КРСТ НА ПУТУ

Пише: Рада Комазец

 

 

Сумрак. Киша неумољиво лије, ветар удара са Соколице, њише гране и распирује ватре под импровизованим шаторима, а крст стоји на путу. Испред крста људи: пољопривредници, професори, фризери, лекари, возачи, трговци… Овде није важно занимање, сви су као један и на истом за- датку. Чувају „крст часни и слободу златну”, свесни да су тамо иза, они који би да их протерају, који су палили светиње и ло- мили крстове. Крст на путу, симбол вере хришћанске, штит који чува хришћане од свих непријатеља и пут којим се иде Господу Исусу Христу. Крст, тај јединствени симбол, пред којим се клечи већ 21 век, а српски народ на Косову и Метохији већ седми век трпи мучеништво. Ту, где се сударају људске и цивилизацијске супротности и вере најтеже је битисати. Тлачитељи иза крста у којима постоји нешто гњило, што константно прогони истину, љубав и људе друге вере. То гњило у њима расте, развија се и живи све док не уклоне крст православни и не очисте аутохтони српски народ са своје рођене земље. То, њихово гњило протерало је хришћанско српско становништво из највећег броја места на Косову и Метохији. Прогнаници данас живе у димензији сна и јаве. Снови су им успомене, а јава да нису на свом огњишту и да им се често приговара да су дошљаци. Од сна се не може побећи, а ново место боравка их брани егзистенцијом. Зато прогнаници беже у сан у којем промичу слике завичаја и родне куће. Да не би сањали завичај, ови људи стоје на ветру, на киши пред дугим цевима, не плашећи се мрака ни чудовишта која се појављују ноћу и пре него запевају петли. Загледани у крст на пу- ту и онај на својим грудима, срца им куцају јаче, постају храбрији, смелији да сачувају свој дом, своју децу, своју веру, да сачувају себе. У даљини иза крста светли неки град. Далеки град за ове људе, град у коме на дивану уз чај кују планове. А он, вођа, тиранин и антидемократа, реториком националистичког лудила страствено пљује ватру из Приштине и шаље је према крсту. Његово „законодав- ство”, не да није спремно да заштити Србе, већ даје политичке налоге за харанге и хапшење и убрзано пресуђује. Са капуљачама и дугим цевима уперених на оне што носе крст на грудима већ десет дана видно стоје без стида и срама косовски полицајци. Људи голоруки са крстом око врата, испред крста на путу чекају и тврде: „Не идемо одавде, овде смо свој на своме, неће нас отерати њихове дуге цеви, у нама су јуначка срца, а са нама крст. Крст никада нико победити не може”. Популиста Курти ду- горочне циљеве Призренске лиге и сан о „великој Албанији” жели да оствари у краткорочном року своје владавине, а на путу су му крст и Срби. Сталним узнемиравањем, упадима специјалних јединица на Север, настоји да придо- бије албанско становништво за своје политичке замисли и акције – етничког чишћења Срба. Насиље према српском становништву део су његовог политичког програма јер само тако може остварити своје прокламоване, али и задате циљеве. Пролише вино поштеног и невиног домаћина у Великој Хочи. А колико је само радио, обрезивао чокоте и радовао се добром роду. То је радио његов отац, његов деда и његов прадеда и чукундеда и деда његовог чукундеде. То је земља Душанова. Беше некада ту Душанов први и једини виновод у свету од Велике Хоче до Душановог града. Христос је при установљењу тајне Светог причешћа на Тајној вечери са својим ученицима коју Православна црква сваке године оживотворава на Велики четвртак, од хлеба и вина створио симболе свога тела и своје вере. Вино је за хришћане плод људских руку и дар Божији. Оно је у Православној цркви саставни део готово свих обреда од причешћа, венчања, свеноћног бдења, резања славског колача код Срба, до погреба и молитве за упокојене. Посебне се молитве читају при засађивању винограда, а молитвом се благосиља вино за трпезом. Антихристи и нељуди проливају људску муку и зној, проливају вино у Великој Хочи. Крст је вечно живи симбол који упућује на невино страда- ње, пораз истине и вредности на овом свету, симбол онога кога прогоне и коме желе одузети живот због вере. Али, крст се не може победити. Он је вечан. Верујемо да ће овај крст на путу заувек да остане на Северу наше јужне покрајине.