уторак, 17. маја 2022. | 09:09
Најновије вести

КУРТИЈЕВЕ АВАНТУРЕ

Пише: Рада Комазец

 

 

Можда је боље да и не замишљамо како би се Аљбин Курти односио према Србима током рата деведесетих да није, због сепаратистичког и антидржавног деловања, био на издржавању затворске казне. Очигледно да у миру настоји Косово и Метохију ослободити од Срба, ношен сулудом жељом, глуматајући „великог вођу”, да реализује пројекат такозване велике Албаније. Дезоријентисану гомилу на осиромашеној земљи ретко ко ће назвати друштвом. Чак и оно мало вредности који су имали Куртијеви преци у беси истрошена је, изобличена и нестала. Ње више нема ни међу појединцима, њиховим приватним моралима и индивидуалним сећањима јер је опкољена мрачним људима и њиховим погледима. Курти одбија да прихвати да је рат завршен. Сумрак његових идеја и нагона исписују срамна правила и као заразу шири и омасовљава прошлост из 1878. године. Људима без престанка говори ко су и шта су, да би други знали где су. Да не би заборавили. Да ли су им очи отворене или затворене морају бити сигурни ко им је пријатељ а ко непријатељ, не постављајући питања да ли ће и када сванути или ће неко упалити светла на српској територији коју Курти замишља као део албанске државе. Са друге стране, Срби су у чуду откуд толико неукротиве мржње и како се сачувати од физичког, вербалног и емоционалног терора. Све ово пораз је слободе, а победа помрчења, болесног друштва, деструктивне свести, политичке патологије, националистичког мрака од којег су Курти и врхушка око њега ослепели. Нормализација живота не значи „независна држава”. Где је крај бесрамних политичких калкулација Аљбина Куртија. Неспокојство на Косову и Метохији и међу грађанима албанске националности појачава егзодус младих који добију прилику да оду. Потрага за социјалном сигурношћу постаје једина алтернатива. Но, он не мари за социјални статус грађана на Косову и Метохији док у сумраку види контуре „велике Албаније”. „Куртијево Косово”, испражњено од Срба, претрпљенo неподношљивим болом српског народа и кршењем људских права Срба, поразило је само себе. Курти замишља себе као националног вођу и лидера не обазирући се на неправде у друштву на територији где закони не важе за другу нацију. Дрско и цинично омаловажава људска права и све оно што се у нормалним државама ставља на пиједестал и шта је најважнији критеријум демократије. Но, он сматра да ради о узвишеним националним албанским интересима и историјским мисијама, а све његове активности и деловања усмерена су против српског народа. Све оно што нису ратне вође ОВК завршиле у рату, Курти покушава у миру, оживљавањем ратних траума које се изнова обнављају и одржавају страственом политичком реториком упућеном према ономе ко је другачији по вери и нацији. На Косову и Метохији, наравно, то су увек Срби. Како са таквим вођама обликовати бољу будућност, остварити равноправност, излечити болесно друштво, дух народа, јавни морал, оптимизам, демократску политичку културу и безбедност српског народа? Испружену руку Срба за нормализацијом живота, Курти оцењује као слабост, а свој страх од Београда показује сталном мобилизацијом специјалних јединица РОСУ. Чим нешто шушне у српским срединама држе оружје „на готовс”. Његова политика лишена је смисла људскости и постаје разбојништво, насиље, авантура…

Куртијев националистички карактер, хушкање и демонстрација силе видни су ових дана за Божић, али и око гласања на референдуму на територији наше јужне покрајине. До душе скупштина самозваног Косова била је унисона да се Србима забрани гласање. Није ово једино време да Албанци држе полуге власти у својим рукама и увек су настојали да протерају Србе. Разни господари и војсковође појиле су своје коње на Лабу, Белом Дриму, Ситници и Бистрици. Смењивале су се власти кроз векове. Само у 20. и почетком 21. века Албанци су имали заштитнике у Аустро-Угарској, Мусолинијевој Италији, Хитлеровој Немачкој, Титовој Југославији, а потом у Западу. Макар у старости човек се враћа свом исходишту и колевци у којој је заљуљан. Сила не траје до века. Курти је превисоко полетео, заборављајући да на политичкој сцени опстају опрезни политички тактичари и народ који је навикао да трпи вековима неправде. Није жеља за успостављањем нормалног живота људи на територији наше јужне покрајине признавање њене „независности”. Напротив. Полазећи од тога да је Покрајина Косово и Метохија саставни део територије Србије, да има положај суштинске аутономије у оквиру суверене државе Србије, како пише у Уставу Србије, Курти мора да схвати да територија на којој живи није „независна држава“ и да пристанак да се нормализује живот у нашој јужној покрајини, није пристанак на „независну државу”. На потезу је Запад и формирање ЗСО или можда санкције Куртију због неспровођења Бриселског споразума, непоштовања права српског народа и националистичког хушкања, које редовно завршава нападима на Србе.

Подели на: