петак, 23. априла 2021. | 01:16

ЛЕГЕНДАРНА НОВИНА

Пише: Рада Комазец

 

 

Између пакосне Сциле и вртлога Харибде кроз немирна мора и органске буре нападан, забрањиван, под бомбама и прогнан опстаје већ 76 година лист „Јединство“. Стварано у јеку борбе за слободу ваљда му је рођењем предодређен слободарски дух и судбина сталне борбе за опстанак, као што се и народ коме служи бори да опстане на својој родној земљи. Расло је са генерацијама читалаца и кроз сва историјска раздобља било и остало медиј коме се верује. Од првог уредника листа „Јединство“ Мите Миљковића,преко Петра Стојановића, Милутина Ђуричића, Милутина Богићевића, Радоње Радоњића, Божидара Окиљевића, Веселина Симића, Николе Савељића, Миленка Јефтовића, Гојка Радовановића, Радосава Стојановића, Николе Сарића, Светозара Влаховића трајао је стални ход по танкој жици. Некада мање, некада више. Али, издржало је „Јединство“ све недаће захваљујући истини на својим страницама и верној и стаменој читалачкој публици, која му је остала одана упркос новим дигиталним платформама. У једној од највећих зграда у Приштини, која надвисила околину попут светионика светлила је једина српска реч, чувар и ризничар ћирилице и српског идентитета. Сви новинарски и књижевни кругови, развијали су се око „Јединство“, а оно је било отворено не бројећи крвна зрнца. Али, радост живљења након ослобођења у Другом светском рату за Србе на Косову и Метохији није дуго трајала. Кренуло је пребројавање српских крвних зрнаца у нашој јужној покрајини и потискивање Срба са КиМ. Посебно је било тешко у сеоским срединама где се нисте имали коме жалити. „Јединство“ је тада постало уточиште и „раме за плакање“ угњетаваног српског народа. Иако је комунистичка цензура била на делу и повлађивало се Албанцима у свему, храбри новинари „Јединства“ први су на територији бивше СФРЈ пророчки указивали куда води албанска идеологија и сепаратистички покрет на Косову. Објективно и свакодневно информисало је „Јединство“ своје верне читаоце широм Косова и Метохије и када су бомбе падале по нашој земљи. Када су се све српске институције повукле из покрајине, а народ протеран 1999. године, пред Нато армадом и шиптарским терористима, остало је пркосно „Јединство“, не само као једини српски медиј који је извештавао о догађањима у јужној српској покрајини, већ као једина српска институција. У то време поред информисања о голготама српског народа, забележени пером и фотоапаратом, новинари „Јединства“ показали су своје велико срце и племенитост снабдевајући Србе лековима и намирницама. То су сваког дана чинили најхрабрији међу нама: Светозар Влаховић, Зоран Влашковић, Живомир Вучић, Мирко Чупић, Војин Тодић Соња Ивковић и други. Стајали су чврсто јуна 1999. године на бранику српског језика, писма и истине. Храбри новинари „Јединства“ нису устукнули пред сталним претњама Албанаца у згради Дома штампе, све док им у септембру 1999. године Кфор није наложио да напусте Приштину јер им не може гарантовати безбедност. Тако је „Јединство“ истерано из свог дома и постало прогнаник на рођеној земљи . У изгнанству брзо је оформљена редакција на северу КиМ са мрежом дописника и настављена борба за истину која се не може прочитати ни у једном другом медију. Због тешког стања у коме се нашло уместо дневне новине постаје недељник, а дневно издање замењује портал „Јединства”. Поносни смо на „Јединство“ што није прихватило сензационализам, интриге и српско-српске свађе на својим страницама, што је остало озбиљна новина са истином као једином водиљом. Ова годишњица није за славље јер је невидљиви глобални непријатељ изменио наше животе, унео страх и неспокојство и однео најбољег од нас. Ово је прва и тужна годишњица без нашег Свете. Био нам је узор, понос, човек великог и топлог срца. Издржаће „Јединство“ и овај ударац јер није навикло да буде мажено. Издржаће, јер је ово легендарна новина, сведок историје, чувар српског језика и писма и истине о голготи Срба на сопственој земљи.

Подели на: