МАНИПУЛАЦИЈЕ СА ЗСО

Пише: Рада Комазец

 

 

И поред ратова у Украјини и на Блиском Истоку не престају интересовања Запада како зацементирати косовску независност и натерати Србију да прихвати као нормалност отимање дела сопствене територије. Разно-разни белосветски емисари због, како кажу, свеобухватног, политичког решења и мира на Балкану нуде своје моделе формирања Заједнице српских општина. Након десет година од потписивања Првог споразума о принципима који регулишу нормализацију односа Београда и Приштине процес је враћен на почетак. Уз посредовање тадашње високе представнице ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон, уз стисак руке тадашњег премијера Србије Ивице Дачића и привремених институција самоуправе у Приштини Хашима Тачија, понадали смо се да ће се ускоро решити косовски чвор компромисом и суживотом. Тако се са ЗСО, између осталог, предвиђало да ће имати пун надзор над областима економског развоја, образовања, здравства, урбанизма и руралног развоја. Састав Косовске полиције на Северу ће осликавати етнички састав становништва ове четири општине, а командант овог региона биће косовски Србин, кога именује Министарство унутрашњих послова са списка који достављају четири градоначелника у име Заједнице. Заједница би требало да има Скупштину, председника који представља Заједницу пред централним властима и ван Косова, потпредседника, Савет, Одбор, администрацију, Канцеларију за жалбе и чврсте везе са Србијом, а до њеног распуштања би могло да дође само на основу одлуке општина учесница. Споразум од 2015. се састоји од 22. тачке којима се прецизира и законски оквир, циљеви, организациона стриктура, однос са централним властима, буџет и подршка Заједници општина са српском већином. Време је пролазило, Београд је поштовао договорено и потписано, а Приштина вешто одуговлачила, оспоравала и одбијала да примени Бриселски споразум формирањем Заједнице српских општина, објашњењем да није у складу са уставом Косова и да не желе Републику Српску на Косову и Метохији. На упозорења из Београда да се приступи формирању ЗСО, западни званичници би позивали и Београд и Приштину на примену договореног. Одређени центри моћи, не да нису од Приштине тражили да поштује Бриселски спопразум, већ истрајавају у подршци косовској независности и одузимања ингеренције првобитном споразуму о формирању ЗСО. Ако имамо у виду да Запад од распада бивше Југославије има зацртан план да на делу територије Републике Србије направи још једну албанску државу невиђеним преседаном, намеће се питање колико је Србија моћна да се супротстави. Сваки предлог и план од стране ЕУ ишао је у правцу подршке Албанцима. Тако су, на пример, европски званичници подржавши ономад Ахтисаријев план истицали да је тај план најбољи рецепт за стварање мултиетничког, демократског друштва и у складу са пројектом ЕУ о мултиетничности на Западном Балкану који би, као крајњи резултат, требало да земље региона доведе до чланства у ЕУ. Ахтисари је свој предлог изнео 2. фебруара 2007. године Београду и Приштини. Његов план је одбачен од стране Савета безбедности УН и Срба, а на основу, управо, његовог плана Косово је прогласило независност 2008. године. Већ у јулу медији у Европи су спекулисали и писали да је Ахтисари узео мито. Притерани уза зид у албанском окружењу, Срби јужно од Ибра великим делом су се интегрисали у институције Приштине. У недостатку воље Приштине да прихвати Статут ЗСО и приступи формирању, Запад изналази нове моделе ЗСО који одговарају, пре свега, Приштини. Тако смо имали француско-немачки план као алтернативу ЗСО. У фебруару ове године у Охриду постигнут је непотписани споразум о нормализацији односа Београда и Приштине. Било је речи о институционалном оквиру за права и заштиту Срба кроз ЗСО, али и те речи однео је ветар. У Бриселу се могло чути да би ЗСО могла имати статус Јужног Тирола, италијанске покрајине са аустријским већинским становништвом. Примарне надлежности Јужног Тирола су: култура, образовање, здравство, социјална заштита, урбанизам, туризам, економија и цивилна одбрана. Очигледно да ни тај модел није одговарао Приштини ни њеним саветодавцима на Западу. Предлози су стизали и од премијера Албаније Едија Раме и немачке организације ФЕС. У међувремену Курти је изазвао кризу на Северу и специјалним јединицама окупирао тај део српске покрајине, саградио шест полицијских база, врши репресију над Србима, одузима приватну имовину, тако да је и правно и политички Бриселски споразум доведен у питање. Најновији Нацрт статута ЗСО објавио је бивши шеф косовске информативне агенције Бурим Рамадани у којем се, између осталог, наводи да ће Заједница имати 45 чланака и седам поглавља која ће обезбеђивати самоуправни оквир за српску заједницу у оквиру постојећег општинског нивоа локалне самоуправе, а да ће Србија финансирати образовање и здравство. Јавио се и амерички амбасадор у Приштини Џефри Ховенијер, истичући да Нацрт Заједнице мора бити у складу са садашњим уставом Косова и одлукама уставног суда и да не сме да има извршну власт. Коментаришући предлоге и манипулације са ЗСО, председник Вучић се оправдано запитао: „Зашто смо уопште преговарали у Бриселу?”