Михољдан у Хочи: Ризница вере и традиције

У Великој Хочи је обележена сеоска слава, празник Светог Киријака Отшелника – Михољдан.

 

Берба грожђа је завршена, а михољско сунце, шарене ношње, народна песма и игра и надасве љубазни Хочани, дочекали су бројне госте пристигле из свих крајева Косова, централне Србије и Црне Горе.

Празновање је започело светом архијерејском литургијом, коју је у капели Светог Стефана, предводио епископ рашко-призренски Владика Теодосије, након чега је уприличен богат културно-уметнички програм.

Владика Теодосије је у беседи подсетио да Бог није у сили, већ у правди и истини.

“Сабрали смо се на начин како су то чинили наши преци, оци који су пре нас овде живели и служили у овом селу. Деца и народ овог села и овог краја, сведоче да је ова земља била наша, и ако Бог да, тако ће бити и у будућности, не због тога што људи тако хоће, већ зато што је то Божја воља и што се ми надамо, пре свега, у Бога, у Његов благослов, у Његову силу, а не у сили овога света”, казао је Теодосије.

И они који походе Хочу, и они који у њој истрајавају, кажу да су посебно радосни када село о Михољдану оживи.

“Долазим из Црне Горе, првенствено ради подршке овом народу који опстаје упркос свему, тако да ми је срце пуно што видим оволико омладине.’’

“Прелепо се осећам, нисам први пут у Хочи, већ пет година долазим и осећам се заиста дивно.”

“Једино овако у заједнишву и слози можемо трајати и истрајати, сигуран сам да данас нема Хочанина који се не радује празнику и вашем доласку”, поручио је председник Привременог органа општине Ораховац, Јован Ђуричић.

Међу бројним гостима у Хочи је боравио и песник, есејиста и управник Библиотеке Матице српске, Селимир Радуловић.

“У својо последњој књизи имам кратку песму која каже: ‘Хвала ти оче, толико си ми бројаница ставио у руке’. Једна од тих бројаница, коју је отац наш ставио мени у руке данас је и овај боравак у Великој Хочи”, казао је Радуловић.

Они који настављају вековну традицију винарства и виноградарства овог краја, истичу су задовољни квалитетом овогодишњег рода.

“Читав век сам провео у производњи грожђа и вина. Добар је био род, квалитет је добар, али је мања количина у односу на претодне године, ипак смо задовољни”, не жали се вредни домаћин Божидар Петровић.

Хоча је одувек била извор коме су долазили неутаживо жедни духовности и традиције, а Михољдан је, чини се, посебно свечан у сунцем окупаној Хочи, из које се не одлази док вас срдачни домаћини не окрепе неким од надалеко чувених вина.

Подели на: