Мизичка слика мултикултуралности КиМ у прошлом веку

Концерт у галерији САНУ поводом Дана Музиколошког института у Београду

Лирске народне песме Срба са Косова и Метохије представљају нашу класику која је негована вековима и обликована на специфичан начин, истакла је др Валентина Питулић
Поводом дана оснивања Музиколошког института САНУ, у Галерији САНУ, у понедељак, 16. Децембра представљено је прво издање из едиције Звучна ризница Музиколошког института САНУ: „Косово и Метохија: музичка слика мултикултуралности 50-их и 60-их година ХХ века“. Ради се о компакт-дисковима са снимцима из архива Музиколошког института САНУ и двојезичном књижицом, уредница др Данке Лајић Михајловић и дописног члана САНУ Јелене Јовановић.
На представљању су говориле др Валентина Питулић, редовни професор Филозофског факултета у Косовској Митровици, др Мирјана Закић, ванредни професор Факултета музичке уметности у Београду, др Катарина Томашевић, научни саветник и директорка Музиколошког института САНУ, др Данка Лајић Михајловић, виши научни сарадник Музиколошког института САНУ и др Јелена Јовановић, дописни члан САНУ и виши научни сарадник Музиколошког института САНУ. Јелена Јовановиц етномузиколог…

Учествовале певачке групе

На овом значајном догађају учествовале су и певачке групе „Младост“ из Готовуше (Косово и Метохија), „Моба“ из Београда, као и певачка група Музичке школе „Мокрањац“, дечија група Школе традиционалног певања Бојане Николић Петричковић и Јована Зукановић, и Катарина Гојковић из певачке групе „Српски гласови“. Говорећи о традиционалној музици од теренског рада ка дигиталној етномузикологији Косова и Метохије из ризнице Музиколошког института САНУ, др Валентина Питулић је, поред осталог, рекла: „Лирске народне песме Срба са Косова и Метохије представља нашу класику која је негована вековима и обликована на специфичан начин. Живећи на територији која је дуго била под турском влашћу, преко архаичних симбола покушали су да направе „искорак“ из времена како би очували свој идентитет. На сакупљеној грађи која је пред нама и коју вечерас представљамо можемо вршити реконструкцију читаве духовности једне етнопсихолошке заједнице. У овом изразито лирском крају налазимо следеће облике певања: митолошке, љубавне, породичне, коледарске, божићне, водичарске, ранилачке, лазаричке, ђурђевске, велигданске, сватовске, здравице, успаванке, војничке, печалбарске… „

Сунце, Месец и звезде

Према речима др Питулић, радост живота изражена је у стиховима Прибирај се, Лазаре, Овде кућа богата, Гркала је грличица, Тодоре, невен Тодоре, Заниша се лако перо, Додолица Бога моли, Пошетала Петка и Недеља, Имала баба једну козицу, Ајде, Стамено, бела, румена, Ко вино пије за крсно име, Ој голубе, сив голубе, Синоћ Марко од Солуна дође, Север проси у Југа девојку…У њима су исказана најузвишенија осећања која су преживела време тешких зулума и искушења и упркос свему, дала предност лепоти.
Живот колектива и појединца одвијао се у сагласју са небеским телима. Као важан сегмент живота Сунце, Месец и звезде били су део не само обредно-обичајне праксе већ су нашли своје место и у усменом казивању. Сунце је у народном веровању Словена био активни, мушки принцип, док је Месец био женски, пасиван.
Сунце, због своје лепоте и светлости као да је било присутније у усменом казивању од Месеца и звезда… Девојци у патријархалној заједници никако не припада време после заласка Сунца. Тај простор испуњен је мушким принципом. Можда је из тог разлога народни певач у простор ноћи под звездама смештао младића а не девојку. Она је у простору дома, а он увек у покрету, на путу ка њој. Зато ће у једној песми народни певач певати о небу које се кити звездама, а широко поље овцама: Кити се небо звездама. Песму су на ЦЂу певале две жене из Доњег Јариња са лепим именима Маслиђена Јаношевић и Момирка Јаношевић, 21. септембра 1963. године.
Музиколошки институт САНУ основан је 1948. године на иницијативу академика Петра Коњовића, једног од најзначајнијих композитора у историји српске музике, и истакнутог музичког писца. Ово је први и једини институт за музикологију у Републици Србији, а најстарији на подручју бивше Југославије. Циљ оснивача био је да се створи установа за организована научна истраживања из области историје српске музике и музичког фолклора. Институт је један од најзначајнијих центара за музичку византологију у Источној Европи. Музиколошки институт има разгранату издавачку делатност. Издао је преко тридесет научних монографија и тематских зборника.
Легенда. Са пормоције ЦД у САНУ С.Ђукић

Подели на: