Млада породица Перић једини становници

 Соња и Радован Перић имају четворо малолетне деце. Све друге куће у Пауновцима осим њихове напуштене. Домаћини остављених домова умрли или се одселили изван Косова и Метохије На надморској висини од око хиљаду метара, угнездио се засеок Пауновци, један од неколико разбацаних засеока по брдима, подно Велике планине, на територији села Јасеновика у атару општине Ново Брдо.

 

Бејаше Пауновци једна од већих махала. Данас осим једне куће у десетак других никога више нема. Не вије се више дим из оџака у тим домовима. Напуштене куће и окућнице изложене зубу времена, без домаћина полако и сигурно пропадају. Дворишта гута коров. Тарабе поломљене. Нема ко да поправи. Штале и торови празни. Домаћини умрли или се одселили изван Косова и Метохије. – Ми смо једини овде. Сами смо у махали. До прошле године био и један деда Трајко овде са женом у суседном дворишту, ал’ бака пала и поломила кук и нажалост није могла да се спаси. Умрла је. Деда Трајко отишао код сина у Смедерево и тамо живи. Жао ми је када видим све те празне куће и сетим се људи који су ту живели – с тугом у очима казује Соња Перић. Она са супругом Радованом и четворо малолетне деце синовима Немањом и Иваном и ћеркама Иваном и Мајом живи у кући која им је уз помоћ донација саграђена пре неколико година. Осим Маје која има пет година, остала деца похађају осмогодишњу школу. – Шта да вам кажем, живимо скромно. Ни ја ни муж нигде не радимо.Чувамо стоку. Имамо краву, једну козу и два јарета, а чувамо и кокошке. Имамо баштицу испред куће. Засадимо понешто тако од поврћа да имамо за нас. Нема се пара да се купује, а и деца иду у школу па им увек нешто треба. Није баш лако овде, али нек нам Бог чува здравље. Хвала Богу деца су добра и скромна су, нису захтевна. Послушна су – додаје Соња. Прва продавница махали Пауновци налази се у селу Бостану, удаљена око пет шест километара. Најближа амбуланта је удаљена десетак километара. Зиме овде умеју да буду сурове и хладне. Кад снег и лед окују обронке планине што се уздиже изнад Пауноваца и ову махалу, до ње се тешко стиже стрмим путем. – Из општине пошаљу возило за чишћење снега, али дешава се да смо понекада завејани по два три дана. Прошла зима, ипак, није била хладна и са мало снега, као што овде умеју да буду зиме, тако да смо добро прошли. Пут је све време био проходан – вели Соња. У Пауновце се не ретко спуштају и вукови. Како нам рекоше Перићи, пре неколико дана видели су четири млада вука у махали. Спустили се веле негде са планине. Краву и козу са јарићима истерују на испашу, али са страхом да их дивљач не нападне. Свиње кажу не смеју да истерују из свињца управо из страха од вукова. Перићи се, ипак, не жале на услове живота у овој пасивној сеоској средини. Навикли су кажу на живот у таквим околностима. Највише им недостаје то што осим њих у махали нема других становника. Тешко је, веле, да ће се ситуација у том погледу променити, јер сви они који су отишли изван Косова и Метохије, саградили су нове и лепе куће у неком од села или градова Централне Србије. Перићи веле да за сада и да желе да иду немају где. Све што поседују од имовине то је у Пауновцима. С. Ивковић

Подели на: