Млади одлазе за бољим животом

 У селу данас живи 650 Срба и мањи број Рома и Ашкалија. Председник привременог органа општине Пећ Милош Димитријевић каже да би дозвољавање новог запошљавања ублажило проблем одласка младих. Изградња обданишта улива наду у отварање нових радних места за младе Србе

 

 

У питомој, плодној равници у сливу бујне реке Бистрице, коју надвисују врхови Проклетија, налази се село Гораждевац. За ово место, удаљено од града Пећи тек пар километара, а које се се помиње још у повељи српског краља Стефана Првовечначног издатој манастиру Жича 1220.године, важи да једина већа српска оаза у том делу Метохије. – Ми данас имамо укупно 950 Срба у Пећком округу. Од тог броја 650 живи у Гораждевцу, док преостали живе у селима Сига, Брестовик, Бело Поље, Љевоши. Имамо и седморо Срба у самом граду Пећи. А укупном броју Срба које сам поменуо у нашем округу припадају и монахиње из Пећке Патријаршије- каже председник Привременог органа општине Пећ Милош Димитријевић. На улазу у село Горажадевац из праваца Пећи налази се и улица Фираје у којој живи  десетак ромских породица, као и мањи број оних који се изјашњавају као Ашкалије. Као и већини Срба на Косову и Метохији, посебно у поратним месецима и годинама, ни гораждевачким Србима није било нимало лако. Били су изложени притиску од стране албанских екстремиста, али како се може чути у селу, нису се дали. Већина је остала на својим вековним огњиштима. Ни гнусни напад на српску децу, док су се купала у реци надомак села 2003. године, приликом чега су убијена два дечака, није их обесхрабрио. Опстали су у свом завичају. -Међутим, у новије време имамо једну веома негативну ситуацју у нашем селу. Суочавамо се са проблемом одласка младих. Млади нам одлазе пут централне Србије углавном, а неко ко може одлази и на Запад. Одлазе због посла. Овде су могућности за запошљавање више него скучене. Дуже време није било новог запошљања. Ја сам више пута инсистирао на вишим, релевантним нивоима да дозволе ново запошљавање тамо где је могуће, али то није уродило плодом. Извесно охрабрење нам улива чињеница, да нам је обећано да ће у неко догледно време у Гораждевцу бити саграђено дечје обданиште, тако да се надамо да ће ту моћи да се запосли један број младих- истиче Димитријевић.

МОГУЋНОСТИ ДА СЕ МЛАДИ СРБИ ЗАПОСЛЕ У ПЕЋИ СКОРО НИКАКВЕ

На територији села не постоје већи капацитети за запошљавање младих, а у граду Пећи у коме су Албанци већина, међу којима је такође много младих без посла, шансе да млади Срби добију запослење су скоро никакве. -Не могу да кажем другачије него да имамо коректну сарадњу са председником општине Пећ у косовксом систему, Газмендом Мухаџеријем, али по питању запошљавања наших људи не може за сада пуно да се учини када је у питању град Пећ- каже Димитријевић. -Ја радим у Електропривреди Србије и идем на терен изван Косова и Метохије. Деца су нам отишла из Гораждевца. Нема посла овде- каже Жарко Манојловић који са супругом има стан у згради са више стамбених јединица, близу Дома здрвља, подигнутој средствима Републике Србије пре више од једне деценије. У истој згради живе Пера и Милица Кастратовић, са четворо малолетне деце, две ћерке и два сина. Најмлађем Михајлу је тек осам месеци. – Најстарија ћеркица је Рада и она има осам година. После ње је син Милић који има шест година. Друга ћеркица Ђурђина има пет година и најмањи је Михало, који је још беба. Ја радим у школи као помоћни радник, а супруга не ради нигде. Живимо од те моје плате и дечјег додатка, а имам и нешто земље овде у селу коју обрађујемо- каже Пера. Иначе, супруга му Данијела је из Крагујевца одакле се удала на Косово и Метохију. – Ми не планирамо да идемо нигде одавде, а сад деца здравље Боже кад одрасту, нек сама одлучују где ће и шта ће? Ваљда ће нешто да се промени до тада, биће ваљда више могућности за младе и њихов опстанак овде. Не остаје нам ништа друго него да се надамо- додаје Пера.

ЕКСТРЕМНА СУША ДЕСЕТКОВАЛА ПРИНОСЕ

Међунационалне тензије између Албанац и Срба у рејону Пећи , како се може чути и од Срба у Гораждевцу, су знатно спласнуле у односу на послератни период, али још увек нема довољно међусобног поверења. У Гораждевцу  није изражено, али има продаје српске земље. Продају је углавном Срби који су се ранијих година иселили. Ар земље, зависно од локације креће се од 100 па до 1000 и више евра. Срби се у Гораждевцу баве земљорадњом, где домирнира повртарство. Земља је, веле, плодна и све што бациш у њу рађа. Међутим, ове године је и у овом селу екстремна суша десетковала приносе. Неки мештани Горажевца су из фондова Републике Србије добили помоћ око подизања засада јагода и других биљних култура. Приноси и зарада од јагода су били солидни, може се чути од произвођача. Свака помоћ у овом домену, као и у пољопривредној механизацији је добродошла, кажу у Гораждевцу, с тим што истичу да се приликом поделе треба руководити исправном критеријумима, како би се избегла могућност злоупотреба чега је било до сада. Сточарство је у Гораждевцу стагнирало. Тек покоје домаћинство има понеко грло крупне стоке. Крађе стоке, али и друге имовине у Гораждевцу су у последње време стале. Оне су биле веома изражене једно време, што је утицало  на то да се власници продавали своја говеда и другу стоку у страху да им буде украдена. У Дому Здравља који се налази у селу, лекар ради свакодневно, сем викендом. Недавно је ова установа добила једно санитетско возило. Међутим од запослених и мештана се може чути да улагање у здравство никад нису сувишна, тако да је здравственој установи у Гораждевцу много тога још потребно, како би степен задравствене заштите био бољи. У овдашњој осмогодишњој школи „Јанко Јовићевић“  и две средње школе, које су измештене из Пећи, укупан број ученика је 140. Од свештенка у Гораждевцу који служи у овдашњој цркви Успеније Пресвете Богородице, Ненада Нашпалића може се чути да је у овој години било неколико крштења деце, али не и венчања. С. Ивковић