четвртак, 19. маја 2022. | 20:46
Најновије вести

Моделом заједничких улагања до ресурса угља на Косову

Геолошке и искористиве резерве угља на Косову и Метохији

 

Северни део Косовског басена најповољнији за површинску експлоатацију. – Могућност отварања нових површинских копова на Косову и Метохији се може сагледати са апекта претходно урађених инвестиционих планова Електропривреде Србије, али и са аспекта предложених пројеката и планова Косовске енергетске компаније (КЕК) односно привремених институција и владе Косова каже доцент ФТН у Косовској Митровици др Ивица Јаковљевић
Резерве угља су највећа вредност коју су Албанци узурпирали Србији на Косову и Метохији. Без коришћења тих резерви знатно је ослабљена енергетска независност Републике Србије и истргнута основа за економски опстанак и просперитет Срба на Косову и Метохији. Али ни они их не користе или не користе ни приближно онолико као док је Србија управљала и тим ресурсима. Актуелна светска енергестска криза је и шанса за велике промене и покретање тих капацитета а самим тим и већу и сигурнију производњу електричне енергије.
Најзначајније место у структури минералних сировина Косова и Метохије заузима угаљ врсте лигнита, чије геолошке резерве износе 14,7 милијарди тона. У укупним резервама угља, као најзначајнијег енергетског ресурса Србије, резерве лигнита на Косову и Метохији чине преко 76%. У светским размерама ова налазишта су на петом месту. То указује на изузетан потенцијал Косовско-Метохијског басена угља за развој енергетике, а тиме и на укупан развој покрајине и Републике Србије. -Услови за масовну површинску експлоатацију су веома повољнии и по својим економским ефектима и немају премца у Европи, сматра доецнт др Ивица Јаковљевић са ФТН у Косовској Митровици. На основу истраживања утврђена су три лигнитска басена: Косовски, Метохијски и Дренички басен. Досадашња експлоатација одвија се само у Косовском басену угља. Просечна дебљина угља је преко 40 метара.

Косовски, Метохијски и Дренички басен
Интензивна системска истраживања угља у Косовско-Метохијском басену одвијала су се у периоду 1952-1957. година. Геолошки завод Србије вршио је обимна истраживања Косовског угљеног басена. Током тог периода извршене су припреме за прелазак са подземне на површинску експлоатацију и отварање површинских копова за масовну експлоатацију угља за потребе будућих термоелектрана за производњу електричне енергије и индустријске прераде угља. О геолошким резервама угља на КиМ као и могућностима даље експлоатације и враћања бар дела ингеренића Србије на овом плану говорио је недавно на научном скупу „Енергетски ресурси на Косову и Метохији“ у САНУ доцент Факултета техничких наука, Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовсакој Митровици, др Ивица Јаковљевић. Са њим смо детаљније разговарали о резервама угља и потенцијалним могућностима даље експлоатације у време светске енергетске кризе изазване коронавирусом а у садејству са привременим властима на Косову и Метохији под чијом се управом ови ресурси налазе као и са другим заинтересованим факторима.
Бројним истраживањима угља и осталих минералних сировина на угљоносним подручјима, угаљ на Косову и Метохији геолошки је добро истражен а посебно у деловима басена на којима је касније започета или планирана експлоатација. Потпуно је испитан Косовски басен лигнита, док су за поједина подручја Метохијског басена а посебно Дреничког басена потребна додатна истраживања.
-Косовски басен угља је плиоценске старости и у геоморфолошком и географском смислу представља благо заталасану котлину која има правац пружања ССЗ-ЈЈИ, од Косовске Митровице на северу до Качаника на југу. Дужина Косовског басена је око око 90 км а ширина око 10 км. Продуктивна серија Косовског басена лигнита обухвата површину од око 280 км2 и налази се између села Прилужја на северозападу и Мухаџир Бабуша на југу. У највећем делу басена развијен је само један слој угља, велике дебљине, сложене грађе, са прослојцима глине и карбоната у периферним деловима басена. Угаљ припада групи типичних лигнита. Угаљ у централном делу басена је квалитетнији у односу на периферне делове. Одликује се високим садржајем влаге (до 45%) и ниским процентом сумпора (до 0,8 %).На основу досадашњих истраживања утврђене су геолошке резерве од 11,5 милијарди тона. На простору Косовског басена угља има 68 изграђених насеља на територији пет општина: Обилић, Косово Поље, Приштина, Вучитрн и Липљан. То свакако може да представља потенцијални проблем за планове развоја и отварање нових површинских копова, каже др Јаковљевић
У Метохији, на територији општина Клина и Исток, у југозападном делу Србије налази се Метохијски басен лигнита. Ниво геолошке истражености басена је нижи у односу на Косовски басен угља. Испитано је око 120 км2 површине басена. Површина терена овог лежишта је релативно равна, мале надморске висине. Лежиште је потребно даље истраживати на подручју Ораховца и шире.
На основу досадашњих истраживања утврђено је да просечна дебљина угљеног слоја у Метохијском басену угља износи око 32 м, а просечни коефицијент откривке око 3,37 м3/т. Максимална дебљина угљеног слоја је 52 м на северној, источној и јужној страни, при чему дебљина опада на мање од 20 м идући ка периферним деловима басена. Квалит угља је сличан са лигнитом из Косовског басена. Дренички басен угља простире се између Косовског басена на истоку и Метохијског басена на западу. Дужине је око 30 км и ширине око 10 км. На нивоу расположивих података, геолошке резерве лигнита у експлоатационим пољима овог басена, могу се грубо проценити на око 500 милиона тона. Квалитет угља је приближан квалитету у Косовском угљеном басену.

Експлоатација угља дуга 100 година
На основу резултата првих истраживања угља на Косову почетком XX века Рударско-индустријско акционарско друштво Косово почиње 1922. године са подземном експлоатацијом лигнита отварањем јаме Косово. Подаци системских истраживања (1952.-1957.) показали су да је северни део Косовског басена најповољнији за површинску експлоатацију. На основу тих истраживања доноси се план о изградњи првог површинског копа и термоелектране и 1952. године оснива Комбинат за производњу и експлоатацију Косовског лигнита-у изградњи.
Законом о електропривреди 1989.године формира се Јавно предузеће за експлоатацију рудника угља и производњу електричне енергије, Електропривреда Косова – Приштина. Одлуком Привременог Управног одбора за производњу, пренос и дистрибуцију електричне енергије Електропривреда Србије од дец емб ра 1991. године оснивају се три ЈП на територији Косова и Метохије: ЈП Површински копови Косово-Обилић, ЈП Термоелектране Косово-Обилић и ЈП Електрокосмет-Приштина. Експлоатација лигнита у Косовском басену одвијала се од 1956. до 2012. године на два површинска копа: ПК Добро Село и ПК Белаћевац.
-Од почетка масовне експлоатације и отварања површинских копова, и изградње термоелектрана, производња угља и електричне енергије обављала се у оквиру комбината РЕМХК Косово, затим Електропривреде Косова, и у ЈП Површински копови Косово и ЈП Термоелектране Косово, која су била у саставу ЈП Електропривреда Србије. Од усвајања Резолуциј 1244 ( дана 10 јуна .1999. године) Савета безбедности Уједињених Нација и уласка снага КФОР и УНМИК на територију Косова и Метохије, снаге КФОР преузимају све објекте Електропривреде. И поред покушаја пословодства јавних предузеће и Електропривреде Србије да се организује заједнички рад у предузећима ЕПС на Косову и Метохији, за то није постојао минимум безбедносних услова нити спремност међународне заједнице. Протерује се око 8.000. радника електро-привредних предузећа са Косова и Метохије. Само са површинских копова протерује се преко 4.800 радника, од чега 200 инжењера, подсећа др Ивица Јаковљевић.
УНМИК и КФОР формирају Косовску Енергетску компанију (КЕК), која се од октобра 2000. године региструје као предузеће, и препуштају јој управљање над површинским коповима и укупно енергетиком на Косову и Метохији. У КЕК се запошљавају искључиво Албанци.
-У енергетику Косова УНМИК и донатори у периоду од 1999. до 2005. године улажу око 700 милиона евра, од тога сразмеран део на површинске копове Косово. Поред толико уложених средстава производња која се остварује на површинским коповима је знатно мања од производње која се остваривала до 1998. године. Илустрације ради, 1998. године и поред свих економских и привредних потешкоћа у држави, безбедносних ризика и почетака оружаних напада и отмица на површинском копу Белаћевац, на коповима је произведено 8 милиона тона угља, а 2000. године под КЕК произведено је око 3 милиона тона угља. Тек 2008. године производња је достигла ниво од око 8 милиона тона, напомиње Јаковљевић.
Као једна од последица недовољних количина произведеног угља, поред унутрашњих проблема у термоелектранама на Косову, произведене количине електричне енергије су недовољне за покривање потреба потрошача, па годинама трају строге рестрикције у снабдевању електричном енергијом на Косову и Метохији.
Почетком 2007. године у оквиру Косовске енергетске компаније (КЕК), почели су радови на отварању површинског копа Сибовац, односно површинског копа Сибовац-Југозапад како је званично назван. Производња угља отпочела је 2010. године. Затварањем површинских копова Добро Село и Белаћевац, од 2012. године површински коп Сибовац-Југозапад је једини снабдевач термоелектрана са годишњом производњом између 7,5 и 8 милиона тона угља (планирано 9 милиона тона угља/год.).

Могућност отварања нових површинских копова
-Собзиром да је Косовски угљени басен најперспективнији басен у Србији у коме је досадашњом експлоатацијом откопано тек око 3% од билансних резерви басена, да експлоатација Метохијског басена није ни започета, а да се усвојена основна стратешка опредељења за задовољење прогнозираног раста потрошње електричне енергије базирају на сопственим ресурсима примарне енергије, постоје велике могућности даљег развоја површинске експлоатације и изградње нових термоенергетских објеката на бази Косовско-Метохијског лигнита. Те могућности се не могу угрозити ни условима из Париског споразума, увођењем тржишта емисијом угљен диоксида или прихватањем разних ограничења и споразума за постепеним смањењем производње енергије из фосилних горива. Технолошки напредак, термо постројења са коефицијентом искоришћења око 50% као и стратешки важна енергетска независност Србије у условима веома великих изазова на енергетском тржишту подразумева гашење старих еколошки и економски неодрживих ТЕ, каже Јаковљевић.
Могућност отварања нових површинских копова на Косову и Метохији се може сагледати са апекта претходно урађених инвестиционих планова Електропривреде Србије, али и са аспекта предложених пројеката и планова Косовске енергетске компаније (КЕК) односно привремених институција и владе Косова и степена њихове реализације, каже наш саговорник.
-Са аспекта разматрања урађених инвестиционих пројеката пре 2000. године, и плана развоја до 2020. године од стране Електропривреде Србије било је прихваћено опредељење наставка експлоатације лигнита у зони постојећих локација површинских копова. Оваква оријентација пружа многе предности: коришћење постојеће опреме, инсталација и погона, обезбеђење континуитета у снабдевању термоелектрана и других потрошача угљем, експлоатише се најбогатије лежиште под најповољнијим условима… После 2020. године перспективе развоја иду у правцу градње капацитета и за потребе извоза, и то путем концесија и по БОТ (Буилд, Операте, Трансфер) моделу пројектног финансирања на локацијама јужно од Липљана, пројекат Ото Голд, или северозападно од Клине (Метохијски басен) са могућношћу изградње нових блокова, каже др Јаковљевић.
-Због постојећег статуса Косова и Метохије, Република Србија нема увид у стање енергетике нити могућност утицаја на доношење планских докумената. Непоштовање одредби из резолуције Савета безбедности Уједињених Нација 1244, притисци међународне заједнице а посебно САД, Немачке и Енглеске, неспровођење постигнутих споразумима за решавање појединих области до проналажења коначног решења за Косово и Метохију, само додатно отежавају проблематику напомиње др Јаковљевић
У Стратегији развоја енергетике Републике Србије до 2025. са пројекцијом до 2030. године, наводе се (4,5 милијарди тона као билансне резерве) али се не разматрају резерве на Косову и Метохији због постојећег прелазног статуса Аутономне Покрајине Косова и Метохије и немогућности увида у стање енергетике на тој територији.
-По резолуцији Савета безбедности Уједињених Нација 1244, област енергетике је резервисано овлашћење и одговорност Специјалног представника Генералног секретара УН, на територији Косова и Метохије. Упркос томе одговорност и овлашћења из ове области, пренете се на органе привремених институција односно Владу Косова. У Скупштини Косова су донети и у примени је већина закона из области енергетике: Закон о регулаторном органу за енергетику, Закон о енергетици, Закон о електричној енергији, Закон о успостављању Независне комисије за руде и минерале, Закон о поступку давања концесија, Закон о страним улагањима.
-Стратегија која доноси енергетску па и економску независност државама које имају респектабилне резерве угља свакако треба да се заснива на технолошки напредним, енергетски високо ефикасним и еколошки прихватљивим термо-енергетским постројењима. И поред нерешеног коначног статуса Косова и Метохије и могућим ризицима улагања, по условима за експлоатацију и економским ефектима, инвестиције у отварање нових површинских копова и изградњу термоелектрана на основу лигнита из Косовског и Метохијског басена немају премца у Европи. Управо из тих разлога Република Србија мора, да кроз познате моделе заједничког улагања, поврати право на коришћење својих ресурса угља на Косову и Метохији, истиче др Ивица Јаковљевић.
 С.Ђукић

 

Подели на: