НАРОД У ЦРНОЈ ГОРИ ЈЕ КАДАР ДА ОДБРАНИ СВОЈУ ЦРКВУ

На улицама градова у Црној Гори излазе и они православни вјерници који се национално не изјашњавају као Срби, али који осјећају као суштину свог идентитета и постојања припадност нашој Цркви. Ако подршка може да стигне из Грачанице, у условима у којима наш народ тамо живи, онда нам то даје снагу и вјеру да се можемо изборити са свим овим неприликама – рекао је Андрија Мандић

 

Последњих тридесетак година на просторима дичне „Српске Спарте” присталице режима Мила Ђукановића брутално демонстрирају послушност и посвећеност свом лидеру запостављајући човечност и оданост светлим традицијама свога краја. Неминовно суочен са губитком привлачности његове политичке оријентације, диктаторски режим клике Мила Ђукановића бескрупулозно је насрнуо на Српску православну цркву и њену имовину, што је изазвало, не само отпор, већ и гнев православног народа који је дефинитивно и коначно одлучио да брани своју част, образ, историју и традицију. Нескривајући при том своју вековну српску припадност и непорециви српски идентитет жестоко се супротставља протагонистима монтегринерске мржње и дукљанског сепаратизма. О дешавањима у Црној Гори након усвајања Закона о вероисповести за „Јединство” говори Андрија Мандић, посланик у Скупштини Црне Горе и један од лидера политичке коалиције Демократског фронта у Црној Гори.

• Црногорски Закон о слободи вероисповести ступио ја на снагу. Како је предвиђено да се доказује власништво над храмовима

? Предвиђено је да се ствари решавају у управном а не судском поступку, што значи да СПЦ по овом Закону, ка
кав је он сада, неће штитити сопствено право својине пред судовима, тј. терет доказивања неће бити на онима који СПЦ желе да оспоре право својине над њеним храмовима и земљиштем, већ ће надлежни орган у управном поступку проћењивати шта је чије, што је најгрубље кршење права својине, незабиљежено у модерној пракси.

• Можете ли објаснити за наше читаоце, како се овај закон односи искључиво на храмове и имовину Српске православне цркве, а не на имовину Римокатоличке цркве и Исламске заједнице и зашто се морао донети хитно и под окриљем ноћи ?

Ситуација је ту прилично јасна и прилично једноставна. Држава Црна Гора је потписала Конкордат са Ватиканом, који се тиче међусобних права и обавеза између Црне Горе и Римокатоличке цркве која ђелује на њеном простору. Тим уговором је максимално заштићена имовина Римокатоличке цркве, а пошто је он билатерални, међународни уговор, потписан између двије државе, онда он по Уставу Црне Горе има већу правну снагу од било ког закона па тако и овог најновијег. Исламска заједница у Црној Гори је такође потписала уговор којим се регулишу односи између ње и државе, којим је такође заштићена имовина. Једина вјерска заједница са којом није потписан уговор и са којом држава није имала добру вољу да на нормалан начин регулише односе, јесте она најбројнија, Српска православна црква, на чије се храмове и имовину овим Законом кидише. Из тих разлога закон је, очигледно по нечијем диктату са стране, морао бити донешен крајем прошле године. Ми из ДФ-а смо нашом борбом у Скупштини оголили ту намјеру, јер смо расправу у парламенту о овом Закону учинили једном од најдужих у историји, на самом крају пред гласање смо исчупали микрофоне, разбили компјутер предсједника парламента и полиција је ухапсила све посланике највећег опозиционог клуба у Скупштини Црне Горе. Али ни такав инцидент није одложио расправу и гласање макар за наредни дан, већ је у два сата после поноћи тај закон, напросто, морао бити донешен. То јасно указује какве су намјере положене у тај скарадни закон.

• Како би актуелна црногорска власт нпр.побила чињеницу да су манастир Морачу 1252. а Савину 1030. подигли Немањићи?

Њих та чињеница, као ни многе друге чињенице не занимају. Они су склепали какав такав закон, само да би могли да кажу како на основу неког закона узимају за државу оно што јој наводно припада. То је прва фаза а друга би била потпуно гушење свијести о томе ко је те храмове изградио и коме их је завјештао.

• Да ли сте очекивали оволике размере побуне српског народа у одбрани светиња Српске православне цркве у Црној Гори?

Искрено нисам могао да наслутим оволики број и оволику одлучност нашег народа. Ја сам на дан изгласавања и расправе о овом срамном Закону у Скупштини Црне Горе, испред ДФ-а једини у директном телевизијском преносу засједања, који је био један од најгледанијих у историји, позвао грађане да блокирају путеве, да искажу незадовољство. Злонамјерни, навођење ове чињенице тумаче као неку моју или жељу ДФ-а да приграбимо за себе неке заслуге за оволику народну енергију, али то није истина. Ми смо били дио народног организма тога дана, јер то заиста јесмо и тако се и осјећамо и у читавом том сплету околности јесмо дали кључни подстицај онима који су били спремни да устану и бране своју Цркву. Тако да се борба из Парламента након тога само преселила на улице Црне Горе а потом је устало и свако мјесто на планети земљи у ком Срби живе. То је убрзо прерасло у величанствене литије и читава та енергија народа је направила пун круг налазећи своје ушће управо у ономе због чега се и пробудила – у Цркви. Та саборност читавог нашег народа и наше Српске православне цркве је наша снага и пут до наше коначне побједе.

• Да ли је овај закон у супротности са Уставом Црне Горе и да ли власт у Црној Гори крши одредбе Устава у односу на српски народ?

Овај закон је прво у супротности са здравим разумом па онда и у супротности са Уставом Црне Горе, али је у неким сегментима чак и сам са собом у супротности. Лаж и зло када су огољени заплићу се сами о себе на сваком кораку и једино што може да их гура и држи јесте гола сила и терор. Али Бог је у правди, а не сили. Тако ће и наша Црква бити оно што јесте а не оно што овај срамни закон прописује.

• Који је крајњи циљ Мила Ђукановића и да ли би био у стању да самоиницијативно предложи овај закон без ментора из западних центара моћи?

Био би у стању да га предложи и самоиницијативно када би израчунао да од тога има неку корист. У овом случају мислим да су се неки интереси поклопили и да су страни центри моћи који су га устоличили 1998. године у Црној Гори налогодавци овога закона са циљем да се уништи СПЦ у Црној Гори а да су евентуална материјална добра која би Ђукановић из тога могао да извуче само накнада за тај посао уколико би био добро обављен.

• Пошто се већ 30 година одржава на власти и поред бројних корупционашких и криминалних афера, које су архивиране, мислите ли да се председник Црне Горе толико осилио да се више ни Бога не плаши?

Он је био и остао најобичнији слуга поменутих центара моћи. То је његово божанство и нешто чему мора да се понизно покорава. Њима се исповједа и они су ти који му опраштају све те грехове оличене у бројним корупционашким и криминалним идејама, које су архивиране и заборављене. Они му обезбјеђују међународно легитимисање сваке изборне крађе. То јасно указује на чињеницу да Ђукановић ни не зна шта је Бог, па то своје незнање преноси и на своје поданике. Што је говорио Толстој: Није гријех што људи не познају Бога, него што признају Богом оно што није Бог. Приближава се моменат када ће Ђукановић виђети свога Бога.

• Шта је власт у Црној Гори хтела да постигне обраћањем НАТО-у и оптужбама да Србија жели да дестабилизује Црну Гору?

Исто оно што су хтјеле и све државе које су настале из српског државотворног језгра које је створило Југославију. Да оптуже Србију да је она дестабилишући фактор и агресор у региону и да не би смјела ни да коментарише ни да дигне глас када се на неком простору дискриминише српски народ или напада Српска православна црква и њени храмови. Да је неки сличан закон у Црној Гори донешен против албанског народа који ту живи, на врата предсједника Црне Горе непрестано би куцали бројни амбасадори а то питање би већ стигло до Генералне скупштине Уједињених нација. Овако, када је један такав закон донешен против СПЦ, српског народа и свих православних вјерника у Црној Гори, нема никакве реакције а ако Србија реагује онда је она агресор.

• Како коментаришете апел бивших комуниста и разбијача Југославије Стипе Месића, Азема Власија, Хариса Силајџића, Милана Кучана … који од 1990. понављају исту мантру о српској кривици за сва догађања у бившој СФРЈ па и данас у Црној Гори?

Они који су предано радили на разбијању Југославије и раздвајању српског народа у неколико различитих држава, сада исто тако предано раде и на разбијању и уништењу Српске православне цркве која ђелује на читавом том простору и води рачуна о нашим манастирима и храмовима који су свједочанство нашег миленијумског боравка, постојања и опстајања на овом простору. Колико год српски народ или Србија били слаби, њима неће бити довољно слаби. Сада када се ситуација мијења и када српски народ и Србија видно постају јачи и снажнији, није ни зачуђујуће да због тога пјене баш са тих адреса. Да није тако не би ни знали да смо на правом путу.

• Пуно ружних ствари везивало се за контроверзног поглавара неканонизоване Црногорске православне цркве Мираша Дедеића…?

Он је рашчињени свештеник Васељенске патријаршије и то је једина веза коју је он имао са Црквом. Мило Ђукановић га користи као страшило за православне вјернике у Црној Гори али у крајњем не планира да та организација коју води Мираш Дедејић има неку снагу и упориште већ религијска својства жели да приграби за себе и своју партију. Да партија буде црква а он да буде бог. А Мираш би и тада, као што је и сада, био кловн.

• Сви смо расли са тим да су Срби и Црногорци један народ, те да Црногорце одликује чојство, јунаштво и образ. Где је данас црногоски образ и има ли оних који се изјашњавају као Црногорци у протестима против отимања светиња СПЦ?

Циљ свих пројеката у последњих тридесет година, па и прије тога, је био да нас убједе како нисмо један народ. Тај пројекат имао је више фаза у којима се испуњавао задатак да се створи таква свијест. И то је могло да иде тако и да сваки живац буде умртвљен док нису такли у жилу куцавицу самог народа. А она је иста за све нас – то је Српска православна црква. Само подизање Србије и Републике Српске говори о томе сасвим довољно. Као и то што је наша дијаспора из свих крајева устала да би пружила подршку СПЦ и њеним вјерницима у Црној Гори. На улицама градова у Црној Гори излазе и они православни вјерници који се национално не изјашњавају као Срби, али који осјећају као суштину свог идентитета и постојања припадност нашој Цркви. Они такође осјећају љубав и подршку која стиже из свих српских крајева и градова и виде да је пропаганда власти свих ових година била једна најобичнија лаж. Не тражимо ми од било кога да буде Србин ако то не жели и неће, али би добро било да нема ни антисрба, а управо је то оно на шта режим у Подгорици подстиче. Постоје многи који се национално изјашњавају као Црногорци а који неће да буду антисрби и којима не смета да буду под заједничким духовним кровом СПЦ заједно са Србима, као што ни Србима, када би имали сва права која им припадају и када не би били дискриминисани, не би сметало да са онима који се национално изјашњавају као Црногорци буду под истим државним кровом Црне Горе.

• Председник Вучић се јасно одредио према догађајима у Црној Гори назвавши их правим именом те упозорио на дискриминацију према српском народу. Да ли су Срби у Црној Гори разумели поруку председника Србије?

У највећем броју јесу. У Црној Гори већ двије деценије ђелују бројне агентуре које као главни задатак имају да за све окриве српски народ и Србију. Неке претходне власти у Србији су знале да подлегну томе до нивоа потпуне незаинтересованости за стање у ком се српски народ у Црној Гори налази. Након што је предсједник Србије Александар Вучић јавно, јасно и недвосмислено изговорио оно што годинама чекамо да чујемо са једне од најважнијих адреса које српски народ има, медијске испоставе тих агентура у Црној Гори су се одмах бациле на посао да убједе српски народ у Црној Гори како се тиме само квари њихов положај. На ту игру српски народ у Црној Гори, ипак, није пристао нити смије пристати. Деценијама нас убјеђују како борбу за наш опстанак можемо да водимо сами и како нам не треба јединство и координација са читавим српским народом и са његовом највећом државом – Србијом. Тиме режим у Подгорици српски народ ограничава само на државни простор данашње Црне Горе, и уз сву помоћ коју има од страних центара моћи жели да угуши наше национално биће на том простору. Срби у Црној Гори се јесу показали као тврд орах и режим швата да са нама није лако изаћи на крај и отуд страх и паника када се тој нашој природној снази којом се бранимо, придода подршка предсједника Србије да опстанемо на простору на ком смо аутохтони и државотворни народ. Срби у Црној Гори неће упасти у замке антисрпских медија, који желе да креирају српско мишљење по овим питањима. Природно је да Срби помажу Србе и да имамо заједничку политику, културу и да је емитујемо на сваком простору на ком постојимо не угрожавајући друге. То је наше легитимно право и ми ћемо га користити.

• Већина народа у Србији је запрепашћено када је председник Вучић изнео шта уче српски ђаци у Црној Гори у уџбеницима историје. Можете ли нам ближе појаснити како режимска клика у Црној Гори фалсификује историју?

Основни циљ је да се српско културно и историјско наслеђе у Црној Гори претвори у антисрпско. Да се историјско сјећање народа у Црној Гори промјени и да од некадашњих баштиника косовске завјетне мисли добије један народ који ће као циљ имати само борбу против Срба и Србије на духовном, историјском, културолошком и сваком другом плану. Отуд у историјским уџбениџима за основну и средњу школу у Црној Гори, ставови како су Немањићи били окупатори. То је отишло толико далеко да је један посланик ДПС-а у Скупштини Црне Горе изјавио како су Немањићи на пушку окупирали Црну Гору, иако у вријеме Немањића нити је било пушака нити је било Црне Горе. Наравно, главна прича у свему томе је 1918. година у којој најблиставији моменат у историји народа у Црној Гори, а то је дуго сањано уједињење са осталим Србима, за које је проливено море крви наших предака, жели да се претвори у наводни чин издаје и окупацију коју је Србија извршила над Црном Гором. Покушај прављења немира од стране неколико официра краља Николе који је пропао и прије него што је почео се покушава приказати неким наводним устанком и борбом против измишљене окупације. Сви ови фиктивни догађаји треба да се уметну у идентитет народа и замјене Косовски бој, цара Лазара, Милоша Обилића у колективној свијести народа у Црној Гори.

• Да ли је председник Вучић донео мудру одлуку да не иде на север Црне Горе за Бадњи дан и да ли би и на који начин црногорски режим злоупотребио његову приватну посету Црној Гори?

Ја сам лично желио да дође и подржавао сам предсједника Вучића у његовој првобитној намјери. Мислим да би та посјета била вишеструко значајна, да би разбила многе табуе и дала добар подстицај нашем народу у Црној Гори. Ипак, разумијем разлоге због којих је одлука промјењена, јер знам како ђелује режим у Црној Гори. Александар Вучић је изабрао мирнији начин да ријеши ту ситуацију али је врло јасно ставио до знања да ће Србија подржати српски народ у Црној Гори у борби за права која му припадају.

• Шта мислите о изјави министра спољних послова Србије Ивице Дачића да у Србији несметано делују агентуре црногорске службе које „музу” Србију , а раде против интереса српског народа у Црној Гори и Српске православне цркве?

Мислим да је та изјава истинита. Та агентура постоји и међу многим политичарима у Србији. Све те структуре још од 1998. године раде све што им каже Мило и ђелују непрестано против интереса Србије, српског народа ма гђе живио и Српске православне цркве. Они воле Мила а мрзе Србију и Црну Гору, па тако и служе Милу а не Србији и Црној Гори.

• Црна Гора је признањем Косова „ударила нож у леђа” Србији. Одакле води корење толика патологија режима Мила Ђукановића да расрби Црну Гору, да третира Србе као реметилачки фактор и да му сваки народ буде ближи од српског?

Већ сам назначио да је он најобичнији слуга према центрима моћи који су га устоличили на власти у Црној Гори. Он се још 2000. године извинио Стјепану Месићу. Његову референдумску кампању су финансирали албански криминалци са Космета. Он је постао исто што и ти људи и природно је да у свакој ситуацији антисрпски ђелује. Коначни циљ оних који су га 1998. године устоличили у Црној Гори јесте измјештање наше земље из њеног природног словенско-православног цивилизацијског круга у неки други. Мило се показао као најбољи могући слуга у том пројекту.

• Колико је данас Срба запослено у јавном сектору у Црној Гори и у којој мери Србима прети опасност од асимилације?

Проценти су минимални и Срби су на сваки начин дискриминисани. Држава предано ради на асимилацији српског народа, али и српски народ има своје снажне одбрамбене механизме у свему томе. Следеће године иде попис становништва и мислим да ће се тада показати да је тврд орах воћка чудновата и да режим не може сломити Србе у Црној Гори, али да на њима може поломити зубе.

• У Грачаници је више хиљада Срба пружило подршку браћи у Црној Гори. Шта за вас значи подршка са Косова и Метохије?

Значи много у сваком смислу. Прво што чујемо да срце Србије куца а потом да је то због Црне Горе која је настала на косовској завјетној мисли наших предака. То је знак да још ври на оном извору са којег је све кренуло. Тај народ који живи практично под окупацијом показао је живу вјеру и љубав према својој Цркви и свом народу у Црној Гори. Ако подршка може да стигне из Грачанице, у условима у којима наш народ тамо живи, онда нам то даје снагу и вјеру да се можемо изборити са свим овим неприликама. Нажалост, овај срамни закон режима Мила Ђукановића може да послужи као правни модел Шиптарима да покушају отети српске светиње на Косову и Метохији. Приштински и подгорички режим делују координирано када је у питању антисрпство, а и налогодавци су им исти.

• Како видите расплет ситуације у Црној Гори и будућност српског народа?

Када неко сатјера народ у Црној Гори уза зид, не може се више нигђе назад, може се само напријед. Снага постоји, народ излази свакога пута у све већем броју у литије и показује да је кадар да одбрани своју Цркву. Срамни закон којим се напада СПЦ у Црној Гори или не, неће моћи да буде спроведен. Свијест народа је зрела и мислим да ће врло брзо режиму и владавини Мила Ђукановића у Црној Гори доћи крај. А то ће релаксирати ситуацију и омогућити један нови и бољи живот за Црну Гору, њене грађане, самим тим и српски народ у њој. Када има Црну Гору као пријатељску земљу и Србији и Републици Српској биће много лакше у свакој међународној борби коју буду водили а поготово оној која се тиче одбране нашег Косова и Метохије. Рада Комазец