Најновије вести

НАСТАВИЋЕМО ЈОШ СНАЖНИЈУ И ОДЛУЧНИЈУ БОРБУ ЗА СВЕТИЊЕ И ПРАВОСЛАВЉЕ

 – Уверен сам да Ђукановић као и многи безбожници пре њега неће моћи да добију ову битку са Богом и са сопственим народом. Косово је срце Црне Горе. Ја сам уверен да само саборношћу, слогом и заједништвом можемо издржати ова тешка постбиблијска времена – рекао је Кнежевић

 

Српски – православни народ у Црној Гори не допушта да га површна и лажна обећања атеиста обешрабре и одведу тамо где се већ увелико налазе скренути и потпуно заборављени народи, који су ради оданости и послушности силнима заборавили на своју праисконску обавезу према прецима и потомцима, својој вери, традицији и идентитету. О достојанственој одбрани православља у Црној Гори, марифетлуцима и диктатури црногорског режима за „Јединство” говори Милан Кнежевић, један од лидера Демократског фронта и председник Демократске народне партије Црне Горе.

  • Може ли се рећи да се у Црној Гори десио народ и може ли Мило Ђукановић да заустави литије?

У Црној Гори се није само десио народ него се десио и Бог, иако је она комунистичка Црна Гора педесетих година прошлога века организовала јавне сахране Господу Богу, како би доказала партији да је раскрстила са религијом и са хришћанством. Седамдесет година касније дешава се и народ и дешава се Бог који је управо на Бадњи дан и Божић најбоље овоплотио онај наш православни хришћански поздрав „Христос се роди, Ваистину се роди”. У Црној Гори се то догодило и Богу и народу. Ја сам уверен да Ђукановић, као и многи безбожници пре њега, неће моћи да добију ову битку са Богом и са сопственим народом.

  • У којој мери је масовност литија изненадио режим у Црној Гори?

Свакако да ово представља велико изненађење за црногорски режим, будући да су они били уверени да ће ово трајати неколико дана, да ће се завршити са једним или два скупа у Подгорици са неким декларацијама, резолуцијама и да ће они кроз проток времена релативизовати све оно што се дешава у Црној Гори. Тако нам је поручио да се не залећемо јер је њих више. Међутим, како време одмиче јасно се види кога је више и које спремнији и одлучнији да истраје у борби против овог антисрпског и антиправославног закона.

  • Поред доношења накарадног Закона о слободи вероисповести, режим је кренуо на медије и хапшење људи због тробојке и објава на фејсбуку што је одлика тоталитарних режима и диктатуре. Да ли је то данас на делу у Црној Гори?

То је у ствари последњи стадијум диктатуре јер се ми 30 година налазимо у једној умивеној или фризираној диктатури. Хапшење посланика Демократског фронта без скидања имунитета, раније наш институционални прогон кроз разне судске пресуде, казне које само одслужили, хапшење новинара и људи који на фејсбук профилима изражавају своје неслагање са овим законом, хапшење омладине која на црногорским улицама шири тробојке и транспаренте на којима пише „Не дамо светиње” у ствари представља онај најлепши део црногорског народа, али и најгори део и најгоре лице црногорског режима и диктатуре, што најбоље говори о паници у којој се режим налази. Све оно што се дешава ових дана и недеља, мени недвосмислено указује на то да је режимском зулуму близу крај.

  • Да ли чланови и симпатизери ДПС-а учествују у литијама?

Велики је број чланова Демократске партије социјалиста на овим литијама и мислим да је то оно што додатно излуђује и чини нервозним Мила Ђукановића, пошто је он покушао да кроз наратив формирања тзв. црногорске православне цркве, односно партијске цркве ДПС-а наметне тезу да у храмове, манастире и цркве СПЦ у Црној Гори улазе само Срби. Међутим, ове литије и овај величанствен излазак људи на улице је једна библијска револуција, која показује да се народ сабрао око својих светиња, око своје вере и да нико никог не пита да ли је Србин или Црногорац. По неким информацијама које имамо у литијама се налази један број припадника муслиманске и католичке вероисповести.

  • Како то да ЕУ стидљиво говори о дешавањима у Црној Гори, и да ли је овај закон смислио Мило Ђукановић или је имао инструкције са Запада?

Ја мислим да је Ђукановић ослоњен на неку континуирану подршку својих западних ментора, направио личну процену да донесе овај закон. Није се консултовао ни са Душком Марковићем ни са осталим представницима Владе. Јер, кроз његова уставна овлашћења јасно је да Ђукановић не може ни да донесе закон нити да га предложи нити да гласа за њега. Он може само да га потпише. Ако бисмо уставно посматрали, ово је била надлежност премијера Душка Марковића. Међутим, сваком у Црног Гори јасно је да иза овог закона стоји искључиво Мило Ђукановић и да је он сваки покушај неког дијалога и договора пред доношење овог закона поништио, пославши јасну поруку да је он идеолог те партијске ДПС – црногорске цркве и да ће ићи до краја. Сигурно није рачунао на оволики број грађана на улицама.

  • Значи ли то да у Црној Гори већ годинама уназад о свему одлучује један човек?

То је опште позната ствар. Али, очигледно је требало да уђемо у ову завршну фазу диктатуре да, не само регион, него и чини ми се читава међународна јавност закључи да је то човек који је ових 30 година створио једну приватну латифундију коју посматра на начин да смо ми сви робови и извршиоци његове воље, а свако ко покуша да се одупре или супротстави завршиће у затвору или ће бити на разне друге начине прогањан.

  • Код режима у Црној Гори много тога има контрадикторног у односу на наследство некадашње Црне Горе, као нпр. одбацивање химне Краља Николе и тробојке…?

То видим као покушај Ђукановића да након 21. маја 2006. године направи један раскид са нашим духовним, историјским и културним наслеђем које је ослоњено на српску културну баштину, на Немањиће као прве архиепископе Српске православне цркве и, као што је он то често знао да саопшти, један искорак или заокрет од источног цивилизацијског круга којем ми припадамо. Ђукановић је 2006. године почео са стварањем неког новог Црногорца, којег ми у Црној Гори зовемо Дукљанин, а који покушава да негира своје српске корене, своје порекло, своју традицију и то на једном наглашеном антисрпству, што у последње време постаје забрињавајуће. Плашим се да, уколико настави са овом искључивошћу, ескалација неких немилих догађај буде неминовна.

  • Са Косова и Метохије стиже стална подршка за Србе у Црној Гори. Шта за српски народ у Црној Гори значи пре свега Косово и Метохија и подршка коју шаље српски народ са КиМ својој браћи у Црној Гори?

Исто што значи и за Србију. Косово је срце Црне Горе. Немам потребе да подсећам да је у нашој незваничној химни „Онамо-Намо” краљ Никола маштао и певао и дочекао ослобађање наше свете земље Косова и Метохије, улазак у Високе Дечане, Пећку патријаршију, царски град Призрен. Косово је извориште одакле су кренуле и Црна Гора и Србија и ако ми немамо подршку нашег народа на КиМ и ако наш народ на КиМ нема подршке нас у Црној Гори и Србији, онда је боље да не постојимо ни Србија ни Црна Гора ни Косово и Метохија. Ми смо се у прошлости налазили на много већим искушењима и веровало се да никада нећемо дочекати да сване зора слободе. Кроз саборност, одлучност и храброст дочекали смо да наши барјаци завијоре и у царском граду Призрену, на Газиместану и да дочекамо служење молебана у Високим Дечанима и Пећкој патријаршији. Ја сам уверен да само саборношћу, слогом и заједништвом можемо издржати ова тешка постбиблијска времена. Али, на исти начин и послати снажну поруку да се српски народ уједињује, да се пробудио и да сваки напад на Србе на КиМ значи и напад и на нас у Црној Гори и Србији и обратно. Јер, само тако можемо одбранити наше светиње.

  • Пореска управа Црне Горе је изнела у јавност податке да Митрополија црногорскоприморска СПЦ дугује вишемилионске износе пореза и да ће кренути пленидба имовине… ?

Ја сматрам да не постоји никакав дуг Српске православне цркве у Црној Гори. Због афере „Клап” и „Вардар” која потреса Црну Гору већ неколико месеци, а иза које стоје брат Мила Ђукановића Ацо, његов син Блажо и сестрић Един Коларевић, који су штампали фиктивне фактуре и на основу тих фиктивних фактура тражили повраћај ПДВ наневши милионску штету држави Црној Гори, сада се у ствари покушава скренути пажња и врши притисак на директора пореске управе, који је такође учествовао у непочинствима брата Мила Ђукановића, његовог сина и његовог сестрића. Он је сада принуђен да нападне Митрополију црногорско-приморску. Нека пореска управа прво намири ове стотине и стотине милиона дугова који су направили најближи сарадници и сродници Мила Ђукановића. Р. Комазец

Подели на: