уторак, 21. септембра 2021. | 01:05

НЕЋЕМО ОДУСТАТИ ОД ПОВРАТКА И НАСЛЕДНОГ ПРАВА НА ПОВРАТАК СРБА НА КиМ

 Проценат оних који су се на Космет вратили је поражавајући и он износи негде око 10 посто оних Срба који су се са Космета раселили. Генерално сам мишљења, из досадашњег искуства које сам стекао бавећи се овим послом, да Албанци на свим пољима играју истом тактиком а то је упорна куповина времена зарад остваривања њихових националних интереса. То је принцип и у случају повратка расељених. Срби данас на Космету имају једно име и презиме. То име и презиме је Српска листа. Од Лепосавића до Штрпца, од Призрена до Гњилана ми смо у једној кући и на тој кући се вијори један барјак, српски барјак – рекао је Далибор Јевтић

 

 

Повратак Срба на Косово и Метохију, на своје огњиште, је болaн за сваког прогнаника. Ушло се у трећу деценију од протеривања. Многи су умрли далеко и са чежњом за завичајем, а нове генерације се рађају и одрастају у другим срединама. Сталним хапшењем Срба за измишљене ратне злочине и напади на повратнике и њихову имовину, тактика је Албанаца да се онемогући повратак Срба, а преостали Срби, који би били ту због међународне јавности да буду послушни и савијене кичме. Далибор Јевтић, министар за заједнице и повратак у техничкој влади у Приштини тврди за „Јединство“ да је Српска листа са државом Србијом једина брана српских интереса на Косову и Метохији и позива Србе на КиМ да 14. фебруара својим гласом одбране свој интерес.

  • За 21 годину од прогона са Косова и Метохије, колико се Срба вратило и колико би још година требало да прође да се врате сви интерно расељени Срби на КиМ ?

Проценат оних који су се на Космет вратили је поражавајући и он износи негде око 10 посто оних Срба који су се са Космета раселили. Дакле говоримо о броју од око 23.000 Срба, у просеку нешто више од 1.000 Срба годишње. То је у суштини слика и прилика стања и односа већинског становништва када је о процесу повратка Срба реч. Одговорност је и на представницима међународне заједнице. Ако се настави овим темпом, требаће нам још 200 година да вратимо све расељене. Међутим, они који на то управо и рачунају се грдно варају. Ми нећемо одустати од тога да на Космету имамо онолико Срба колико смо имали пре ратних сукоба. Зато инсистирам заједно са својим колегама из Српске листе о усвајању закона који ће обезбедити и наследно право на повратак, а да у међувремену будемо упорни и истрајни по овом питању, и још важније – да се не продаје српска имовина јер је то продата шанса да нас у будућности буде више.

  • У којој мери је проток времена чинилац због којег се смањује заинтересованост за повратак и да ли приштинске власти са намером, годинама уназад, занемарују повратак Срба ?

Генерално сам мишљења, из досадашњег искуства које сам стекао бавећи се овим послом, да Албанци на свим пољима играју истом тактиком а то је упорна куповина времена зарад остваривања њихових националних интереса. То је принцип и у случају повратка расељених. Декларативно ће се свако од њих изјаснити да ником не бране да се врати на Космет, али суштински од локалног до централног нивоа ће спроводити њихову тактику која се огледа и у томе што неће осигурати владавину права и закона, неће се бавити решавањем проблема који стоје на путу повратка попут узурпиране имовине и узгред ће ту и тамо ухапсити српске домаћине под лажним оптужницама наводних ратних злочина само зато што су упорни у намери да буду свој на своме. Мећутим, понављам, ми нећемо одустати и наш одговор ће бити упорност, одлучност и онај камен у ципели онима који мисле да ће успети својом тактиком да нас победе.

  • Могу ли се спречити стални напади на повратнике и пљачка њихове имовине и ко је ту највише заказао?

Напади ће престати када се свест већинског народа на Космету промени. Свест већинског народа ће се променити када се успостави пуна владавина права и закона. Пуна владавина права и закона ће се успоставити када институције које требају да буду независне од политике то и буду – независне. Цео систем је заказао, поверење је пољуљано и оно се тешко гради. Представници међународне заједнице су понајвише заказали јер су негде затворили очи пред оваквим системом. Чини ми се да су неки процеси пребрзо проведени без претходно успостављених механизама заштите права и интереса невећинских народа.

  • Може ли доћи до интеграције повратника у друштво у којем су им угрожена људска права, а пре свега безбедност?

Интеграција повратника је могућа једино у срединима у којима Срби чине већину. Када сам у претходним одговорима говорио о „тактици“ Албанаца али и нашем одговору, она се огледа у примеру насеља „Сунчана долина“. Сви смо наиме сведоци каква је реакција била готово свих политичких лидера Албанаца када је започета изградња кућа за повратнике у овом насељу назвавши тај пројекат колонизацијом. Зашто? Па просто, смета им чињеница да ће одређени број расељених који не могу да се врате у Ђаковицу или Суву Реку ипак бити на Космету. На то нису рачунали. Зато сам одмах рекао да сличне пројекте требамо да имплементирамо и у општинама са српском већином јужно од Ибра. Интеграција у другим срединама, посебно у Метохији, је тешка и неизвесна, барем у овом тренутку.

  • Има ли слуха међународни фактор на КиМ за повратак Срба?

Има га више него пре, али недовољно још увек да се ствари мењају крупнијим корацима. Коначно се питање расељених нашло у једном званичном документу који је потписан у Вашингтону. То ме лично радује. Заједно са својим колегама сам у разговору са важним људима у Берлину и Вашингтону инсистирао на овом питању. Мислим да је наша упорност али и пре свега боља политичка позиција Србије, захваљујући председнику Александру Вучићу, утицала да се и питање расељених нађе у дијалогу на највишем политичком нивоу. Чињеница је да услед поштовања које председник Вучић има у мећународној политичкој арени и ми као политички представници Срба имамо могућност да наше ставове и предлоге износимо на начин да они буду на озбиљан начин разматрани у међународним институцијама које се баве питањем Космета. Додатна снага је наше јединство које је изграђено захваљујући политици председника Вучића.

  • Поред свих проблема на терену, министарство на чијем сте челу успева да гради куће и станове за повратнике и социјално угрожене. Каква је била 2020. година по том питању?

Докле год је било ко из Српске листе на челу Министарства за заједнице и повратак нећемо одустати од решавања проблема упркос свим изазовима. Наставићемо да градимо и обнављамо куће, и решавати питања оних који су деценијама у нехуманим условима у колективним центрима. Када сам у неколико наврата посећивао породице у колективним центрима, обећао сам им да ће добити свој кров над главом. Велико ми је задовољство што смо то учинили и на Брезовици, у општини Штрпце, и у насељу „Берген“ у општини Грачаница. Прошла година је била тешка и због пандемије коронавируса и због великих политичких изазова и нестабилности, али ми нисмо одустали као што никад и нећемо одустати да решавамо проблеме.

  • На које све врсте помоћи повратници могу рачунати?

Повратници, али и сви они Срби који никад нису одлазили са Космета, најпре могу рачунати на нашу пуну подршку у сваком смислу. Конкретно могу рачунати на помоћ и подршку и у виду решавања стамбених питања али и економску помоћ за покретање одређених пословних делатности.

  • Постоји ли могућност да се Срби масовније врате у градове, на пример, Приштину, Урошевац, Пећ, Ђаковицу, Призрен…?

Ситуација и околности су различите од места до места. Тако је и са градовима. Призрен је рецимо што се безбедности тиче на задовољавајућем нивоу, док је Ђаковица средина у коју Срби не могу да оду ни на верски празник. Али генерално докле год у овим градовима нема основних предуслова за нормалан живот, повратак је немогућ. Образовање, посао, здравствена заштита, безбедност…, право на употребу језика. Без овога неће бити масовнијег повратка у градове на Космету.

  • Када је у питању запошљавање Срба у јавне установе и институције, да ли Приштина поштује устав и има ли побољшања на том пољу?

Нажалост то је још једна веома важна сфера и питање које нема правну заштиту па се зато и не спроводи законска обавеза да у институцијама и јавним предузећима на централном нивоу мора бити минимум 10 посто припадника невећинских заједница. И ово није само економско питање у смислу индивидуалног решавања егзистенције већ и питање система који треба да буде изграђен на начин да обезбећује свима подједнака а не селективна права.

  • У којој мери нестабилна политичка ситуација на КиМ и стална предизборна кампања подгрејава антисрпску реторику, и како видите то да се албански политичари много више баве Србима и Србијом него незапосленошћу, тешком економском ситуацијом и заштитом здравља грађана?

Гледајући истраживања јавног мнења на Косову, међу већинским становништвом доминира питање економије и проблема незапослености. Социјална ситуација је тешка, екомонија је заснована на новцу који долази из дијаспоре. Политичка нестабилност је произашла из неколико елемената: недостатак храбрости албанских лидера, безидејност како решити економска питања и политичка неодлучност. Све се свело на дневнополитичке потребе и услед чињенице да немају одговор како да реше за грађане најважнија питања, игра се на карту национализма и онда за све лоше криве и нападају Србе, Србију и Александра Вучића. Уместо да се окрену решавању проблема они их зарад својих личних интереса на тај начин још више продубљују. Чини ми се да ће се и ове године наставити са том праксом, јер ако и после ових избора нема већине од 80 и више посланика у Скупштини Косова, имаћемо изборе опет колико већ маја или јуна месеца. То значи додатна нестабилност и неизвесност.

  • Како објаснити ћутање међународних чинилаца на бруталне упаде албанских инспектора и полицајаца у српске апотеке и домове здравља са циљем да заплене лекове и вакцине намењене српском становништву ?

Оно што јавност мора да зна, а о овоме нисам говорио раније, јесте да сам се лично ангажовао са својим колегама из Српске листе да се ово питање не политизује. Упутио сам званичан допис министру здравља Земају у којем сам тражио да се нађе начин да се омогући достава вакцина против коронавируса на Косово. Исту копију тог дописа сам послао на адресе амбасадора Квинте у Приштини као и господину Лајчаку. Готово сви међународни представници су поздравили ту иницијативу и подржали је. Међутим, никакав званичан одговор нисам добио од колеге Земаја, а незванично сам чуо да га неће бити због избора јер би неко могао изгубити по неки политички поен ако дозволи да се вакцине допреме из централне Србије. И онда поставите питање себи у каквом ми друштву живимо када у тренутку када се читав свет бори за сваку вакцину, неко зарад политичке кампање шаље инспекцију и полицију да хапсе хероје данашњице, лекаре и докторе. Шта рећи осим жалосно и срамотно. То сам рекао и у разговору са дипломатским представницима и једини њихов одговор је био да се са том мојом констатацијом слажу. Међутим, званичне реакције није било. Нажалост.

  • Српска листа је често изложена, како нападима из Приштине тако и од појединаца и групација из Београда. Шта вас више боли?

Негде смо навикли на то да нас нападају Албанци. Међутим, када то чине они који би „требало“ да буду подршка онима који се боре са проблемима и изазовима живота Срба на Космету, када то чине они који себе представљају некаквом опозицијом у Београду, они суштински слабе нашу позицију. И то боли наравно. Ако смо ми успели да превазиђемо изазове подела међу Србима на Космету, ако данас као један уз подршку председника Вучића и државе Србије наступамо под једним барјаком, и онда то неко критикује и напада, шта рећи? Шта закључити? Они мисле да ће тако успети да се додворе онима којима морају да одговарају. Али не знају да они којима они „рапортирају“ не гласају и не бирају на изборима нити у централној Србији, нити на Космету. Народ зна и зато и председник Вучић и Српска листа имају убедљиву и недвосмислену подршку народа. Е то њих боли.

  • Ближе се избори. У којој мери је важно српско јединство на КиМ и шта очекујете од избора?

Јединство је најважније. Јединство је темељ наше куће. У нашој кући која се зове Српска листа је једна велика породица, породица која не да на свој народ. Ту кућу смо тешком муком изградили, са пуно изазова и покушаја рушења. Разни су ветрови покушали да је одувају, али ми смо под ударима тих ветрова бивали све снажнији и одлучнији а наши темељи све јачи. Стуб наше куће је председник Александар Вучић. Срби данас на Космету имају једно име и презиме. То име и презиме је Српска листа. Од Лепосавића до Штрпца, од Призрена до Гњилана ми смо у једној кући и на тој кући се вијори један барјак, српски барјак. И наредни избори ће то показати и доказати и још једном ћемо кандидате Албанаца који су само именом и презименом Срби, који чак и не живе на Космету попут Раде Трајковић, победити гласовима Срба. Сваки Србин и свака Српкиња ће 14. фебруара на Светог Трифуна још једном ударити својим гласом бедем одбране интереса Срба на Косову, бедем одбране наше куће, бедем одбране у виду Српске листе. Р. Комазец

Подели на: