Недостају системи за наводњавање, објекти за складиштење

Пољопривреда на северу Косова и Метохије као шанса за развој

 

Удруживање пољопривредника омогућило би им лакши и бржи приступ средствима за набавку опреме и друге потребе, како би имали веће приносе и већу добит
Пољопривреда на северу Косова и Метохије се разликује између брдско-планинских подручја на којима доминира сточарство, и пољопривреде у долини реке Ибар која се углавном односи на воћарство, ратарство и повртарство. Мало је примера успешних предузећа и породичних газдинстава у овом сектору и углавном нерадо говре за медије. Главни узроци малих приноса су мало тржиште, неинформисаност, мале парцеле, екстензивна производња, застарела механизација, недостатак новца за набавку потребне савремене механизације, као и постојање многобројних административних препрека… Основни проблем је у уситњеност земљишта али и недостатак свести о значају и користи од удруживања пољопривредних газдинастава. У време короне, већ годину и по дана, пољопривредна произвдоња се и на овој територији показала као значајан извор егзистенцијалне сигурности па и здравствене безбедности.
Загађење земљишта, површинских и подземних вода услед неадекватног коришћења хемијских средстава, бесправна и честа сеча шума која доводи до ерозије земљишта, загађење ваздуха услед емитовања гасова у животну средину из стаја, неки су од ограничавајућих фактора за развој пољопривредног сектора на северу Косова и Метохије. Последњих година на северу КиМ постоји тренд узгоја јагодичарског воћа, нарочито малине, као и пластеничких производа. Сточарство се такође полако развија али више за задовољавање потреба домаћинства док је мали део сточарских производа намењен тржишту. Приступ средствима које нуде Србија и Приштина, као и међународни донатори захтева регистрацију пољопривредног газдинства. Отуда се пољопривредници са Севера Косова региструју и у српском и у косовском систему.
Према истраживању Института за територијални и економски развој (ИнТЕР) на челу са Драгишом Мијачић у српском систему регистровано је укупно 3139 пољопривредних газдинстава, од којих је највећи број регистрован у општини Лепосавић 1811 газдинство. У Зубином Потоку у којем се становништво претежно бави пољопривредом за сада је регистровано 414 пољопривредних газдинстава. У општини Звечан пољопривреда је подређена индустријализацији и готово да је замрла. Данас више од половине регистрованих предузећа чине трговине (53%) а пољопривредна производња је заступљена у малом проценту у области узгоја поврћа за продају. На територији густо насељене општине Северна Митровица пољопривредних површина има веома мало и у овој општини потенцијал за развој пољопривреде је мали. Поред улагања Републике Србије и Канцеларија ЕУ је један од значајних донатора средстава за развој пољопривредне производње.
Према мишљењу стручних лица из Института за територијални развој, формирање удружења и асоцијација пољопривредника је нешто што би олакшало целокупан процес развоја пољопивредног сектора на северу КиМ и што би омогућило лакши приступ већим износима средстава за набавку опреме, отварање нових радних места и за друге потребе пољопривредних произвођача.

Ниска продуктивност због застареле механизације
Један од основних предуслова за развој пољопривреде јесте адекватна инфраструктура која обухвата системе за наводњавање, објекте за прераду и складиштење усева. Приметно је да на северу КиМ недостају овакви савремени објекти. Застарелост механизације представља велики проблем за пољопривреднике и један је од главних разлога за нижу продуктивност и економичност. Ипак неколико предузећа у општинама Лепосавић, Звечан и Зубин Поток поседују савременију опрему за прераду воћа и поврћа, као и за производњу млека и млечних производа. У општини Лепосавић постоје три предузећа која се баве откупом и прерадом воћа и поврћа, док је на територији општине Зубин Поток само једно – земљорадничка задруга „Зубин Поток“.

 С.Ђукић