субота, 25. септембра 2021. | 10:41

Недостатак оца допуњавала је пожртвована љубав мајке

Промоција књиге „Душа дома“ Радомира Стојановића у УКС

 

Књига кратких прича „Душа дома“ Радомира Стојановића представљена је ових дана у Удружењу књижевника, у пуној свечаној сали. Ова књига познатог и афирмисаног песника Радомира Стојановића објављена је у издању Установе за новинско-издавачку делатност „Панорама – Јединство“. Ово је прво прозно дело Радомира Стојановића које је наишло на изузетан одјек код критичара и читалаца. Промоцију је водио Видак Масловарић а о књизи је говорила рецензент мр Милица Јефтимијевић Лилић и аутор. Делове из књиге публици су читали песник Мајо Даниловић и аутор. Животни пут Радомира Стојановића, угледног књижевног ствараоца творио се у дубоком непреболу због губитка оца Рајка Радоњина у једном од неверемена која су тутњала његовим завичајним простором (Црна Гора) и тај губитак је, нажалост, његов устопник који ће га допратити до потоње у књижевности и животу, између којих је по својој сопствености ставио знак једнакости… Из поезије и прозних записа Радомира Стојановића, попут ових у књизи „Душа дома“, ресонирају туге, које су са годинама и немилицама током живота одасвудно гомилале и увећавале његов неспокој, каже Видак Масловарић. Масловарић има утисак да је записаним цртицама из давног живота, Радомир Стојановић утемељио литерарну основу из које се може разлистати читав низ различитих видова књижевног творишта – романа, приповедака, новела, песама, јер у целини гледано његова књига крљатких прича „Душа дома“ у основи је кохерентна лирска целина обремењена елегичним тоновима – лишена мржње и кајања, допрла из сећања и немоћи да се икадља ишта може променити.
-Танани српски лирик Радомир Стојановић, пред читаоце излази у новом руху, са причама које очаравају приповедачким умећем, али и лиричнношћу, раскошним језиком из света природе и детињства, мудрим животним опоменама онога ко живот види и са ове и са „оне“ стране. Већ самим насловом „Душа дома“ Стојановић нас уводи у унутрашњи слој појава, у срж, у духовнсот саткану од лепоте осећања која прожимају његов наратив, али и ликове, просторе, природу а надасве човека, каже мр Милица Јефтимијевић Лилић.
-,,Душа дома” је књига невине прозе, дечачких сећања, лишена сваког лошег осећања. Без гнева, осветољубивости, без мржње песник прича своја сећања на неправду учињену његовом оцу и породици. Он ставља акценат на доброту и тиху снагу своје мајке која је после очеве смрти, ,,да би очувала дом и пород, постала позната плетиља, прашиља, надничарка”. Не само да је очувала дом и пород, родила је и отхранила песника и његову сестру, ,, жену која је вредела за један град”… Душу има дом који је пун љубави, мајчинске, братске, сестринске. Душу има дом у који преко Лима гледа крава продата да би се дечак школовао. И плаче. Велика је то туга, може се поднети само кроз фини хумор који Раде уноси на крају приче. ,,Жена у црном” је књижевни лик који може да стане раме уз раме са женским ликовима Ива Андрића, написала је песникиња Гордана Симеуновић.
С.Ђукић

Подели на: