Нема политичке воље да се проблем реши

 Омладински акциони савет из Грачанице недавно је покренуо потписивање петиције како би извршили притисак на надлежне институције и решили питање загађене реке. Петицију до сада потписало око две хиљаде људи

 

У организацији Омладинског акционог савета из Грачанице у Дому културе у Лапљем Селу одржана је отворена дискусија о загађености реке Грачанке у циљу проналажења решења за овај, како је речено, горући проблем. Подсетимо, река Грачанка је годинама изложена загађењу од стране комуналних и индустријских отпадних вода које изазивају непријатне мирисе и представљају потенцијалну опасност по здравље људи, посебно мештана Лапљег Села и Преоца, села кроз које Грачанка највећим делом протиче. Дискусији под називом „Сачувајмо Грачанку, сачувајмо животну средину” присуствовали су представници многих организација и институција, као и мештани Лапљег Села који су говорили о неподношљивом животу поред загађене реке. О овом проблему говорили су: председник општине Грачаница Срђан Поповић, градоначелник Приштине Шпенд Ахмети, заменица министра животне средине Милена Здравковић, професорица и специјалиста животне средине Јелена Ђокић, директор Лега пројекта Данијел Шербан и директор Регионалног центра ОЕБС-а Нил Јоханес.

НЕОПХОДНА ФАБРИКА ЗА ПРЕЧИШЋАВАЊЕ ВОДА

На дебати је највише речи било о неопходности изградње фабрике за прераду воде која би дугорочно решила проблем загађености реке, и око тога су се сложили председници општина Грачаница и Приштина. – Дугорочно решење била би фабрика за пречишћавање отпадних вода, али општина нема средстава да је сама изгради. Надам се да ћемо наредне године уз помоћ међународних институција и организација позитивно покренути ово питање и решавање проблема. Утврдили смо да се загађивач налази на територији општине Приштина и уколико заједнички не решимо проблем последице ће бити све веће. Имамо људе који се јављају код лекара, који имају проблеме са здрављем и морамо нешто конкретно да предузмемо – рекао је Поповић. Градоначелник Приштине Шпенд Ахмети више пута је проблем загађене реке Грачанке назвао акутним, иако он траје већ осам година, и објаснио да је пре две године косовска влада потписала уговор са француском владом управо о изградњи Регионалне фабрике за прераду отпадних вода која би требала бити у Косову Пољу.
– Реч је о великом пројекту и сада се ради на томе како треба фабрика да изгледа. Ми, општина Приштина, преко Европске банке за обнову и развој покушавамо да урадимо наш део посла, а то је изградња колектора. План је да се та третирана вода, која ће бити 99 одсто чиста, онда пусти у реку Грачанку – рекао је Ахмети и додао да ће то бити једна од најмодернијих фабрика у региону, али и да ће изградња трајати минимум 3 до 5 година и да је за њену изградњу потребно 80 милиона евра. Иако се очекивао долазак министра за заштиту животне средине Фатмира Матошија, он се, ипак, није одазвао позиву организатора па се окупљенима обратила његова заменица Милена Здравковић, која живи у Лапљем Селу. Према њеним речима, поменуто министарство је упознато са проблемом, али не постоји политичка воља да се исти реши. Поменула је два предлога које министарство нуди.

– Један предлог односи се на колектор за пречишћавање отпадних вода, али не и пречишћавање индустријских отпадних вода. Други предлог односи се на изгрању посебне канализационе мреже који ће постојећи проблем у Лапљем Селу можда решити, али ће се отпадне воде премостити у Добрево, што свакако није решење – истакла је заменица министра.
Да је проблем загађености реке Грачанке могућ изградњом постројења за пречишћавање воде сагласна је и професорица на Приштинском универзитету и експерт за заштиту животне средине проф. др Јелена Ђокић. Она се не слаже да би изградња колектора била решење јер се у Грачанку поред отпадних комуналних вода, испуштају и отпадне индустријске воде. Према њеним речима, колектор је само место где се врши прва примарна прерада, односно таложење чврстог материјала. – Због мале количине воде у реци – она мора бити најмање осам пута већег капацитета од вода које се у њу испуштају – не може, како ми то кажемо, сама да се излечи – рекла је професорка Ђекић и додала: – Фабрика за пречишћавање таквих вода већ постоји у Србици. Тамо сам водила студенте и на лицу места смо имали прилику да видимо како ти системи функционишу. Менаџер се на крају процеса умивао том водом како би нам показао колико је вода чиста, да се таква излива у реку, и да нема никаквих бојазни од загађења. Постоји начин, ми смо видели да је тај пилот пројекат изградила међународна заједница, да је коштао око 5 милона евра, да је у Србици приближан број становника као и овде и да тако нешто може да се уради. Директор регионалног центра ОЕБС-а Нил Јоханес рекао је да би за решавање овог али и сличних проблема могла да се организује донаторска конференција, што је и био предлог амбасадора ове мисије на КиМ Јана Братуа. Предложио је и да можда мисија ОЕБС-а затражи експертску помоћ од земаља учесница у области управљања водом. У наставку дискусије више се бавио дешавањима у другим општинама него у Грачаници.

ПЕТИЦИЈОМ ГРАЂАНА ДО РЕШЕЊА ПРОБЛЕМА

Омладински акциони савет из Грачанице недавно је покренуо потписивање петиције како би извршили притисак на надлежне институције и решили питање загађене реке. Петицију, коју је до сада потписало око две хиљаде људи, предали су председнику општине Грачаница Срђану Поповићу. Поповић је истакао да поред многобројних инцијатива и активности, обраћања полицији и релевантним институцијама решења за овај проблем још нема. Према његовим речима, петиција ће бити предмет расправе на наредној седници Скупштине општине Грачаница. – Петиција ће нам дати додатни ветар у леђа, и ако не будемо дошли до решења која ће бити у интересу наших грађана мораћемо да предузмемо неке радикалније мере -нагласио је Поповић. Петицију је на дебати у Лапљем Селу потписао и градоначелник Приштине Шпенд Ахмети, који је истакао да га је због овог проблем председник Поповић више пута звао. – Отпадне воде из Ајвалије долазе у Грачаницу, тако да је загађеност Грачанке и проблем Приштине. Инспекција је излазила на терен три пута и нисмо могли да утврдимо где је извор загађења. Мислили смо да је проблем у штампарији у Кишници, али смо се провером уверили да није. Од тих три цеви које долазе до реке из једне тече бела вода, али не можемо да нађемо одакле она долази што је наш највећи проблем. Морамо да нађемо извор и да заједнички решимо проблем канализације и отпадних вода – рекао је Ахемти. Председник општине Грачанице затражио је непрекидно присуство инспекције обе општине, све док се не утврди извор загађености, са чиме се градоначелник Приштине сложио.

МЕШТАНИ ЛАПЉЕГ СЕЛА НЕЗАДОВОЉНИ БРЗИНОМ РЕШАВАЊА ПРОБЛЕМА

Мештани Лапљег Села су још једном апеловали на хитно решавање проблема, јер, како су рекли, живот поред реке постаје неподношљив, а прети да изазове и веће здравствене проблеме. Они не могу да прихвате да се после толико година још увек не зна ко испушта отпадне индустријске воде у реку и изазива озбиљне еколошке проблеме. Ако се то још увек не зна, кажу они, како онда могу да се надају решавању проблема. Слађан Недељковић из Лапљег Села тврди да је тешко живети у тим околностима, јер смрад је толико јак да се речима не може описати. – Сви који овде долазе и пролазе знају колико то смрди. Моја кућа је поред реке, али проблем имају и породице које живе и 200 и више метара одатле. Смрад се буквално осећа кроз цело село. Врло је тешко живети у тим околностима, али човек се на све навикне, на жалост. Не могу да верујем да се годинама тај отпад избације у реку, а да нико не реагује. Наши општински органи кажу да су немоћни, да је то проблем из Приштине. Долазиле су различите екипе да испитају воду и ништа. Нико неће да реагује како треба. Загађивач је нека фирма која је илегална или илегално избацује отпад. Наводно је то нека фабрика папира, картона. Мене највише нервира то што нико није написао неку пријаву против Н.Н . лица, нико. То је невероватно. Општина је сервис грађана и она мора да се бори за грађане а не за себе, своју плату и радно место. Они некада треба и ризик да прихвате. Знам да је тешко, знам каква је ситуација, али мора да се боре за нас. Ми сами не можемо ништа, морају институције да нас подрже – рекао је Недељковић. М.Ч.