Непознате убице монаха Харитона и Стефана
На Косову и Метохији су јуна и јула 1999. године мученичком смрћу страдала два монаха – отац Харитон из манастира Светих Архангела код Призрена, 15. јуна и отац Стефан из манастира Будисавци код Клине 19. јула. Починиоци злочина без казне. Монах Стефан без гроба. Проглашени за косовске новомученике
Прошле су 23 године ка ко су у Метохији стра дала два монаха а да за те злочине још нико није про цесуиран нити одговарао. Ме ђу стотину убијених Срба после јуна 1999. године на Косову и Метохији, пред очима међуна родне војне и цивилне мисије, отети су а онда убијени отац Харитон из манастира Светих Архангела код Призрена и отац Стефан из манастира Будисав ци код Клине. Монах Харитон, новомуче ник косовски, пострадао је од албанских терориста у Призре ну 15. јуна, а његово обезгла вљено тело закопано је у месту Тусус на периферији Призре на, пронађено је августа 2000. године. Харитоново тело да нас почива у црноречкој земљи свега пар метара од његове не кадашње келије крај манастира Црна Река на крајњем североза паду Косова и Метохије. То је и први гроб у црноречком мана стиру од његовог оснивања. Са благословом тадашњег еписко па рашко-призренског и косов ско-метохијског Артемија напи сана је и књига „Харитон ново мученик црноречки” у мана стиру Црна Река 2009. године. Детаљи око страдања оца Ха ритона у Призрену још се не зна ју а један његов сабрат из мана стира Свети Архангели каже: – Почекавши га више сати не би ли се вратио тог 15. јуна 1999. године, предвече чусмо неку „од уста до уста” причу да је је дан немачки новинар снимио како га „руља чупа из возила”, али до дана данашњег та при ча је остала само на томе. Једи но што се може на основу иску ственог саживота са оцем Хари тоном претпоставити је следеће: „Да су му тражили да им преда манастирски ауто он то добро вољно по цену живота не би дао, а камоли да му неко у веру пра вославну дира, и још, докле је год могао да говори он им је дубоко верујем потпуно смирено гово рио да они само раде свој посао, дубоко жалећи због њих што су такви”. И о страдању оца јеро монаха Стефанa Пуљићa (1964 – 1999) из манастира Будисав ци близу Клине, још се ништа не зна. Његово тело ни после 15 година од лета 1999. године ни је пронађено. Поуздано се зна да је отет 19. јула 1999. године и од тада се не зна ништа о њему. По непотврђеним информацијама са албанске стране он је убијен, а тело му је бачено у напуштен бу нар и прекривено лешинама жи вотиња. Зна се да су јеромонаха Стефана, духовника сестринства Пећке патријаршије који је био на послушању у манастиру Бу дисавци, Албанци ухватили из међу Истока и Ђураковца када је ишао у продавницу у набавку. Тукли су га до смрти, а затим по причању бацили у бунар проте Андрије Поповића, мученика из Другог светског рата са још неко лико Срба. Његово тело још увек није пронађено. Косовски ново мученици отац Харитон и отац Стефан су и, нажалост, најбољи сведоци истине српског страда ња на овим просторима после насилног прогона у историји нај веће насилне сеобе са Косова и Метохије, више од 230.000 Срба и других неалбанаца 1999. годи не. Отац Стефан је у манастир Преображења Христовог у Бу дисавцима дошао 1997. године након упокојења оца Серафима, дотадашњег игумана манастира. Тада је имао 33 године. З.Влашковић
