понедељак, 15. августа 2022. | 07:33
Најновије вести

Неуспешан повратак расељених Срба

 У Подгорцу је до 1999. године живело 36 српских породица. Током 2003. године саграђене су 34 куће за српске повратнике, али повратак овде никада није заживео. Многе од повратничких кућа су демолиране, а неке су продате Албанцима. Већина Срба из Подгорца данас живи изван Косова и Метохије, а малобројни су прешли да живе у оближњим српским селима Грнчар и Врбовац

 

 

Ако се данас запутите у село Подгорце нећете чути српску реч, јер Ср ба тамо нема. У овом месту које се налази на шестом ки лометру југо-источно од Вити не, до лета 1999. године Срби су живели у 36 домова. Проте рани су, а њихове куће и окућ нице уништене, након повла чења југословенске војске и полиције с Косова и Метохи је. Током 2003. године уз фи нансијску подршку међуна родних донатора, а у сарад њи са локалним институци јама које су у то време биле задужене за процес повратка расељених Срба, саграђене су 34 куће за српске повратни ке у Подгорце. Међутим, као у много других случајева, ка да је у питању повратак расе љених Срба на Косово и Ме тохију у послератном перио ду, на папиру, све је деловало бајковито уз празну фразу ко ја се повлачила по разно-раз ним састанцима, па и у меди јима да је повратак у Подгор це остварен. Ипак, стварни и одржив повратак никада ов де није заживео. Сведок томе су празне повратничке куће, које су грађене по некаквом шаблону, неизмалтерисане, народски речено „скалабуџе не”, ни налик оним кућама, лепим и великим, које су Ср би у Подгорцу имали пре рата. Неке од повратничких кућа су у међувремену видно оштеће не, демолиране, а неке су њи хови власници, решени да се не враћају у свој завичај, удо мивши се тамо негде по гра довима и селима централне и других делова Србије, прода ли Албанцима. Узалудни су били наши по кушаји да приликом наше не давне посете овом месту у ко ме данас живи неколико сто тина Албанаца, чије су куће нове и лепе, нађемо српског саговорника. Већина Срба из Подгорца, данас живи изван Косова и Метохиије, где су свили своја нова гнезда. Са мо неколико расељених срп ских породица из Подгорца данас живи у оближњим срп ским селима Врбовцу и Грнач ру. Један од њих је средовечни Драги Вукић. Срели смо га у Грнчару. Није био превише во љан за разговор на тему, како се некада живело у његовом родном селу, Подгорцу. – Живели смо некада до бро, али рат је учинио своје – кратко нам је рекао Драги. У Подгорцу је осим његове „повратничке” куће и њего во имање. За сада, како нам рече, не планира да се врати тамо. У Грнчару се солидно снашао и овде се вели осећа много боље, него да се врати у Подгорце, где више нема ње гових сународника. Живи од такозваног минималца, који добија од Републике Србије и који износи око 11.000 ди нара. Волео би, каже, да та су ма новца буде већа, јер то ни је довољно за живот. Минима лац годинама није увећаван. На питање да ли Срби про дају земљу у Подгорцу Драги нам је такође кратко одгворио. – Продају за џабе, такоре ћи поклањају своју дедовину, они који су отишли. То не из носи више од 200 евра по јед ном ару земље. У селу Грнчару срели смо и Стојана Дунчевића, још јед ног расељеног Србина из Под горца. Изгонио је козе на ис пашу. Од када је дошао да жи ви у Подгорце, кренуо је да се бави козарством. Мора, рече нам, од нечега да се живи, а козји сир и млеко имају добру цену и имају купце. У Подгор цу Стојан има неколико хек тара земље, али за сада та зе мља, истиче, није на продају. На наше питање да ли ће тако и остати, одмахнуо је руком уз речи: – Не знам. Сада није на продају, а за у будуће ви дећемо – каже Стојан. Срби у селу Подгорцу су некада славили сеоску слва ву Свету Петку. Црква посве ћена овој светитељки је 2000. године минирана. Иначе, се ло Подгорце је некада било област српске владарске по родице Бранковића. У тако званом Турском попису из 1455. године, забележено је да су Срби живели у 37 домова. У истом попису забележено је да је тада овде живела и јед на арбанашка породица. То ком своје дуге историје, срп ско становништво у овом селу доживљавало је бројна стра дања. Протеривано је са сво јих огњишта, а имовина уни штавана, али се поново враћа ло и обнављало живот у овом месту. А предање каже да је Под горце добило име зато што се нала зи „под го ром”, тач није под но планин ског превоја Скопска Цр на Гора, пружа јући се ка плодној горњеморавској рав ници у коју, кажу, камен да бациш он би родио. Када је 2016. године при посети витинском крају у то време министар за заједнице и повратак у косовској вла ди, Далибор Јевтић, позвао расељене Србе из Подгорца да се врате у своје домове и надлежне у општини Витина да омогуће процес одрживог повратка, до тога није дошло. Данас готово да више нико не помиње повратак у ово место. Да ли ће до стварног повратка Срба овде икад доћи тешко је рећи. Ситуација у погледу по вратка Срба у Подгорце, како данас ствари стоје, више је не го суморна. Додајмо да данас село Подгорце припада општини Клокот у систему територи јалне концепције приштин ских институција, док је с дру ге стране део општине Вити на у систему територијалне концепције Републике Срби је. Клокот је још увек већин ски српска општина у којој живи око 4.000 Срба, док је општина Витина већински на стањена албанским станов ништвом. ‹Једна од повратничких српских кућа у Подгорцу демолирана након изградње С. Ивковић

Подели на: