НОВИ (СТАРИ) ПРИТИСЦИ

  Пише: Рада Комазец

 

 

Колико год се трудили да сагледамо данашња политичка стајалишта око Косова и Метохије, не можемо без историјског контекста. Ближе и даље историје. Велике силе би креирале планове за Балкан, а Србија увек пролазила најгоре. Срби се не одричу слободарског духа, истине и правде, али, чему све то ако нестанемо. Гинули смо за идеале, ослобађали друге, додворавали се слабијем од себе и често лутали без правца и циља, заборављајући да у политици владају интереси. Потиснули смо у заборав своје милонске жртве, забетонирали јаме, изједначили усташе и четнике, заборавили на балистичке одреде по Косову и Метохији због братства и јединства, које нам се вратило као бумеранг. Сви су јачали свој национални корпус, изузевши Срба. Више нико и не помиње ужасне тортуре и притиске које је српски народ на Косову и Метохији трпео у комунистичком периоду. За демократски свет историја Косова је од 1989. и појаве Милошевића, а такав наратив прихваћен је и код нас. Узалуд је и да помињемо, моћници спроводе своје планове. Да ли смо се могли мало склонити по страни док протутњи невреме, имати бољу процену о извесности догађаја и будућности, или приклонити се јачем, као што чине наше комшије, то је велико питање. Пад Берлинског зида 1989. први је корак ка уједињењу Немачке, који је званично окончан 3. октобра 1990. године. Комунистички блок предвођен Совјетима нашао се на ивици пропасти и помагао настанак новог светског поретка. „Гвоздена завеса” која је одвајала Исток и Запад је уклоњена, а Горбачов и Буш на Малти седећи један крај другог издали су саопштење да је хладни рат завршен између ове две силе, док се Савјетски Савез убрзо и распао. Милошевић и тадашња Србија није била свесна значаја и дубине великих промена које је доносило рушење Берлинског зида. Србија се није помирила да један систем одлази у прошлост, а то несхватање и инсистирање на одржавању превазиђене комунистичке идеологије, која је срушена у Европи, одразила се на дешавања која ће убрзо уследити. Братство-јединство југословенских народа постало је као брод који се насукао и доживео бродолом. На који начин је тадашња српска политичка елита замислила да сачува комунизам у Србији после његовог пада у Европи, то ни сами нису знали. Када је кренуо грађански рат у Хрватској и Босни и Херцеговини, могло се чути од обичних људи „На Косову је кренуло, са Косовом ће и завршити”. Нажалост то се и обистинило. Након колона прогнаника српских из западних крајева кренули су терористички напади, бомбе и отимање Косова и Метохије. Уследио је Кумановски споразум, односно капитулација пред Нато пактом и колоне прогнаника са КиМ. После 2000. године и промена у Србији, очекивали смо да ће демократска Србија решавати проблеме у партнерском односу са демократским светом, без притисака и условљавања. Међутим, убрзо се показало да западни партнери „даве Србију као змија жабу” полако, дуго и сваки пут стежу све јаче и јаче, упркос јасној позицији Србије да неће признати независност Косова и Метохије. Европа је у рату, економском, енергетском, војном… Економије пропадају, а протести због раста цена шире се Европом. Седамдесет посто инвестиција у Србију долази из ЕУ. Дакле, не може се умањити важност упозорења водећих европских држава Немачке и Француске и њихових предлога око КиМ, не због онога што је било, већ због онога што би могло да уследи. Без нормализације са Косовом Европа може затворити врата и повући инвеститоре. Немачко-Француска иницијатива да Србија не кочи Косово у међународним организацијама, постаје све јача. Стеже се омча око Србије која је наметнута бомбардовањем 1999. године, једностраним проглашењем независности Косова 2008. године, погрешним питањем пред Међународним судом правде, измештањем проблема Косова и Метохије из УН у ЕУ… Међународно јавно право велике силе су згазиле и користе га зависно од свог интереса. Рат у Украјини је убрзао притисак Запада на Србију око Косова и Метохије. Поред тога, ту су још и притисци да се уведу санкције Русији, те је Србија „између чекића и наковња”. Из Приштине се може чути да се иза кулиса припрема предлог споразума по „моделу две Немачке”. Предстојеће уцене и притисци на Србију по питању Косова и Метохије нису нови већ стари и теку у континуитету. Одржати стабилне финансије, енергетски систем, инвестиције, снабдевеност, раст плата и пензија и одолевати новим (старим) притисцима око Косова и Метохије је ход по мукама и пливање кроз јаке подводне струје