О руднику магнезита, Голешу и Врелу

Петар Јакшић објавио књигу „Магура село на Космету“ у издању КПЗ

 

Професор историје и вишегодишњи директор НИРО „Јединство“ Петар Јакшић објавио је ове године своју шесту књигу која носи наслов „Магура село на Космету“. Књига се појавила у издању Култруно-просветне заједнице Србије а суздавач је Друштво „ Обележја +“. Књига је објављена је у склопу библиотеке „Хронике села“ КПЗ Србије. Проучавање историје српског села и вароши започело је крајем 19 Века истраживањима Јована Цвијића и касније његових ученика, али је убрзо и престало ово организовано историјско истраживање. Тако су између два свестка рата само ретки појединци писали хронике села и вароши. Крајем двадесетог века на иницијативу Одбора за проучавање села САНУ (председник Радомир Лукић) поново је отпочело организовано писање хроника села и насеља. Издавање хроника је започело 1989. године и до сада је штампано више од 500 хроника и монографија. Од 2000. године послове на издавању хроника води Културно-просветна заједница Србије.
Свестан чињенице да све што није забележено остаје препуштено забораву професор Петар Јакшић је озбиљно кренуо у истраживачки рад и у поодмаклом добу бележи сазнања и сећања о минулом времену и догађајима везаним за косовскоемтохијско село. У новој књизи он је богату и бурну историју села Магуре отео од заборава. У књизи „Магура село на Космету“ он је хронолошки изложио све у вези овог села. Почео је од настанка места па преко демографије, животних услова преко географских описа краја и топонима, развоја привреде са освртом на рударство, ширења локалне самоуправе , инфраструктуре места, здравства , школства, културе и спорта, друштвено-политичких прилика, ратних и других страдања. Зато је ова књига намењена свакоме коме је до истине на Косову и Метохији. Она је дала посебан допринос чувању колективног памћења Срба и својим аргументима може да помогне у изради историје Србије. Петар Јакшић је ову књигу наменио свима али посебно младим генерацијама да сазнају где су им живели дедови и очеви. Кроз какве су тешкоће пролазили у животу, како су успеавли да опсатану на својим огњиштима, како су прогањани у рату, а посебно како су их 1999. године стравична НАТО агресија, Америка и Албанци злочиначким терором протерали из Магуре и са Косова и Метохије. На развој Магуре велики утицај имао је рудник магнезита тако да је једно време Магура била привлачна за живот, рад и запошљавање. То је, како каже Јакшић, привукло и Албанце који су се после Другосг светског рата населили у Магуру. Он такође напомиње да се не могу заборавити злочини и прогон Срба из Магуре и других села за време Другог светског рата и после НАТО агресије 1999. године. Петар Јакшић је рођен у Врелу 1934. године. Завршио је српску прогимназију у Магури, Учитељску школу у Призрену, Вишу педагошку школу у Скопљу и Филозофски факултет – историју у Приштини. Радио је као наставник у Основној школи у Грмову, оштина Витина, основној школи у Магури, био је директор основних школа у Јањеву и Липљану, у Радио Приштини, НИРО „Јединство“ у Приштини и Радио-телевизији Приштина.
С.Ђукић