Очување српске културе језика и писма

Промоција издавачке делатности УНИД”Панорама-Јединство” између два Видовдана.

 

Најстарија издавачка кућа српског народа на Косову и Метохији УНИД ”Панорама-Јединство”, похарана, спаљена и протерана из свог дома у Приштини – делећи тако судбину свог народа – пркосно и храбро опстаје промовишући ствараоце са Косова и Метохије. У склопу овогодишњих Видовданских свечаности, у грачаничком Дому културе промовисана је њена издавачка делатност између два Видовдана.
-Иза наше куће стоји дуга и богата традиција вредна поштовања, предан рад, професионална сарадња са ауторима, квалитет и национална одговорност чувања језика и писма као темеља идентитета народа. Ово последње посебно значење има овде у постојбини свеколиког српства, рекла је на почетку ове несвакидашње књижевне вечери Рада Комазец, уредник издавачке делатности УНИД”Панорама-Јединство”.
Иако је време нових технологија, књиге остају непроцењиво богатство и национално добро, а издавачки приоритет ове установе био је и остаје публиковање стваралаца са простора КиМ. Говорећи о вредним књижевним делима издатим у протеклих годину дана, Рада Комазец је истакла да на путу борбе за очување српске културе језика, писма и уопште идентитета, света је мисија ”Јединства” и његових издања која су на стражи и задатку већ 77 година. Посебно се осврнувши на часопис за културу и књижевност ”Стремљења” нагласила је да је поменути часопис наставио рад и у тешким временима, и у условима када су многи други познати књижевни часописи престали да излазе.
О књигама ”Душа дома” аутора Радомира Стојановића, ”Има једна дума” Радосава Стојановића и књиге ”Приштина кроз време” ауторке Наташе Станковић Симић говорила је песникиња, књижевни критичар, почасни доктор књижевности Милица Лилић Јефтимијевић.

-Пред нама су три значајне књиге које у себи имају једну заједничку димензију а то је димензија задужбинарства. Заједничка им је потреба да се потомству остави некаква истина, некакав садржај који има значаја за будућа поколења, рекла је Лилић-Јефтимијевић.
О родољубивој збирки песама Ранка Ђиновића ”Литијска благодат” говорио је бивши уредник часописа ”Стремљења”, сада сарадник и председник уређивачког колегијума поменутог часописа – Радомир Стојановић.
– У језгру ове збирке је пробуђен и литијама освештан народ који је са вером у Бога и са крстом у руци устао против тираније и ђавољег времена. Збирка садржи 33 песме и подсећа на Исусове године али и на оног који је дошао да спаси свет и који је од тог света био кажњен. Исусово страдање као и буђење једног народа у виду литија постају симбол вере и истрајности али и симбол жртве у име другачијег света и лепшег живота. Свака од песама ослања се једна на другу и творе уверљиво и зрело поетско ткиво и терају нас да им се поново вратимо и да их изнова доживимо, што је и одлика праве поезије. Оне за тему имају човека, његово трајање, удес и стоицизам и посвећене су задужбинама и светитељима, личностима из мита и историје али и савременицима и пријатељима који су оставили траг у људском трајању, рекао је Стојановић.
Књига дечије поезије ”Дете бити није лако” аутора Миодрага Радомировића из Косовске Митровице доноси ведре песмице а главно врело проналази у детињству и родном крају. Рада Комазец, уредник издавачке делатности ”Панорама-Јединство”, рекла је да је аутор на оригиналан начин створио песничко дело које је, иако савремено и свеже, утемељено на традиционалној дечијој игри. За крај ове богате књижевне вечери Комазец је најавила наставак вишегодишње традиције ове установе, а то је акција поклањања књига школским библиотекама на Косову и Метохији која је била прекинута због епидемиолошке ситуације.

М.Ч.