Очување зависи од свакодневне примене

Едукативно предавање,, Ћирилица моје писмо“ одржано је у Галерији Центра за културу,, Сава Дечанац“ у Лепосавићу , а реализовала га је професорка српског језика и књижевности у Средњој школи,, Никола Тесла“ у овом месту Мартина Милуновић и ученици ове школе који су учествовали у пројекту посвећеном очувању српског језика, словенске писмености и ћириличног писма.

Ученицима је приближен значај ћирилице, као једног од основних стубова културног, историјског и националног идентитета српског народа , али и свих словенских народа. Кроз историјски и културолошки приказ, професорка Милуновић говорила је о почецима словенске писмености , религијским приликама међу Словенима   пре примања хришћанства,  и његовом утицају на развој писма. Истакла је значај мисионара  Ћирила и Методија.

– Садржај предавања базирао се на почетак словенске писмености, да ли су Словени ималаи многобожачку религију, како је дошла словенска писменост и ширење хришћанства код њих…Ко су били мисионари Ћирило и Методије, зашто их морамо чувати и неговати од заборава, која су прва писма настала, глагољско и ћириличко писмо, која је улога латинице у нашем језику, који су старословенски споменици који су били најзаначајнији и да знамо више појединости  о Мирослављевом јеванђељу и Душановом законику, истакла је Милуновић.

Професорка се посебо осврнула на реформу азбуке, коју је урадио Вук Стефановић Караџић , нагласивши да је реч о писму које и данас представља  један од најважнијих симбола националног идентитета.

-Вук Караџић није створио ново писмо, већ је реформисао ћирилицу и прилагодио је народу. То писмо данас чувамо као свој национални идентитет , где год се налазимо, нагласила је професорка Мартина.

Учесници пројекта били су ученици Средње школе ,, Никола Тесла,, који су на овом предавању могли да чују оно што је свакако допунило њихово знање, а кад је у питању коришћење ћирилице, закључено је да се њено очување заснива превашодно на свакодневној примени.

– Ако ми не користимо и не негујемо своје писмо, сигурно га неће сачувати нико други. Чувањем ћирилице чувамо свој национални идентитет . Ако је име једног народа језик , онда је његово презиме писмо. Била бих срећна ако је макар део ове деце са овог предавања изашао са поруком да уместо латинице користи ћирилицу, па макар то било и инсталирањем ћирилице на тастатури рачунара или телефона. Значај самог писма и националне књижевности представља постојање једног народа , поручила је проф. Милуновић и напоменула да је радује што код младих препознаје интересовање и жељу за неговањем језика и писма.

– Као професор, који већ осамнаест година ради у просвети , највећа награда ми је повратна информација ученика. Нема ничег лепшег него када видите да су усвојили оно што им представљате и да имају вољу да сачувају оно национално, од заборава, истакла је Милуновић.

Са овог предавања професорка је упутила и апел надлежним институцијама да се више улаже у сличне пројекте, посебно на овим просторима.

– Ово је место на којем се језик и писмо морају посебно неговати . Ако ми овде не сачувамо свој језик, своје писмо и своје светиње , нико други то неће учинисти уместо нас, подвукла је професорка Милуновић.

Утиске након одслушаног предавања изнео је и ученик Гимназије Огњен Ђоровић, који је нагласио да очување ћирилице зависи од саваког појединца.

-Предавање је било посвећено очувању ћирилице и порука је јасна – нико осим нас неће чувати наше писмо. Ћирилица мора да буде у свакодневној употреби и не смемо је заменити латиницом. Као будући студент књижевности у потпуности подржавам све што је професорка изнела, јер смо кроз ово предавање много више научили о писму својих предака, које је од значаја за све нас. Уз то , посебан значај имамо сада за очување ћирилице у савременом дигиталном свету, јер ћирилица треба да опстане и у новим технологијама и да је њена примена на рачунарима и у савременим технологијама кључна за њено очување, рекао је Ђоровић.

Са њим се слаже и његова другарица Нађа Нешовић, која је нагласила да јој је дараго што су били у прилици да саслушају ово предавање.

-Ћирилица је наше национално богатство  и она нас обликује и издваја. На нама је да је чувамо и негујемо , заједно са граматиком српског језика у говору и писању. Ово предавање је било значајан подсетник на величину историје нашег писма , а професорка Мартина је то представила на веом едукативан и инспиративан начин. Поносна што сам била део овог пројекта са нашом професорком, истакла је ученица Нађа Нешовић.

Предавање је одржано у Галерији Центра за културу,, Сава Дечанац,, у Лепосавићу, а сликовитости предавања допринели су и панои о историји нашег писма и видо пројекција на ову тему. В. Вукојевић