ОДАВДЕ НЕМА НАЗАД

Пише: Рада Комазец

 

 

Северац удара са врха Копаоника, Ибар жури ка Краљеву, а кнез Лазар уперио прст ка Газиместану. Звиждук хладног ветра не обесхрабрује храбре Митровчане. Напротив, радују се и ветру који долази преко Јариња, јер овде кључа као у лонцу. Ибар, познат по својим брзацима и буковима, постаде препознатљив свету у последње две деценије као политичка река. Расправљало се о Ибру и његовим мостовима по белом свету – Бриселу, Вашингтону, Њијорку, Москви… Било је туче, сузавца, жице, наоружаних војника, оклопних транспортера, голоруког народа на Ибру. Све се то смењивало, а Ибар скоро нечујно жури са југа на север не хајући за догађаје који се одигравају на њему и око њега. Један средовечни Србин уздахну и прозбори: „Све ће бити добро ако не пређу Ибар. Ако се крену насељавати северно од Ибра, Србима се добро не пише. Албанци хоће територију без Срба”. Више од звиждука ветра одзвањају ми речи тог проседог господина. Уметност је са тако мало речи толико тога рећи. Заправо, он је рекао суштину постојања и опстанка српског народа на северу покрајине. Сетих се Подујева на североисточном делу наше јужне покрајине. У турском тефтеру је пописан још 1455. године, као област Бранковића, као село са 43 српске куће, са попом Степаном и његовим братом Петром на челу списка. Албанска тежња за освајање српске територије и прогон српског становништва траје вековима. Некад отворено и јавно, као што то данас ради Курти, а некада суптилно и дискретно. И једном и другом начину циљ је исти – етнички чисто, без Срба Косово и Метохија. Албанци не мирују и не одустају лако од зацртаних циљева, а када су у питању њихови национални интереси јединство је на нивоу. Случај „Рашић”, који нема ни легалитет ни легитимитет да представља Србе, не би се могао десити Албанцима. Вратимо се Подујеву у коме су по задатку насељавани Албанци, како би прекинули везу покрајине са централном Србијом. Они су се досељавали а Срби су се исељавали. Притисци на Србе вршени су на разне начине и били су приморавани да напусте своје куће и имања. Тако је Подујево, иако скоро на административној линији са Србијом, 1981. године имало 90 одсто Албанаца. Данас више тамо нема Срба. Курти намерава Подујево пресликати на Север. Зато, Приштина не жели Заједницу српских општина јер би она штитила Север од нелегалног насељавања Албанаца и узурпације српске имовине. Срби су били заинтересовани за политички живот и учешћем у власти доприносили развоју демократије, улазили у политичку борбу и освајали преко 90 одсто гласова, те су тако у парламенту и влади у Приштини били аутентични представници српског народа на Косову и Метохији. Не може особа која не оствари политички резултат на изборима код свог народа да представља исти тај народ који је није подржао. Српска листа у својој платформи има врло јасну назначену посвећеност за заштиту српског народа, а залаже се за мултикултуралну политику на Косову и Метохији, која би била једнака и праведна према свим припадницима националних заједница. Док се Српска листа залаже за демократију и мултикултуралност, Аљбин Курти и његови министри залажу се јавно за „велику Албанију”. Тако је Курти недавно изјавио за швајцарски онлине магазин „Монокл” да би гласао за уједињење са Албанијом на једном таквом референдуму. Курти се не устручава и да изјави да Косово није проглашавало независност да би се дистанцирало од Албаније него од Србије. Из Тиране са заједничке седнице парламента привремених институција у Приштини и Албаније јасно је послата порука о чежњи за уједињењем Косова и Албаније. Једини реметилачки фактор до тог циља представљају Срби и Србија јер Европа се на све Куртијеве провокације и изјаве не оглашава. Осокољен европским притиском на Србију и доношењем визне либерализације, постаје суровији и тражи међусобно признање до пролећа. Једностраним акцијама и потезима окомио се на Север, не би ли изазвао сукобе и оправдао ангажовање такозваних косовских безбедносних снага. На институционално насиље на свим нивоима, Курти не добија адекватан одговор Запада. Суочен са унутрашњим економским проблемима, скреће пажњу усмерену на Север и ради на дестабилизацији КиМ, а друго, чини све да Срби не виде будућност у јужној покрајини. Курти крши Европску конвенцију за заштиту људских права дискриминацијом, застрашивањем, хапшењем, политички мотивисаним кривичним гоњењем Срба. Зато би Срби на Косову и Метохији требали да поднесу колективну тужбу Европском суду за људска права против привремених институција у Приштини и Аљбина Куртија. Северац са Копаоника и даље шиба по лицу, Ибар жури ка Западној Морави, а кнез Лазар показује прстом јужно ка Газиместану – одавде нема назад.