Одбранићемо професију

ВЛАДИМИР РАДОМИРОВИЋ, ПРЕДСЕДНИК УДРУЖЕЊА НОВИНАРА СРБИЈЕ

 

Иако кодекс новинара Србије јасно даје упутства и смернице етичког и професионалног поступања новинара, сведоци смо да се кодекс све више крши, да је уместо новинарске солидарности присутна поларизација и непристојност, а да поједини новинари, политички опредељени, а неретко и политички ангажовани такво своје понашање третирају као мислећим, слободним и независним, док су сви остали, по њиховом суду, „нижа раса”. Пристојни новинари у Србији све су чешћа мета етикетирања, како ових поменутих колега тако и твитераша. О свему овоме за „Јединство” говори Владимир Радомировић, председник Удружења новинара Србије.

  • Куда иде новинарство у Србији и има ли у њему места за пристојне и непристрасне новинаре?

Да не верујем у новинарство и поштене новинаре, који пођеднако извештавају и о власти и о опозицији („пођеднаком ревношћу деле ударце и десно и лево од себе”, како је у уводнику у првом броју „Политике” написао Владислав Рибникар), одавно бих престао да се бавим овим послом. Пропагандиста, који не маре за чињенице, без икакве муке се стављају на једну страну и кривотворе стварност, увек је било и биће. Сигуран сам да нас осталих, пристојних и непристрасних како ви кажете, има више. Откако сам председник Удружења новинара Србије, примећујем да је та наша већина толико заузета послом да – за разлику од пропагандиста – не стиже да се боље организује и одбрани новинарство. Зато стално позивам колеге да се учлане у УНС, а да се они који су већ чланови активирају и мало свог времена посвете одбрани професије. Ако то не урадимо сада, врло брзо може бити касно.

  • Како смо дошли до тога да су безобразлук, непристојност и напад на председника Србије основни критеријуми за „слободно и професионално новинарство”?

Опозиција и „активисти” са друштвених мрежа подржаће сваку критику и сваки напад на председника, нарочито ако су они неумерени и неукусни. У таквој ситуацији, новинар који председнику каже: „Хајде да се не завитлавамо” постаје јунак, уз радовање што је „стрпао председника у болницу”, а његово понашање „стандард” који ваљда треба да примењују и остали новинари. Новинар има право да пита шта год жели, али и обавезу да буде пристојан, да не користи речник који води даљем урушавању наше професије. Исто као што ни провладини медији не треба да вређају лидере опозиције, већ да извештавају о чињеницама и коментаришу њихове поступке.

  • Поред непристојности присутно је и незнање и необразовање у новинарству. Има ли краја срозавању пристојне и часне професије новинарства која треба да буде у интересу грађана?

Употребили сте кључну фразу – интерес грађана – који је често на последњем месту наших медија. На првом месту обично су интереси власника медија или политичара који јавне буџете користе као да су њихови лични. Да бисмо променили то стање, важно је да се боље организујемо и изборимо за своја права, која су у крајњој линији и права грађана.

  • Могу ли економски и политички интереси мимоићи медије и новинаре?

Не могу, наравно, као ни било где у свету. Једини лек против власничких и политичких злоупотреба медија јесте јачање новинарских организација и објављивање свих података о власништву у медијима као и о другим утицајима на њих.

  • Стиче се утисак да УНС као најстарија и најбројнија новинарска организација губи свој идентитет под сталним притиском нових агресивних организација које су отворено политички опредељене?

У праву сте, УНС јесте најстарија и најбројнија новинарска организација у Србији, али нисте у праву да наше удружење губи свој идентитет. Све је више млађих новинара који се учлањују и желе да активно допринесу јачању УНС-а. Сваког месеца организујемо јавне догађаје широм земље. У априлу смо заједно са РТС-ом били домаћини велике међународне конференције поводом 20. годишњице бомбардовања РТС-а, ратног злочина НАТО-а, у којем је убијено 16 људи. На наше инсистирање завршене су истраге о убиствима колега Славка Ћурувије и Милана Пантића. Једина смо организација која годинама тражи кажњавање одговорних за отмице и убиства новинара на Косову и Метохији, за шта смо добили подршку Међународне и Европске федерације новинара, ојачали смо сарадњу са удружењима новинара у Русији и Кини, петоро наших представника је у експертским групама Европске федерације новинара, помажемо нашим члановима финансијски, правним саветима и на сваки други начин. После готово двадесет година решено је и питање власништва над зградом у Ресавској 28 у Београду. Поништени су политички покушаји мањег удружења да се незаконито домогне наше имовине и УНС је сада и судски једини власник те зграде. Све што сам навео гаранција је не само опстанка него и развоја нашег удружења. Још једном позивам колеге да се учлане у Удружење новинара Србије и да се заједно одупремо свим злоупотребама наше тешке и лепе професије. Р. Комазец

Подели на: