ОКУПАЦИЈА

Пише: Рада Комазец

 

 

Ново, свеже јутро уз жубор Ибра пролама се у Доњем и Горњем Јарињу. Иако је закорачила јесен не чује се фијук ветра, само је лишће променило боју, а одласком јутра сунце се све више спушта низ брда и вијугави пут који води ка централној Србији. Време је за бербу јесењих плодова, спремање зимнице и огрева. Свакодневицу вредних људи овог краја пореметила је тутњава оклопних борбених возила и дугих цеви косовске специјалне полиције. И као што рече један старији Србин: „Овде Албанци никада нису били, ово је Србија”. Мештани на барикадама су помало и љути зашто се ова места од изградње административног пункта зову Јариње када их они зову правим именом Јериње. По легенди Доње и Горње Јериње саградила је српска деспотица грчког порекла Јерина Бранковић, жена Ђурђа Бранковића у народу познатија као Проклета Јерина због суровости владања. Управо по њој назваше се ова села Доње и Горње Јериње. На брдима изнад Јерининих села засели су албански снајпереристи и уперели цеви на Србе, а албански дронови круже изнад глава мирних грађана који вапе за слободом. Неспокој, бес, туга, неправда и жеља да живе слободно натерала је Србе са севера да проводе хладне ноћи под сивим јесењим небом. Греју их логорске ватре и погледи ка Србији. Страха немају јер су на својој земљи. У освит новог дана осванула је на брду изнад Јариња нова тробојка, а испод намргођена лица албанских специјалаца који ослушкују звук српских авиона. Док траје смена и пролазе пешице наоружани до зуба поред голоруког народа, са каквом ли мишљу корачају и којем циљу стреме. Дрзнули су се да дођу у подножје Копаоника, као што су њихови преци долазили у подножје Проклетија, заузимајући комад по комад плодне метохијске равнице. Историја се понавља. Народ зна свој циљ. Српски народ је овде као и цар Лазар 1389. на Косову пољу за крст часни и слободу златну. Уместо Турака на непријатељској страни су Албанци. Идентична слика и у близини дворца краљице Јелене Анжујске, жене краља Уроша и мајке краља Милутина и краља Драгутина у Брњаку. Ту у близини испоснице Светог Петра Коришког арнаутски полицајци претукоше три Србина, док су спремали огрев за зиму. Зар није било доста албанског терора, притисака, убистава и етничког чишћења јужно од Ибра? Из латинске изреке да је историја сведок времена и учитељица живота, Срби не извукоше никакву поуку. То видимо сада на северу Космета. Волели смо непријатеља уместо брата и веровали у лажно братство-јединство. Образовали смо Албанце да би нас етнички почистили, а на запоседнутим деловима Косова и Метохије извршили бруталне злочине над српским народом. Албанска агресија на север планирана је и усмерена, са темељним циљевима територијалне експанзије и окупације севера наше покрајине. Јавна идејна подлога територијалних посезања Албанаца креће од Прве призренске лиге 1878. године, а протеже се много раније, окупацијом Косова и Метохије од стране Османлијског царства. Темељи се на низу фалсификата и кривотворења, а за њихову реализацију користе се повољне околности у међународним односима. Имајући у виду временско- -просторне етапе великоалбанског ширења и посезања показују да албанска политика следи углавном исти идејни образац више векова, неодустајући од експанзионистичког програма. Нелегални упад специјалних јединица РОСУ представља врхунац тих настојања са циљем застрашивања и прогона српског становништва. Трикови са таблицама само су повод за Куртијев поход и окупацију севера Косова и Метохије. Албанска цивилизацијска тековина је да помоћу снајпериста и борбених возила мењају пробне регистарске таблице на аутомобилима, да забрањују право на живот, слободу кретања и слободу говора Србима. Курти није у претходном рату окрвавио руке само зато што је био ухапшен за време припреме албанских студената на оружану побуну против легалне власти Републике Србије. Вешто су се Албанци крили испод туђих шињела, од Турака до данашњих дана. Нити имају храбрости нити би икада дошли у подножје Копаоника да их јасно неко моћан са Запада није обучио и усмерио. Онај који је окупирано српско Косово и поклонио га Албанцима, онај који једно прича за јавност, а друго иза сцене. Док Срби на северу ишчекују одлазак албанских наоружаних специјалаца и снајпериста, повратак мирном животу и слободи, моћници смишљају шта ће следеће наложити Приштини да учини. Да ли ће се опет заиграти животима балканских народа или ће прве јесење кише и хладни ветар са Копаоника, расхладити усијане главе и донети мир српском народу на Косову и Метохији.