ОЛАКШАТИ ПРОТОК ЉУДИ, РОБЕ И УСЛУГА СА НАШОМ ЈУЖНОМ ПОКРАЈИНОМ

Потписано писмо о намерама није правни акт, већ декларација политичке воље. Веома смо водили рачуна да ниједним словом или зарезом у тим документима не буду угрожени интереси Србије, односно да се њима ни на који начин непосредно или посредно не задире у статусна питања – рекао је Марко Ђурић

 

Потписани су документи којима се изражава политичка спремност да Србија учини потребне кораке како би се, кроз обнову железничког саобраћаја и изградњу аутопута кроз Топлицу, олакшао проток људи, робе и услуга са нашом јужном покрајином. Реч је о писму о намерама, дакле не о правном акту, већ декларацији политичке воље. Веома смо водили рачуна да ниједним словом или зарезом у тим документима не буду угрожени интереси Србије, односно да се њима ни на који начин непосредно или посредно не задире у статусна питања – рекао је Марко Ђурић, директор Канцеларије за Косово и Метохију одговарајући на питање „Јединства” , шта је тачно потписано у Минхену и шта то конкретно доноси Београду и српском народу на Косову и Метохији и додао: – Уколико би оно што је потписано било и реализовано, а ми ћемо са наше стране чинити све да тако буде, непосредну корист имаће и житељи Топлице и Срби у Косовском Поморављу, централном делу наше јужне покрајине и Сиринићкој Жупи, дакле стотинак хиљада наших сународника у покрајини којима је у овом тренутку због лоше саобраћајне инфраструктуре отежана веза са централном Србијом. О потенцијалним бенефитима за нашу економију не морам ни да вам причам – истакао је директор Канцеларије за КиМ, Марко Ђурић.

• Може ли се доћи до компромиса и реализације потписаних споразума, уколико Курти настави са ароганцијом и оптужбама Београда, а пре свега уколико Приштина не укине таксе и престане са инсистирањем на некаквим мерама реципроцитета?

Таксе на робу из централне Србије које је увела Приштина и претње о увођењу реципроцитета у потпуној су супротности са духом онога што смо потписали у Минхену. Нека Курти сад објашњава Американцима да ли на његовој страни постоји политичка спремност да житељима Косова и Метохије омогући да живе боље. Иза ове политичке изјаве стао је председник Привремених институција самоуправе у Приштини Хашим Тачи, и остаје да свој дефинитивни став о томе изнесе нова влада привремених институција самоуправе. Својим ставом према овом питању они треба да покажу да ли су елементарно одговорни и према грађанима на Косову и Метохији и према стабилности региона. Приштина, подсетићу вас, није кредибилан партнер у било каквим разговорима, јер њихова једина обавеза преузета у Бриселу, Заједница српских општина, до данас није формирана, али сада ће, уколико буду желели да наставе да изврдавају обавезе, морати да се конфронтирају, не само са ЕУ, већ и са својим највећим и најважнијим спонзором.

• У којој мери прагматичан став САД и стављање у први план економских тема може допринети нормализацији односа Београда и Приштине и очекујете ли више разумевања за позицију Србије?

Администрација председника Трампа, како смо могли чути од његовог изасланика амбасадора Ричарда Гренела, сматра да се, по страни од тешких политичких питања, људи и народи могу повезивати у заједничкој жељи за економским напретком. Ми смо сагласни са тим ставом, и годинама уназад радимо на томе да, сасвим независно од питања статуса наше јужне покрајине које је најтежи изазов у односима Београда и Приштине, олакшамо живот људима на Косову и Метохији. У Приштини, међутим, постоји сасвим супротна тенденција – да се грађани учине таоцима нерешених политичких питања, како би се сталним претњама дестабилизацијом вршио притисак и на међународну заједницу и на Београд.

• Од почетка учествујете у преговорима Београда и Приштине, и присуствујете билатералним састанцима делегација Београда и Приштине у организацији званичника ЕУ. Како данас изгедају сусрети београдских и приштинских представника, имате ли утисак да ЕУ још увек држе страну Приштини и очекујете ли скори почетак дијалога Београда и Приштине?

Дијалог уз посредовање ЕУ је потпуно замрзнут од тренутка када је Приштина увела таксе на робу из централне Србије. У међувремену је и ЕУ пролазила кроз процес прекомпоновања сопствене администрације, тако да већ дуже време ту нема никаквог напретка. Ствари су, како би се у народу рекло, на леду. Дуже време једине поруке које смо добијали на тему дијалога Београда и Приштине биле су на билатералном нивоу, од појединих чланица ЕУ. Видећемо какав ће став нова европска администрација имати према дијалогу Београда и Приштине и да ли намерава да у тај процес уђе са новом енергијом и динамиком. Разуме се, основни корак да бисмо уопште могли да размишљамо о наставку бриселског дијалога јесте да се безусловно укину антицивилизацијске таксе Приштине.

• Да ли су албански политички представници разумели шта је компромис и да Приштина не може све добити, а Београд све изгубити?

У Приштини и даље има оних који у националромантичарском заносу мисле да је њихова воља обавезујућа за цео свет, и да само треба да упорно траже да би им се све дало. То је не само наивно, већ и веома опасно, јер ту врсту менталитета неки политичари тамо преносе и на грађане, чиме се подиже праг њиховог очекивања. Да би могло бити стабилности у региону и колико-толико нормалних односа на релацији Београд Приштина, обични Албанци на Косову и Метохији морају бити суочени са реалним стањем и имати реалнија очекивања. Р. Комазец

ВРХУНАЦ СТРАДАЛНИШТВА СРПСКОГ НАРОДА

Директор Канцеларије за Косово и Метохију, Марко Ђурић, рекао је поводом минирања аутобуса код Ливадица у близини Мердара, да српски народ никада неће заборавити мученике који су погинули пре 19 година у терористичком нападу на аутобус „Ниш експреса” у месту Ливадице код Подујева. „Смрт дванаесторо и рањавање четрдесет троје наших сународника у Ливадицама било је врхунац страдалништва српског народа на Косову и Метохији, а осим починилаца, део кривице за овај суноврат цивилизације сноси и међународна заједница, која је у том тренутку вршила цивилну и војну управу у нашој јужној покрајини. До данас нико није правоснажно осуђен за овај злочин, иако постоје чврсте индиције о томе ко стоји иза напада, а у овом тренутку ни у Приштини ни у међународним центрима моћи очигледно не постоји воља да се та неправда исправи. Срби су и данас на Косову и Метохији грађани другог реда и изложени разним видовима дискриминације, притиска и застрашивања, јер мржња која је однела животе наших сународника у Ливадицама и даље живи. Политички представници албанског народа на Косову и Метохији, уколико желе да граде друштво на здравим основама, морају престати да у заборав гурају и заташкавају овај и многе друге злочине над беспомоћним припадницима српског народа, јер без те врсте суочавања са прошлошћу, неће бити ни међунационалног помирења, ни боље будућности за албански народ – поручио је директор Ђурић.