Оними у поезији Радомира Андрића

ЈОШ ЈЕДАН НАУЧНО – ИСТРАЖИВАЧКИ РАД ГОЛУБА ЈАШОВИЋА

 

Тема књиге „Оними у поезији Радомира Андрића“ је ономастичка – анализа имена у песничком опусу једног савременог српског песника

Најновија књига универзитетског професора др Голуба Јашовића „Оними у поезији Радомира Андрића“ објављена на 214 страна, у издању Филозофског факултета у Косовској Митровици, представљена је ових дана читалачкој публици у Библиотеци града Београда. Јашовић је објавио преко тридесет књига, од којих су двадесетак стручне књиге из области које предаје на факултету, а десетак песничке збирке. Научне области којима се претежно бави јесу ономастика и лексика српскога језика. Тема књиге „Оними у поезији Радомира Андрића“ је ономастичка – анализа имена у песничком опусу једног савременог српског песника.
-Монографија „Оними у поезији Радомира Андрића“ и тематиком (ономастика у поетском тексту), и количином информација, и компетентном обрадом ексцерпираних онима, представља, како сам аутор каже ”један од пионирских покушаја да се књижевно дело једног савременог књижевног ствараоца сагледа и проучи тумачењем и анализом само једног, али веома битног, лексичког слоја, анализом и проучавањем властитих имена”. Монографија ће свакако заузети значајно место међу богатом српском ономастичком литературом, и послужити као узор и путоказ новим оваквим прегнућима, каже рецензент Љубисав Ћирић.
У мониграфији је указано на постојање још једне разлике у значењу онима у песничким збиркама Радомира Андрића. Она се састоји у томе да међу именима постоје ”права или аутентична имена”, али и ”неправа, неаутентична или привидна имена … која је песник створио у својој песничкој радионици, и која су у својој основи веома снажно поетско средство које стилски додатно улепшавају песнички текст у коме су употребљена”. -Оваквих неаутентичних имена ”нема у категоријама мушких личних имена, нити у категорији женских личних имена, ни код презимена”, али их има ”међу личним надимцима, топонимима, теонимима, библијским именима и хрематонимима…”. Тако су, на пример, међу теонимима аутентична имена: Вид, Бог, Господ, Месија, а неаутентична: Сазданац, Створитељ, Сведржитељ, Творац, Читач, Свевидни, Свевишњи, Свевидећи, Велики искушитељ, Велики судија, Главни мајстор, Кнез тмуше, запажа Ћирић.
У истраживачком ономастичком корпусу, више од 3500 страница поетског текста и више од 1000 извучених, срећу се само четрнаест етнонима и три етника, што је по аутору исувише мала бројка онима у овој категорији. Међутим, занимљива је чињеница да се у поређењу са употребом етнонима којима се именују савремени народи, на пример Румуни, Срби, Французи, Цигани, бележи „двоструко више етнонима којима се именују стари изумрли народи који су некада давно живели на простору Европе и Азије: Авари , Дачани, Келти, Словени, Старовласи, Хуни“, запазио је рецензент Станислав Станковић.
Књига Голуба Јашовића „Оними у поезији Радомира Андрића“ је ономастичка студија у којој се анализирају оними у песничким збркама једног савременог песника. Аутор је универзитетски професор чија су основна научна интересовања ономастичка и лексичка проучавања, и сам пише поезију, па га је сопствена сензибилност усмерила да уради овакву мониграфију, у којој се истражују употребљена властита имена у лирском опусу једног реномираног српског поете. У мониграфији је анализирано 1076 онима (имена у функцији ономастичких јединица). Они су сврстани у три значењске групе: антропонимија, топонимија, хрематонимија.
 С.Ђукић