среда, 28. јула 2021. | 13:43

Опстаје се, али су услови све тежи

 Трајковићи, Јовановићи и Ивићи опстају у свом послу, неки боље неки лошије, али сви са истом надом да ће ситуација са коронавирусом проћи и да ће наставити са радом на који су навикли и коме су се надали Пандемија коронавируса променила нам је начин живота и рада. Не постоји човек да није на неки начин погођен, односно онемогућен да у условима епидемије функционише онако како је навикао. Многи су, народски речено, избачени из колосека. Ово се посебно односи на људе који последњих година воде мање породичне послове и од тога издржавају своју породицу. Обишли смо неке од њих, и питали како опстају у доба короне?

 

ЗА 50 ОДСТО МАЊЕ ПОСЛА У РИБАРНИЦИ

Велимир Јовановић из Грачанице власник је једине рибарнице у овом делу Косова и Метохије. Подсетимо, отворио ју је захваљујући подстицајним средствима Владе Републике Србије. Тако је његова шесточлана породица, он и супруга имају четворо деце, остварила свој дугогодишњи сан, а идеја Јовановића, али и потез српских власти, прихваћен од народа у овом делу КиМ са одушевљењем. Децембар је месец када у рибарници има највише посла јер је тада једна од најчешћих слава код Срба – Свети Никола. – Наруџбине су почеле почетком децембра, али није било као прошле године. Око Никољдана спремимо преко две тоне рибе. На пример, 2019. спремили смо две и по, док смо уочи последњег Светог Николе спремили једну тону – прича нам Велимир и додаје: – Не могу да кажем да рибарница није радила све ово време епидемије. Нисмо на пролеће два и по месеца због прописаних мера, али није да смо седели беспослени. Сва је срећа па смо могли да радимо наруџбине. Мени је најважније да нисам доведен у ситуацију да размишљам о смањењу броја радника, да рецимо нисам могао да им дајем плату и слично. Није пословање било на нивоу претходних година, али нисам незадовољан – успели смо, до сада, да преживимо ову светску кризу. Што се помоћи тиче, Велимир прича да су на пролеће помоћ добили сви власници угоститељских објеката, за време када нису радили, и да им је та помоћ у доброј мери помогла да опстану.

– За све ове године, оправдали смо сваки динар који смо добили и то се види, али желели смо да то изгледа најбоље што може. Својим новцем смо купили већи базен за држање свеже рибе као и већу фритезу. Нешто од опреме набавили смо и захваљујући донацијама. Да поменем да нас је после неког времена посетила контрола из Београда, у оквиру редовне процедуре да се види шта је ко са средствима урадио, и после обиласка рибарнице били су презадовољни. Све је спроведено онако како је замишљено у пројекту, до последњег слова. Када су у марту кренуле мере и прича о коронавирусу постојао је страх да све то може да пропадне, али издржали смо некако најтеже мере и са овим новим солидно функционишемо – рекао нам је Велимир Јовановић из Грачанице.

МЕРЕ НАЈВИШЕ ПОГОДИЛЕ УЗГАЈИВАЧЕ СВИЊА

Горан Трајковић из Лапљег Села више од деценије обрађује земљу под рентом и бави се узгојем свиња. Од тога је подигао и школовао четворо деце. Стрпљиво је градио живот на својих 10 ари окућнице и памти добре и лоше године, али као ову не. – Године и године рада уложио сам у ово што данас имам и одлука да заокружим цео круг, од производње пољопривредних култура на пољима до прављења хране и тов свиња, показала се добром, односно, до ове године доносила је солидан приход. Од почетка епидемије коронавируса до данас продаја свиња смањена је за 70 одсто. Нисам успео да дођем ни до позитивне нуле, напротив – прича нам Трајковић. Према његовим речима, ништа није ишло на руку узгајивачима. Продаје прасића око Ускрса готово да није било. На снази су биле мере забране кретања, односно полицијски час и није било купаца. – То је и време када из иностранства долазе Албанци католичке вероисповести и обавезно наручују прасетину. Ове године су границе биле затворене и претрпели смо велики губитак. Таква ситуација се наставила и током лета, односно продаја је било мало боља, али далеко испод оне од пре годину дана. Надали смо се да ће уочи католичког Божића ситуација бити боља, односно да ће продаја порасти, али није ни близу продаји од пре годину дана. Ово је време свињокоља и ранијих година купци су нам били католици из Метохије, сада ни тога нема. Што се тиче продаје у околним српским селима, то је ситно јер људи имају своје свиње – казао нам је Горан Трајковић.

НАДАЈУ СЕ ПОВЕЋАЊУ ПРИХОДА

Милош Ивић из Лапљег Села већ годину и по дана у изнајмљеном локалу држи месару. Пошто ради као ноћни чувар а са супругом и две мале ћеркице живи као подстанар, решио је да покуша да на тај начин додатно заради и обезбеди породици солидне услове за живот. Неко би рекао да баш и није био најбоље среће, јер га је ситуација са пандемијом затекла тек после неколико месеци рада, али успео је некако да издржи. – Тако се погодило, чим смо кренули са радом проглашена је епидемија и најтеже је било у оном првом таласу. Није испало све како сам се надао, али опстали смо некако. Пошто је у склопу месаре и мала кафана, а она није радила током прописаних мера, газда локала је имао разумевања и није наплаћивао кирију. Радила је само месара и некако смо преживели. Срећа је и то што су радници које плаћам пријатељи, рођаци па смо све радили уз договор, слогу и нико није остао без посла. Морам да признам, било је и таквих тренутака када нисмо знали како ћемо даље. Са попуштањем мера мало је боље, то је последњих неколико месеци, али и даље није онако како би требало и како смо ја и супруга очекивали. Радимо, али једва опстајемо. На некој позитивној нули смо и издржавамо јер се надамо да ће се ситуација поправити и да ћемо почети да остварујемо приход, искрен је Милош Ивић из Лапљег Села. М.Ч.

Подели на: