Опстали кад је било најтеже, а сад се осипају
Млади напуштају село из економских разлога. Председник Привременог органа општине Пећ, са седиштем у Гораждевцу, Милош Димитријевић, сматра да политика запошљавања и отварања нових радних места у српским срединама, укључујући и Гораждевац треба да буде прилагођена околностима и да на овим просторима важе други аршини, како би се народ задржао
На свега неколико километара удаљено од града Пећи, у плодној равници што је пресеца Пећка Бистрица вековима је угнеждено село Гораждевац, које се први пут помиње у Повељи краља Стефана Првовенчаног, издатој око 1220. године у манастиру Жичи. Иако се из године у годину број становника у овом месту осипа, а у новије време, пре свега из економских разлога, Гораждевац још увек слови за једно од највећих српских села у региону Пећи и том делу Метохије. – У нашем селу данас је остало око 500 Срба, док је укупан број Срба у Пећком округу око 900 – каже председник Привременог органа општине Пећ, са седиштем у Гораждевцу, Милош Димитријевић. У последњих неколико година Гораждевац изражено напуштају млађи становници, а како се може чути у разговору са мештанима овог села, главни разлог томе јесте чињеница да у селу и окружењу не могу да се запосле.
МЛАДИ ОДЛАЗЕ ЗБОГ ПОСЛА
– Многи моји вршњаци су отишли. Одселили се изван Косова и Метохије. Из моје генерације остало је само нас двоје. Углавном одлазе у градове централне Србије. Имам податак да је од 2010. године до сада село напустило 158 млађих људи – каже тридесетогодишњи Момир Булатовић. Он, како истиче, главног кривца за одлазак Срба из Гораждевца види у надлежним општинским структурама, које се, како је рекао, не ангажују довољно да се овај проблем реши и које праве многе пропусте у својој политици и вођењу општине, где су, мишељења је Булатовић, преовлађујући лични интереси, а не интереси заједнице. Милош Димитријевић, пак истиче да општинске структуре нису у могућности да реше адекватно проблем незапослености, већ да ово питање треба да се решава са виших нивоа. – Овде су капацитети за запoшљавање сужени. Немамо привреде у селу. Капацитети запошљавања у здравству и школству су сужени. Покушавамо колико год можемо да ово питање решимо на одговарајући начин, али за сада нема много помака у вези с тим. На пример, у неким другим срединама, као што је централно Косово, Косовска Митровица, Косовско Поморавље недавно је било запошљавања нових лекара и радника у здравству. Код нас тога није било иако имамо потребу за новим радницима – истиче Димитријевић и наглашава да би уредбе које се доносе на вишим релевантним нивоима, када је у питању политика заппшљавања на Косову и Метохији, требало да буду прилагођене околностима и да аршини по овом питању не треба да буду исти као у другим деловима Србије, а у циљу задржавања народа и спречавања одласка. Одлазак младих из села утиче и на смањење броја ђака у осмогодишњој школи у Гораждевцу и овдашњој Гимназији. Из године у годину их је све мање. Повратак у овом делу Косова и Метохије није изражен. Што се безбедносне ситуације тиче у Гораждевцу истичу да су међуетничке тензије спласнуле, али да још увек нема пуног поверења између Срба и Албанаца. Село се након рата нашло на нишану екстремиста. Овде је почињен и један од најгнуснијих злочина над српским становништвом у лето 2003. године, када су још увек непознати нападачи пуцали на српску децу која су се купала на реци Бистрици, на свега 500 метара од села, када су убијени један деветнаестогодишњи младић и једно дванаестогодишње дете, а теже рањено четворо деце. Злочинци нису откривени, а истрага је обустављена због, како је речено од стране Еулексовог тужиоца, недостатка доказа. – Опстали смо када је било најтеже у годинама после рата, одолели многим нападима и искушењима, али данас се смањујемо. Даће Бог да се оваква ситуација промени и да село почне да расте бројчано, да се број Срба овде повећава, а не смањује, истиче црквењак Чедомир Вукадић, који служи у цркви Рождества Пресвете Богородице. Како нам рече ове године било је венчања и крштења у овој цркви, али некада је било много више таквих догађаја.
НЕИЗВЕСНА БУДУЋНОСТ СЕЛА
И ове године ће се у селу обележити празник Мала Госпоина, 21. септембра, који се у Гораждевцу светкује као сеоска слава и храмовна слава поменутог православног храма. – Тог дана се црква напуни верницима. Надамо се да ће тако бити и ове године и да ће се ситуација око короне и мера које се односе на ову заразну болест укинути до тада – каже црквењак. Због короне, ове године у Гораждевцу је и празник Светог Јеремије, који се облежеава 14. маја, био мало другачији него ранијих година. Традиционалне литије кроз село и до цркве Светог Јеремије, иначе најстарије цркве брвнаре на Балкану су биле са мањим бројем учесника. У Гораждевцу, како су нам рекли у овдашњем Дому здравља, до прошле седмице није било регистрованих оболелих од вируса корона. Иначе, Срби из овог села, основне здравствене услуге добијају у свом Дому здравља, док за све сложеније прегледе углавном одлазе у око 70 километара удаљену Косовску Митровицу. Као и у већини других средина на Косову и Метохији ни Срби из Гораждевца још увек не одлазе код албанских лекара у Пећи, сем у појединим случајевима. На питање да ли се продаје земља у Гораждевцу и друге некретнине, Срби кажу да има и тога, али да то није много изражено и да се купопродаје углавном, како истичу, догађају у некој врсти тајности, нарочито када је у питању цена. Земљорадња која је некада имала већи значај у остваривању индивидуалних прихода у Гораждевцу је знатно спласнула, а такође и сточарство. У овом селу се може чути констатација овдашњих Срба да их још увек има, али да ако млади наставе да одлазе и ако се не нађе решење да се задрже овде, судбина Гораждевца неће, како веле, бити сјајна када је у питању српско становништво и његов опстанак. С.Ивковић.
