Оптужнице за “ратни злочин” додатни притисак на Србе – једне да отера, друге да спречи у повратку

Кризу на северу Косова изазвану насилним упадом косовских специјалаца у општинске зграде и наметањем нелегитимних албанских градоначелника пратила су не само бројна неоснована хапшења Срба, често уз непотребну и прекомерну употребу силе, већ и нови “талас“ оптужница за наводне ратне злочине које је у последња два месеца подигло Специјално тужилаштво. За адвокате Љубомира Пантовића, Дејана Васића и Јовану Филиповић нема дилеме да тајминг овог убрзаног подизања оптужница за ратне злочине није случајан, да долази у тренутку озбиљне ескалације ситуације на северу и да за циљ има да се повећа већ постојећи притисак на косовске Србе и међу њих унесе немир, а онима који помишљају да се врате на Косово шаље порука да од тога одустану.

 

 

 

Адвокати који бране оптужене за Косово онлајн кажу да су “на мети“ углавном Срби који су већ годинама у систему косовских институција и сада су одједном постали спорни, они који покушавају правно да дођу до своје узурпиране имовине, као и људи који би да се врате у своје домове на Косову.

За адвокате Љубомира Пантовића, Дејана Васића и Јовану Филиповић нема дилеме да тајминг овог убрзаног подизања оптужница за ратне злочине није случајан, да долази у тренутку озбиљне ескалације ситуације на северу и да за циљ има да се повећа већ постојећи притисак на косовске Србе и међу њих унесе немир, а онима који помишљају да се врате на Косово шаље порука да од тога одустану.

Нико не зна по ком основу може да заврши у косовском затвору, многи се тамо већ налазе у притворима који трају предуго, па људи све то тумаче као наставак погрома другим средствима, јер под актуелним притиском тешко може да се планира будућност на Косову.

Према њиховим подацима, тренутно је у косовским затворима око десетак људи против којих је подигнута оптужница за ратни злочин. Само од почетка маја, Специјално тужилаштво Косова дигло је и неколико оптужница у одсуству за ратни злочин.

Почетком ове недеље са тим оптужбама суочио се и Слађан Трајковић, бивши косовски специјалац, који је ухапшен 15. децембра прошле године у Бошњачкој махали у Северној Митровици. Почетком новембра прошле године, заједно са другим колегама, он је напустио Косовску полицију у знак протеста против насиља које власти у Приштини спроводе над Србима на северу.

Његов бранилац, Адвокат Васић писао је раније амбасадорима земаља Квинте да дипломатским средствима утичу на Специјално тужилаштво Косова да се Слађану Трајковићу омогући кућни притвор, због његовог изузетно лошег здравственог стања услед неадекватног лечења. Улагао је и жалбе косовским правосудним органима – без резултата.

Васић наводи неколико случајева осуђених и оптужених за ратне злочине који илуструју, како каже, неправду са којима се Срби суочавају пред косовским правосуђем.

Истиче случај Златана Крстића из села Меродимље који је до рата и након рата живео у Крагујевцу и осуђен је пред Основним судом у приштини на 14,5 година затвора без да га је иједан од 10 сведока који су саслушани у предмету уопште оптужио. Затим Ненада Арсића из Чаглавице, осуђеног на шест година на основу изјаве два сведока, који су те изјаве током суђења радикално мењали. Светомир Бачевић из Белог Поља код Пећи осуђен је, при;а адвокат, и поред тога што је оштећена коју је он наводно покушао да киднапује пред судом рекла да он то није урадио и да њега уопште ни не познаје. Суд је међутим, поверовао другом сведоку са којим породица Бачевић годинама има проблеме, а у вези са продајом имања коју су Бачевићи одбијали.

“Гаврило Милосављевић, повратник у Исток је више од 20 година долазио у своје родно место, где је покушавао да ослободи стан своје нестале мајке и да пронађе њене посмртне остатке, јер је очигледно да није преживела период рата и да је страдала под још неразјашњеним околностима. Косово му је лепо учинило након што је покушао да се врати, тако што га је стрпало у затвор, на основу изјава неких сведока у које још нисмо имали пуни увид. Он је дуже од пола године у затвору, са доста тешким здравственим проблемима”, наводи Васић.

У сличној ситуацији је и Слађан Трајковић из Северне Митровице, пореклом из околине Вучитрна који већ шест месеци не зна ни за шта га терете. Васић истиче да је његово здравствено стање постало алармантно до те мере да би они који одлучују о притвору требало да се запитају да ли тог човека узимају на душу.

“Ту је хапшење Драгише Миленковића из Грачанице, које у великој мери је узнемирило грађане. Он ту живи одувек, као и његова породица, био је радник Окружног затвора у Приштини пре рата и нема ниједну мрљу у каријери. Пријављен је од стране једне неуравнотежене особе са којом је већ имао проблеме у прошлости, која је на њега пуцала и за то била осуђена, што је Специјално тужилаштво једва дочекало и Миленковића стрпало у притвор. А, претходних месец дана није обављена ниједна истражна радња. Слично као и Слађан, и Драгиша има заиста озбиљне здравствене проблеме, са та два метка која никад нису извађена из његовог тела, са хроничним болестима и готово потпуно слеп”, прича Васић.

На питање колико све ово утиче на Србе на Косову, али и оне који помишљају да се врате, Васић узвраћа контрапитањем: “Помислите да сте грађанин Истока и да сте имали жељу да се вратите, да ли бисте то урадили након што је ухапшен Гаврило Милосављевић? Ту породицу у истоку сви познају, и Албанци и Срби, сви знају о каквом се добром и мирном човеку ради, који је отишао да пронађе кости своје мртве мајке и да му се врати стан који је његов. Да ли ће се после тога неко вратити? Нико неће. Нико неће доћи да на Косову оствари и нека много мање значајна права, а камоли право на живот на својој имовини. Ко ће доћи у Неродимље пошто се Златану Крстићу десило то што се десило”.

Каже да је свакоме јасно да су се ратни злочини дешавали.

“Многи од тих предмета су у Србији завршени, многи су правоснажно осуђени, о томе нико не говори. Тај који је урадио тако нешто верујем да не би никада помислио да на Косово дође. Та жеља Косова да се разрачуна са Србима који су им нанели зло свела се на то да се процесуирају и осуђују људи који са тим немају никакве везе, што је грех”, наводи адвокат.

Упозорава и да ће овакав приступ косовског правосуђа утицати и на то да Срби напуштају Косово, јер страхују да ми могли да се суоче са некекавим неутемељеним оптужбама и да буду ухапшени.

“Ако је једна ‘Цивилна заштита’ која је орган Косова, проглашена терористичком организацијом, замислите колико тамо запослених има који се с правом плаше да ће их неко сутра одвести у затвор као терористе”, наводи Васић.

Адвокат Јована Филиповић, која заступа Душка Арсића ухапшеног на Јарињу у децембру 2021. године, због наводног ратног злочина из 1999. године, каже за Косово онлајн да хапшења Срба повећавају већ постојећи притисак на грађане.

Подсећа да је Арсић ухапшен 8. децембра 2021. године на Јарињу, када је са двоје деце кренуо да реши проблеме са узурпирањем имовине у селу Матичане код Приштине.

“Косовској полицији се у међувремену 23. септембра јавио човек са тврдњом да га је Арсић малтретирао“, каже она.

Указује да то уноси додатну несигурност међу Србе, јер може да вам се деси да уколико покушате да остварите било која своја права, имовинска или нека друга, уместо правде добијете – тужбу за ратни злочин.

“Стално ми се јављају људи и питају да ли можемо да гарантујемо да неће бити ухапшени уколико буду дошли и покушали да остваре нека своја права. Нажалост, то никоме не може да гарантује. Немамо увид у то шта косовски органи раде и да ли је и ко на било каквим листама. Многи људи управо из тих разлога ни не долазе на Косово и не покушавају да остваре одређена права“, каже Филиповић.

Она указује на још један „феномен“ када је реч по оптужницама за ратне злочине, а то је да се поново покрећу ти процеси против лица која су раније биле под оптужбама које је водио Еулекс и које су одбачене.

“То је, рецимо, случај Ђоковића из Витомирице, код Пећи. Сви ти људи који се тренутно налазе у притворима и раније су долазили на Косово, претходне 23 године, редовно су прелазили административне прелазе, давали личне карте, били су доступни. Зашто се сада хапсе? То могу само да тумачим као вид притиска и застрашивања“, каже Филиповић.

Указује да се тиме, а посебно сада када се умножавају оптужнице у одсуству за ратни злочин, очигледно покушава да оправда наратив о Србима као злочиначком народу.

„Не желим да прејудицирам, али већина тих против којих су подигнуте оптужнице у одсуству ће бити и осуђена, јер неће имати прилику да се бране. Свима је постављен адвокат по службеној дужности из Приштине, претпостављам да ће то бити Албанци, не знам да је било који мој колега позван да заступа окривљеног у овим случајевима. Ако будемо имали десет Срба осуђених за ратни злочин наравно да ће отићи слика у свет и међу све међународне организације као да су само Срби на Косову чинили ратне злочине“, наводи Филиповић, која је у тиму бранилаца и Драгише Миленковића из околине Грачанице ухапшеног крајем јуна такође под оптужбом за ратни злочин.

И адвокат Љубомир Пантовић каже за Косово онлајн да постоје три главне категорије људи које косовско правосуђе оптужује, хапси и осуђује за ратне злочине. Прва су они који су годинама, па и деценијама радили у косовском систему, чак и у безбедносним структурама, и сад одједном, из других, често политичких разлога су на мети. Друга група су они који желе да остваре нека своја права, најчешће имовинска, и трећа су они који су дуго ван Косова и покушавају да се врате.

“До 2018. године док је Еулекс био носилац правосудне власи на Косову, и пре тога док је био Унмик, само су четворица Срба осуђена за ратне злочине. Сви остали против којих је косовско правосуђе дизало оптужнице, ослобођени су. У последње четири године имамо осам правоснажних пресуда за ратни злочин. Тренутно се води поступак за око десет људи под оптужбама за ратни злочин. То све говори“, каже Пантовић.

Указује да албански политичари на Косову стално говоре о ратним злочинима Срба. “Они желе да буде што више осуђених Срба да би се та прича о наводном геноциду и некажњеним ратним злочинима оправдала. У ту сврху су и оптужнице у одсуству за ратни злочин. И бојим се да ће их бити све више“, упозорава Пантовић.

Додаје да не негира да је било злочина, али да му се чини да косовском правосуђу није важно да се правди приведу стварни кривци, већ им је важно да било који Србин одговара, да буде кажњен.

“И онда врше некакву селекцију, покажу прстом у неког и ни кривог ни дужног га ухапсе и процесуирају. Нађу два сведока и ствар је готова. Навешћу вам случај Горана Станишића из села Словиње, код Липљана. Ту се заиста догодио злочин 14. и 15. априла 1999. године над цивилима. Главни сведок тужилаштва је била једна жена, којој је страдало петоро чланова породице. Она је давала укупно шест изјава у вези са тим догађајем. У пет изјава које је дала пре хапшења Станишића 2019, ниједном га није споменула. Када су га ухапсили, она каже, да видела сам и њега да је учествовао у злочину. Они сао желе да неко ‚плати‘, није важно ко“, прича Пантовић.