Орловић и Лазарево без Срба

 У Девет Југовића још две српске породице са девет становника, Милошеву седам, Обилићу двадесетак Срба, док у Бабином Мосту у 160 домаћинстава има око 700 становника. Уклоњени путокази до српских села. Газиместан у албанском окружењу

 

 

Од 1998-1999. и неколико година после 2000. године Срби са Косова и Метохије су протерани из 314 места, у ко зна којој по реду великој насилној сеоби, више од 230.000 Срба и других неалбанаца. Вековни живот Срба на овим просторима угашен је преко ноћи. Буквално за један дан српство је нестало у бројним селима пред огњем и мачем албанских насилника. Већина напуштених српских села су и данас празна без иједне читаве куће у њима, а бројна од њих, немају ничега што би сведочило да су у њима биле куће и да се ту живело. Истина, симболичан повратак Срба је до сада остварен у тек 50 села, највише у Метохији. У историји српских места на Косову и Метохији последња година XX и прва деценија XXI века биће забележени као највеће страдање и затирање српских села на овом простору, који је важио за настанак српске државности и духовности. У доба, када је Србија ударала темеље државности, баш на Косову, српски цар Душан Силни био је проглашен за цара Срба, Грка, Арбанаса и Бугара ( 1346.г.), а држава Србија се у то доба простирала на три мора.

ОСТАЛА ИМЕНА КОСОВСКИХ ЈУНАКА

Шта је са српским селима, око Газиместана, која су својевремено добила имена по погинулим косовским јунацима из историјског Косовског боја 28. јуна 1389. године: Милошево, Лазарево, Обилић, Девет Југовића, Орловић и Бабин Мост? Нажалост, ова села су данас осуђена на нестајање и као да одбројавају последње године вековног бивствовања на равном српском Косову. После вековног постојања села Лазарево и Орловић су угашена баш на почетку XXI века, после доласка међународне војне и цивилне мисије на Косову и Метохији јуна 1999. године. Насилно протеривање Срба од стране Албанаца допринели су да су Орловић и Лазарево остали без Срба за један дан. Иако се налазе поред магистралног пута Косовска Митровица – Приштина данас нема ниједног путоказа за Лазарево и Орловић, села која су већ две деценије чисто албанска. Како легенда каже, у Лазареву је, непун километар испред Газиместана, попришта Косовског боја, страдао српски кнез Лазар, а у Орловићу је Орловића Павла, рањеног косовског јунака и витеза рујним вином напајала Косовка девојка и то пар дана након Косовског боја. Легенда каже да је на данашњем месту Обилић погинуо Милош Обилић, кога су баш овде стигли и погубили турски коњаници. У Обилићу данас живи 15-так Срба у једној стамбеној згради на периферији. У варошици, која је бројала 4.000 Срба, више нема ни у једној кући српске душе. Из центра градића Албанци су још јуна 1999. године уклонили споменик Милошу Обилићу на коњу а на том месту подигли споменик сараднику немачких фашиста из Другог светског рата Азизу Жиливоди. У Милошеву, два километра испред Газиместана, на путу Косовска Митровица – Приштина, данас је још само седам српских породица Ађанчића, Дутине и Кљајића са 15 – так Срба. До 1999. године у селу је било више од 100 српских домаћинстава и више од 400 житеља. Иако је тик уз магистрални пут, са обе стране, Милошева нема на путоказним таблама. На улазу у део села у којем живе Срби, ограђен бодљикавом жицом, Албанци су подигли велику џамију а у селу је већ више од 250 албанских кућа.

МЕЊАЈУ СРПСКА ИМЕНА СЕЛА

У некада великом српском селу Девет Југовића, општина Приштина, где легенда вели да је сахрањено девет синова старог Југ Богдана као и он, данас је мало остало од српског. Тек два српска домаћинства Живановића и Марковића са девет становника. Албанци су на путоказној табли изнад српског назива Девет Југовића написали свој назив села (Bardhosh) или у преводу Бело место. До 1999. године у селу је у 130 српских кућа живело више од 500 Срба. – Само испод пруге било је 127 домаћинстава, а сад ево остали ми сами, чувамо ово своје па шта год да се деси. У оној пометњи 1999, пола села је побегло да спасе главу, остало је нестајало после 17. марта 2004. Тад су се спремали да нас попале и очекивали су да побегнемо, али им је један старији Албанац рекао: што да дирате те поштене људе? Био је велики страх, ни пси нису лајали те ноћи – прича Власта Живановић из Девет Југовића. Легенда каже да је Бабин Мост добио име по томе што је Милош Обилић, после убијања цара Мурата у Косовском боју, у овом месту, бежећи од турских ратника, издат од једне бабе, коју је најпознатији косовски јунак са моста преко реке Лаб, у овом месту, бацио у реку. Недавно су Албанци уклонили путоказе за ово село, наводно због проширења магистралог пута. Они имају свој назив за ово село „Бавиноц”. Историја и легенде кажу да се у Бабином Мосту одиграла Косовска вечера пред судњу Косовску битку 1389. године, да је тада Милош Обилић на вечери изрекао да ће сутра погубити цара Мурата. Из Бабиног Моста 20.000 српских јунака је гледало освајачки турски табор на другој страни тог 28. јуна 1389. године – препричавају историју данас у Бабином Мосту. Ово је данас најбројније српско село од свих шест која су добила имена по погинулим косовским јунацима. У њему је данас 160 српских кућа и око 700 житеља са близу 100 ученика у основној школи. У селу је већ и 30 албанских кућа а већи део земље поред магистралог пута купили су Албанци и направили бројне велике објекте. У селима око попришта Косовске битке, Газиместана, све је у то време било српско, а данас је све мање српских кућа али и српске имовине која се продаје! Српска села се не само преименују већ и нестају а историја и даље сведочи о апсолутно чистој српској земљи и Србима који су живели овде пре и за време Косовске битке. З. Влашковић