Отворите врата истини, неизвесност убија

Конференција за новинаре Удружења породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији

 

На КиМ се налази још девет регистрованих масовних гробница које нису истражене. Прошле године истражена је она на Новом Брду, али без резултата. Прошле године је само једно лице идентификовано и сахрањено у Грачаници. И пред тимом судске медицине борба за учешће у идентификацији 350 жртава које се налазе у мртвачници у Приштини, рекла је Љиљана Крстић, представница Комисије за нестала лица Владе РС
Поводом 23 године од оснивања, Удружење породица киднапов аних и отетих лица на КиМ „Отета истина“, на челу са Верицом Томановић и Олгицом Божанић, одржало је 14. марта конференцију за новинаре у Прес-центру УНС-а у Београду. На конференцији под насловом „Отворите врата истини, неизвесност убија“ говорило се о свим напорима, препрекама и сарадњи са домаћим и међународним институцијама у процесу остваривања права породица на истину, правду, репарацију и меморијализацију. На почетку конференције приказан је видео спот „Отета истина”. На овој конференцији су, поред огранизатора, учествовали и др Душко Челић, председник Координације српских удружења породица несталих, убијених са простора бивше Југославије, др Љиљана Крстић, представник Комисије за нестала лица Владе Републике Србије, виши саветник, начелник Одељења за нестала лица Комесаријата за избеглице и миграције Републике Србије, Игор Поповић, в.д. помоћника директора Канцеларије за Косово и Метохију, форензичар проф. др Сузана Матејић, члан Стручне службе Комисије за нестала лица Владе Републике Србије и члан Радне групе за нестала лица београдске делегације и Миљана Митровић, члан Одбора младих овог Удружења.

Опструкција Приштине зауставља истраживања

Процес проналажења и идентификације отетих и несталих са Косова и Метохије последње две године је у озбиљном застоју – пре свега због опструкције Приштине. Аљбин Курти је зауставио рад Радне групе комисије за нестала лица Београда и Приштине, па је последња седница одржана пре две године. Породице траже отварање досијеа, полицијских и истражних докумената, сведочења оних који знају, а ћуте – деценијама. Ово је закључено на састанку у Прес-центру.
-Зид ћутања, блокада информација, манипулације – то је једино што нам је понуђено од Београда, Брисела, Приштине и Њујорка. Испоштовали смо све власти, понашали смо се достојанствено, само да дођемо до истине. Заустављен је рад на терену, нема званичних потврда ДНК анализа, нема хапшења, процесуирања злочинаца и зато нема ни резултата”… Све смо учинили што је до нас само да дођемо до истине која се од нас и јавности упорно и перфидно крије… Нема починилаца злочина, нити процесуирања, хапшења. Заустављен је рад на терену познатих гробница. Нема званичних потврда ДНК анализа посмртних остатака у приштинској болници… За нас нема људских права нити за нас важе Женевска конвенција, Резолуција о присилном затварању и резолуција СБ УН 1244. Ово је у уводном обраћању рекла госпођа Верица Томановић, председница Удружења породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији, супруга начелника хируршког одељења Приштинске болнице, Андрије Томановића који је нестао 24. јуна 1999. године. Представник Комисије за нестале Владе Србије, Љиљана Крстић изјавила је да стварног помака у решавању судбине отетих и несталих лица немамо, али да је то последица тога што је премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти зауставио рад Радне групе комисије за нестала лица Београда и Приштине, па је последња седница одржана пре две године, 16. априла 2021. Она је истакла је да је Радна група основана 2004. и да је од тада решила 73 одсто случајева несталих и киднапованих лица, да их се још 1.621 води као нестало, од чега њих 568 су лица неалбанске националности.

Високо на листи приоритета Владе РС

– За 23 године идентификоване су само 382 жртве. “Том динамиком, потпуну истину ћемо имати за 100 година“, упозорила је Љиљана Крстић, представница Комисије за нестале Владе Републике Србије. Српске власти, каже, Крстићева, не могу ни до масовних гробница на КиМ. То питање, истиче, потпуно зависи од Приштине. “На КиМ се налази још девет регистрованих масовних гробница које нису истражене. Прошле године истражена је она на Новом Брду, али без резултата. Прошле године је само једно лице идентификовано и сахрањено у Грачаници”, каже Крстићева.
И пред тимом судске медицине предстоји борба за учешће у идентификацији 350 жртава које се налазе у мртвачници у Приштини.
Председник Координације удружења породица несталих, убијених и погинулих СФРЈ др Душан Челић сматра да су наше власти пропустиле прилику да интернационализују питање српских жртава на КиМ. “УНМИК је сам констатовао да ништа није учињено, осим што су примљене пријаве за нестанак Срба и да УН ништа нису урадиле по том питању”, истиче Челић. -Одбијени су сви захтеви да српски тим учествује у прегледу и идентификацији скелетних остатака. Према прелиминарним резултатима прегледа који је обавио албански тим, међу скелетним остацима у приштинској мртвачници има око 70 остатака Срба и осталих неалбанаца“, наводи Сузана Матејић из Комисије за нестале Владе Србије. Представници Канцеларије за КиМ кажу да разумеју фрустрацију породица што ни после више од две деценије немају одговоре. Узрок је – опструкција Приштине која је илустрована кроз пример да је председнику Комисије за нестала лица Вељку Одаловићу забрањен улазак на Космет. А да иронија буде већа – Одаловић је пореклом из Косова Поља. -Питање идентификације несталих и киднапованих је високо на листи приоритета Владе Србије, јер је то хуманитарно питање. Србија ће наставити да ради на њему, али и на проналажењу починиоца злочина, поручује Игор Поповић из Канцеларије за КИМ. Породице несталих још чекају и Закон о несталима и подсећају – без правног решења у региону је само Србија.
Легенда: Са прес-конференције

УНМИК-а допринео атмосфери некажњавања

-Ни двадесет три године касније, породица не одустаје од потраге за истином. До ње, кажу, нико неће стићи без сарадње са сведоцима и институцијама. Верица Томановић је овом приликом цитирала изјаву госпође Шијан Џонс из Организације за људска права „Амнестy Интернатионал“ (2013) о неуспеху мисије УН на Косову (УНМИК) у истрагама у вези са судбинама цивила, углавном Срба 1999. године: „Неуспех УНМИК-а да истражи бројне и систематске нападе над цивилним становништвом и евентуалне злочине против човечности допринео је атмосфери некажњавања на Косову“: У закључцима се наводи да УНМИК треба да адекватно обештети родбину за бол и патњу коју трпе, рекла је овом приликом Томановић.

С.Ђукић