ПАКЛЕНИ ПЛАН

Пише: Рада Комазец

 

На новогодишњем пријему у Тирани, премијер Албаније Еди Рама изјавио је да ће на пролеће граница између Албаније и Косова бити отворена према критеријумума утврђеним за Шенген зону. Рама је на том пријему најавио да ће систем Шенгена врло брзо успоставити и са Македонијом и Црном Гором. Албанци на тај начин користе европску регулативу, како би под плаштом Шенгена заокружили своју великоалбанску идеју, a на уштрб других народа и туђих територија.

Користећи вакуум у ЕУ због Брегзита и избора за Европски парламент, а позивајући се на европске вредности, они би наводно по шенгенском систему елиминисали контроле на границама. На укидање граница надовезује се и низ других мера од економије, финансија до међународне сарадње, што све води ка стварању заједничке државе Албанаца. Ако имамо у виду историју Албанаца, њихову хомогенизацију и претензије на туђе територије, јасна је њихова намера.

Увођењем таксе за робу из централне Србије, невеште тврдње Еди Раме о балканском Шенгену падају у воду, јер је очигледно да су Албанци за отварање граница само у том замишљеном пројекту „велике Албаније”. Моћне земље Запада се не изјашњавају, иако је ово политички провокативан и изузетно ризичан корак који може довести до сукоба. ЕУ има бројне механизме којима се може супротставити, али се уздржава од сваке мере која би довела до ефикасног притиска на Приштину. Довољно је само да прекине са дотацијом и пуњењем буџета Косова, јер без таквог дотока средстава косовски буџет не би функционисао. Уколико би званична власт у Србији затражила да се укину контроле граница са Републиком Српском, односно БиХ, у најкраћем могућем року, огласила би се ЕУ, Велика Британија и САД, али би наступила и салва изјава и ТВ емисија у Србији, како се оживљава дух прошлости и прави велика Србија. Иста та „интелектуална елита” у Србији ни једном речју не осуди потезе Приштине на увођење такси за производе из централне Србије нити очигледне намере Албанаца да направе „велику Албанију”.

 

За опстајање на власти Ђукановић плаћа данак Албанцима, који су постали значајан фактор у Црној Гори, што једног дана може довести до анексије дела Црне Горе. Но, власт у Црној Гори као јединог непријатеља види Србе.”

 

Политичке владајуће елите у Црној Гори и Македонији ради опстанка на власти зависе од Запада, те су „повиле реп” и ћуте, или ако „лану” то буде против српских интереса. Ђукановић уценама и силом над својим грађанима гради црногорски идентитет сечењем свих српских корена. Данас је Црна Гора, Мила Ђукановића аутократска творевина која фалсификује и прекраја историју измишљајући злочине, које су наводно починили Срби над Црногорцима. Шта ли би данас рекао велики Србин и владика Петар Петровић Његош у шта се претворила његова Црна Гора. У уточиште криминалаца, нарко босова, шиптарских ратних злочинаца…

За опстајање на власти Ђукановић плаћа данак Албанцима, који су постали значајан фактор у Црној Гори, што једног дана може довести до анексије дела Црне Горе. Но, власт у Црној Гори као јединог непријатеља види Србе. Македонија и не контролише своје западне границе где живе Албанци. Заев је послушник и Албанаца, чијим гласовима је изабран, али и западних центара моћи, тако да Албанци имају примат у новоименованој Северној Македонији. У том „пријатељском” окружењу свакако предњачи Хрватска, којој није доста што је на најсвирепији начин поубијала преко милион Срба, скоро исто толико протерала, попалила домове, отела имовину… већ користи свако место и сваку прилику да науди Србији а онај остатак покланог народа у Хрватској асимилира или протера. До душе у Црној Гори и Македонији имамо антисрпску власт а не народ, а у Хрватској и Приштини обједињену и власт и опозицију и народ у мржњи према Србима и Србији.

Дакле, вицепремијер привремених институција у Приштини Енвер Хоџај није морао много да се труди у проналажењу пакта против Србије. Он већ постоји. Сама идеја „велике Албаније” подразумева експанзију према свим земљама у региону где живе Албанци, али је посебно усмерена ка Републици Србији. Јер, тај паклени план предвиђа анексију наше јужне покрајине. Тако би кршењем темељних међународних принципа, Хелсиншке повеље о неповредивости граница, Бадинтерове комисије, Резолуције 1244 био анексиран део Републике Србије. С обзиром да нико из Европе и света не реагује, поставља се питање, да ли све то Албанци чине уз благослов најмоћнијих западних земаља.