ПАНДОРИНА КУТИЈА

Пише: Рада Комазец

 

Када је Епиметеј, Прометејев брат пољуљаног карактера, неодоливши прелепој Пандори и њеној златној кутији исту отворио, из ње је шикнула мржња, завист, болест и смрт. Да није Пандора затворила кутију нестала би чак и Нада са дна кутије. Да су моћни господари света деведесетих, веровали макар у мит Пандорине кутије не бисмо имали ни овај рат у Украјини. Епиметеј са оне стране океана отворио је зло из Пандорине кутије 1999. године, које упорно гаји и данас је незаустављиво на свим меридијанима. Признањем Доњецке и Луганске Републике и акције Русије у Украјини указало је на поуку мита о Пандори и лицемерство и зло из њене кутије коју је отворио моћни Епиметеј са другог континента. Обраћајући се јавности, између осталог, казао је да се мора поштовати територијални интегритет и суверенитет Украјине, да је Русија прекршила међународно право, Повељу УН као и Хелсиншку повељу, те да нема места сили. Његови европски вазали повикаше у глас да је то „варварски чин”, а да је ово у Украјини први рат на територији Европе после Другог светског рата. Лицемерни Епиметеј и његова послуга или су у страху да не изгубе моћ или их је ухватила амнезија и сенилност. Када је Бил Клинтон дошао у Белу кућу 1992. године Џо Бајден је био један од главних заговорника америчке интервенције у бившој Југославији, односно у Босни и Херцеговини. Са избијањем косовске кризе 1998. године, Бајден се отворено ставио на страну Албанаца, а остало је запамћено да је са сенатором Џоном Мекејном у јануару 1999. године поднео резолуцију којом се председник Клинтон ауторизује да користи сву неопходну силу против суверене државе Савезне Републике Југославије, односно Србије, са циљем отимања силом дела територије суверене земље. Уз медијску машинерију гебелсовског типа, која је претходила агресији 19 најмоћнијих земаља на малу суверену земљу, отпочело је крвопролиће и разарање, не осврћући се шта су цивилни, а шта војни циљеви. Нато је сејао смрт, а нико није марио за патње српског народа. Ваљда они сматрају да ми и нисмо народ достојан да живи. По окончању сукоба на Косову и Метохији, Бајден је наставио да изражава подршку косовским Албанцима, односно независности Косова, сматрајући да Србија, иако суверена земља, нема права да тражи да Косово остане у њеном саставу. После једностраног проглашења независности Косова 14. фебруара 2008. године Бајден је од председника Буша затражио неодложно признавање те лажне државе на територији суверене државе Србије. Министарка иностраних послова Немачке Аналена Бербок рече: „Русија је прекршила најелементарнија правила међународног реда. Светска заједница неће дозволити да Русија овај дан срама заборави”. Како то брзо светска заједница заборави срамоту тадашњег немачког министра спољних послова Рудолфа Шарпинга, који је користио најгнусније лажи са циљем да се бомбардује Србија и одузме јој се део територије. Између осталог је лагао да су се на стадиону фудбалског клуба „Приштина” 1999. године сваког дана изводила масовна силовања Албанки. Огласили су се и челници ОЕБСА шеф Збигњев Рау и генерални секретар ОЕБС-а Хелга Марија Шмид оштро осудили војну акцију Русије и истакавши да се озбиљно крши међународно право, а истовремено заборављајући како је 1999. године тадашњи шеф ОЕБС-а Вилијем Вокер заједно са медијима западних земаља и терористима „ОВК” исценирао Рачак као повод за агресију на суверену земљу. Немилосрдна убијања и разарања суверене земље трајала су 78 дана. Убијено је 3.500 људи, 12.000 рањено, разорена инфраструктура и економија суверене земље, која је претходно примила преко 700 хиљада избеглица из Хрватске и Босне и Херцеговине. Бомбе су утабале стазу терористима „ОВК” који су заједно са НАТО формацијама под називом КФОР ушле на Косово и Метохију да прогоне, киднапују и убијају српско становништво. Због кршења међународног права и агресије на суверену земљу прогнано је 1999. године 250 хиљада Срба са Косова и Метохије, а њихова имовина опљачкана и спаљена. Исти они који су кршећи међународно право подржавали и бомбардовали суверену земљу Србију мимо Савета безбедности УН, поздрављали сепаратизам и тероризам на Косову и Метохији, данас осуђују сепаратизам у Доњецку и Луганску, као да се може избрисати и заборавити 1999. година. Да и не помињемо разарање Либије, Ирака, Сирије… стварања избегличких криза и довођење НАТО на границе Русије. Наводно забезекнути су, осуђују и уводе санкције Русији због Украјине, а исти они деценијама уназад тероришу цео свет. Такозвану државу коју су бомбама и силом створили на српској територији и даље подржавају, третирајући је као „посебан случај”, а не преседан. Њихове тврдње да је Косово специфичан случај нема утемељење у међународном праву и очигледан је пример двоструких стандарда. Када нема правних аргумената да се одбрани став онда се прибегава квалификацији да је то посебан случај и изузетак од општег правила. Не мирују ни Албанци у нади да би могли и они да ушићаре од украјинске кризе. Опредељују се како им Епиметеј наложи, верујући да ће занавек бити под његовим кишобраном. Епиметеј и да жели не може више затворити кутију убијања и смрти, коју је отворио и расуо по старом континенту, далеко од својих граница. Мржња и смрти из кутије лепе Пандоре увек пронађе свој пут. Тумачили га овако или онако, користили различите стандарде у његовој дефиницији или не, зло из Пандорине кутије остаје зло, а Епиметеј који је отворио кутију и пустио га постао је господар зла који свет и цивилизацију води у катастрофу и смрт.