Песници о Милошу Ћирковићу из Белог Поља
ГОЛУБ ЈАШОВИЋ И СЛАВИЦА ЈОВАНОВИЋ ПРЕДСТАВИЛИ КЊИГУ ПЕСАМА У УКС
Песничка збирка „Милош Ћирков чува кућни праг“ сачињена од 60 песама које су о хероју Милошу Ћирковићу из Белог Поља код Пећи, написали бројни песници, саставили су професор др Голуб Јашовић и професорица Славица Јовановић. Збирка је објављена ове године у издању ГО СУБНОР-а Крагујевца и КДД Косова и Метохије. Књига је ових дана представљена у Удружењу књижевника Србије у Француској7. Том приликом о књизи су говорили аутори, а своје песме су читали бројни песници који су на промоцију дошли из свих крајева Србије, БИХ и Републике Српске. Домаћин промоције Видак Масловарић је, отварајући промоцију, рекао да је ова књига посевћена хероју Милошу Ћирковићу и да су у њој поред већ афирмисаних песничких имена заступљена и нова имена младих песника и дао реч песницима. Прве трагове о Милошу Ћирковићу, шумару из Белог Поља о којем се не зна како је и да ли је нестао бранећи кућни праг или је жив, оставио је владика Амфилохије Радовић у својој књизи „Љетопис новог косовског распећа“. Потом је Голуб Јашовић дошао на идеју да се направи збирка песама и да се на тај начин сачува име храброг Милоша Ћирковића. Прву песму о Милошу написала је песникиња мисаоне поезије Стоја Никчевић, потом је песму написао Новица Соврлић, а затим и Голуб Јашовић. Песме су се низале и достигле завидан број од преко 60. Милошу бољи споменик од ове књиге и не треба. – Милош Ћирковић је рођен у Пећи 1961. године од мајке Ђурђе и оца Анћелка Ђека.Својим стиховима о њему одазвали су се песници из свих крајева у којима има српског становништва: из Шумадије, источне Србије, Браничева, Војводине, Баната, Б ачке, Срема, западне Србије, Републике Српске, Херцеговине , Црне Горе и са Косова и Метохије. Све до владике Амфилохија нико није ни знао о томе да је један Србин, српски војник, сам данима бранио своје село од пљачкаша и убица нити је о томе било једне једине речи ни у срским ни у албанским тадашњим медијима на Косову и Метохији. Нешто касније је почело да се пише и прича о његовом оружаном отпору непријатељу, макар у српским средствима информисања. Касније је Хаџи – Александар Ђуровић, син Љиљане Хабјановић – Ђуровић режирао филм „Ви идите, Ја нећу“ о Милошу на основу књиге владике Амфилохија.То је Ђуровићев први дугометражни документарни филм, заснован на књизи „Љетопис новог косовског Распећа“ Митрополита Амфилохија, која нам открива неиспричану истину о косовско-метохијском страдању са освртом на породичну драму несталог Милоша Ћирковића. Потом је и Веселин Џелетовић бјавио роман „Последњи српски витез“ о Милошу Ћирковићу, а затим су се појавиле и песме. Ово је рекао Голуб Јашовић на промоцији.
Највише песама о Милошу у овој књизи имају песници Ратко Поповић и Александар Лаковић. Заступљени су и други песници међу којима су: Радомир Андрић, Раденко Бјелановић, Јован Н. Бундало, Голуб Јашовић, Атансије Влашковић, Марина Грујић, Милутин Ђуричковић, Мирољуб М. Јевтић, Лела Марковић, Славица Јовановић, Ранко Ђиновић, Небојша Лапчевић и други. Славица Јовановић је нагласила епску и херојски страну Милоша Ћирковића која се јасно испољила у стихвима песника. Она је рекла да је Милош близак песницима и да је сам по себи романескна личност, а да је његово страдање епских размера. –Песници су у заветну Милошеви књигу уткали читаву косовску иконографију. Са њим се својим златним кондиром надвија Косовка девојка… У овој књизи Милош Ћирковић је представљен како га види поезија, вечито млад, стасит, жртва и херој, женик славе у бехару метохијског јоргована и багрема.
С.Ђукић
