ПОБИЛИ ЈОЈ СИНОВЕ, СПАЛИЛИ ОГЊИШТЕ И ЗАБРАНИЛИ ОБИЛАЗАК ЗГАРИШТА

ЕКИПА „ЈЕДИНСТВА“ У РЕТИМЉУ, СЕЛУ ЗАБРАЊЕНОМ ЗА СРБЕ

 

Сунце је одавно грануло над Метохијом. Иако је прошло Преображење Господње и прелази јутро у дан, блештавило сунца нам тера трептаје на очи, тако да их на тренутке и затварамо. Убрзо их отворисмо и испред себе угледасмо идиличну слику Метохије. Одмарали смо поглед на бајковитом крајолику и зрелим чокотима грожђа ораховачког виногорја. На ову благородну метохијску земљу винову лозу донели су Немањићи и засадили прве манастирске винограде.

НА БЛАГОРОДНОЈ ЗЕМЉИ ЗВЕРСТВА ДОШЉАКА

Плодну и племениту земљу вековима су обрађивали монаси и српски народ. Рађала је Метохија као ни један део земље Србије. Рађала је, јер је благословена и света. Ту у Метохији родила је и бака Петра Костић синове, Тодора и Лазара, верујући да ће у свом селу провести последње дане живота, а да ће је синови, из црква Св. Ваведења у Ретимљу где их је и крстила, испратити на вечни починак. Није ни слутила да ће зверска рука дошљака побити њену децу и казнити је најтежом казном, да наџиви своје синове. На 22. годишњицу од нестанка Костић Лазара и Тодора, обећали смо бака Петри да ћемо обићи њен спаљени дом, упркос чињеници да су Албанци забранили улазак Србима у село. Ораховачки Срби нас упозоравају да не идемо у Ретимље, да тамо Србин није био од 2005. године. Јер, тада док су долазили Костићи у обилазак, разуларена маса Албанаца, линчовала би их да не беше полиције. Вози нас таксиста Албанац и не одустајемо од посете Ретимљу и Оптеруши, иако знамо да Косовом и Метохијом владају криминалне групе. Онај ко је јачи има упориште и господари одређеним делом наше јужне покрајине. Од манастира Зочиште вијугавим путем возимо се у Ретимље, а са леве и десне стране пута права је инвазија багрема. У време цветања багрема од манастира Св. Козме и Дамјана у Зочишту, којег спалише Албанци 1999. године, до Ретимља и Оптеруше, природа је чудесно лепа и миришљава. Улазимо у Ретимље, село са великим бројем нових и великих кућа опасане високим зидовима. Песник Ранко Ђиновић, одрастао у Метохији, зачуђено гледа и гласно коментарише да је невероватно колико се изградило село. Испред једне од кућа повећа група Албанаца пије чај. Ништа неуобичајено. Одлазимо ка дому Костића. Уместо срдачног дочека бака Петре, њених синова и унука дочекао нас је мук, једва видљиви трагови живота, рушевине обврасле шикаром, ниским растињем и разним дрвећем. Нема ништа. Све су уништили. Провлачимо се испред, изнад, лево, десно од куће, која је скоро до темеља разорена, не би ли нашли неку успомену, неки траг да је то српско огњиште и српско имање. Нема. На плодне оранице Костића Албанци су засадили кукуруз. Изнад куће покошена ливада Костића. Јасно је да њихову имовину користе Албанци. Преко пута дома Костића саграђена је нова велелепна кућа комшије Албанца. Помислих, колико је тешко бити бележник трагедија, несрећа и неправди свога рода. Пробада вас бол и настаје тескоба у души. Петнаестак минута ходали смо око куће и фотографиса
ли двориште и кућу, где су Костићи вековима живели на своме. Овде је бака Петра Костић, оставши рано без мужа, радила са децом на њиви и одгајила их да буду добри људи, да поштују сваког човека без обзира на веру и нацију. Веровали су у мајчине речи у доброту и људско поштење. Одрасли са ком
шијама Албанцима, нису веровали да ће их баш они издати и да ће свој живот окончати мученички у јами Волујак. И они и још дванаест Костића.

ЗАБРАНИЛИ ПРИСТУП СРБИМА У РЕТИМЉЕ И ОПТЕРУШУ

Намеравали смо да након рушевина дома Костића обиђемо место где је била црква Св. Ваведења у Ретимљу, са познатим фрескама, саграђена у 17. веку, а оскрнављена и потпуно уништена крајем лета 1999. године, као и црква Св. Спаса у Оптеруши из 14. века. У једном тренутку поред таксија чусмо шкрипу кочница и угледасмо двојицу мушкараца док излазе из аутомобила према таксисти. Таксиста им је нешто објашњавао показујући руком и погледом према нама. Они одоше, а таксиста сав унезверен панично нас позва да хитно идемо. Ушли смо у аутомобил. Таксиста је побледео и ћутао све до изласка из села. Осетили смо да нешто не иде по добру те нисмо ни тражили одлазак у Оптерушу. На нашу молбу да стане у Зочишту да снимимо оштећене и похаране куће, које су биле намењене за Србе повратнике, само је одговорио: „Не стајем и не бих вас возио за милион евра да сам знао шта нас чека. Будите срећни што изађосмо и ви и ја из Ретимља“. Тада нам је све било јасније и нисмо га више ништа запиткивали. Одвезао нас је у манастир Зочиште да се помолимо и запалимо свеће и до краја вожње ћутао, одговарајући само кратко на наша питања. Наредни дан позвасмо баку Петру Костић и рекосмо јој да смо испунили обећање и обишли њене разорене и пусте дворе. Почела је да плаче и говори: „Моји синови им ништа нису скривили. Никада нису ни помислили да ће отићи са своје земље и из своје куће, а Срби су се селили из Ретимља у централну Србију. Када сам се ја удала у Ретимљу је било пуно више српских него албанских кућа. Срби нису имали посла, нису се ништа питали и одлазили су. Срби су одлазили, а Албанци долазили. Разборито прича бака Петра Костић иако граби деведесетој и рече нам на крају: „Ипак, нисте требали ићи, једва су преостали Костићи извукли живе главе приликом обиласка разрушених кућа 2005. године. Побили су ми децу, спалили огњиште и забранили обилазак згаришта“ – јецајући говорила је бака Петра Костић.

УБИЈЕНИ КОСТИЋИ ОД РУКЕ ТЕРОРИСТА „ОВК”

КОСТИЋ Драгољуб САШКО, РОЂЕН 14.01.1976. КИДНАПОВАН 17.07.1998.

КОСТИЋ Драгољуб ЈУГОСЛАВ, РОЂЕН 06.01.1970. КИДНАПОВАН 10.07.1998.

КОСТИЋ Никола МЛАДЕН, РОЂЕН 22.02.1940. КИДНАПОВАН 17.07.1998.

КОСТИЋ Младен НЕБОЈША, , РОЂЕН 12.03.1980. КИДНАПОВАН 17.07.1998. ПОСМРТНИ ОСТАЦИ ПРЕДАТИ 13.10.2006.

КОСТИЋ Анђелко ЖИВКО, РОЂЕН 15.05.1976. КИДНАПОВАН 17.07.1998. ПОСМРТНИ ОСТАЦИ ПРЕДАТИ 13.10.2006.

КОСТИЋ Божидар ЛАЗАР, РОЂЕН 08.03.1972. КИДНАПОВАН 17.07.1998. ПОСМРТНИ ОСТАЦИ ПРЕДАТИ 13.10.2006.

КОСТИЋ Божидар ТОДОР, РОЂЕН 30.07.1965. КИДНАПОВАН 17.07.1998. ПОСМРТНИ ОСТАЦИ ПРЕДАТИ 13.10.2006.

КОСТИЋ Душан ДИМИТРИЈЕ, РОЂЕН 24.10.1932. КИДНАПОВАН 17.07.1998. ПОСМРТНИ ОСТАЦИ ПРЕДАТИ 13.10.2006.

КОСТИЋ Димитрије МИРОЉУБ, , РОЂЕН 28.08.1967. КИДНАПОВАН 17.07.1998. ПОСМРТНИ ОСТАЦИ ПРЕДАТИ 13.10.2006.

КОСТИЋ Младен ВИТОМИР, РОЂЕН 28.05.1928. КИДНАПОВАН 17.07.1998.А. ПОСМРТНИ ОСТАЦИ ПРЕДАТИ 13.10.2006.

КОСТИЋ Димитрије ВЕКОСЛАВ, РОЂЕН 28.10.1958. КИДНАПОВАН 17.07.1998. ПОСМРТНИ ОСТАЦИ ПРЕДАТИ 13.10.2006.

КОСТИЋ Стајко СВЕТИСЛАВ, , РОЂЕН 02.06.1960. КИДНАПОВАН 17.07.1998. ПОСМРТНИ ОСТАЦИ ПРЕДАТИ 13.10.2006.

КОСТИЋ Стајко МИОДРАГ, РОЂЕН 19.09.1965. КИДНАПОВАН 17.07.1998. ПОСМРТНИ ОСТАЦИ ПРЕДАТИ 13.10.2006.

КОСТИЋ Станоје СРЕЋКО, РОЂЕН 29.01.1974. КИДНАПОВАН 17.07.1998. ПОСМРТНИ ОСТАЦИ ПРЕДАТИ 13.10.2006.

Р. Комазец