недеља, 05. децембра 2021. | 16:03

Поезија др Невенке Величковић и др Мирољуба Јеремића

ПЕСНИЧКО ВЕЧЕ У ГРАДСКОЈ ОПШТИНИ ВОЖДОВАЦ

 

Представљена збирка поезије др Невенке Величковић „У пепелу нада“ и лекара у пензији др Мирољуба Јеремића „Сродној души с љубављу“, а потом је отворена изложба слика др Јеремића
Свечана сала градске општине Вождовац била је претесна да прими све поштоваоце и љубитеље стварања лекара стоматолога др Невенке Величковић, директорке Дома здравља у овој општини и др Мирољуба Јеремића, лекара у пензији, који су недавно организовали песничко вече под насловом „Лекар мора да има душу“. На овој песничкој вечери посетиоциу су се упознали са поезијом хероине Косова Поља, др Невенке Величковић која се, бранећи ученике у Косову Пољу, изложила животној опасности само да би спасила и сачувала ученике којима је предавала и у томе је успела. Доктор Мирољуб Јеремић се овом приликом представио и самосталном изложбом слика али и својом поезијом коју је публика пропратила аплаузом. Овој свечаности присуствовали су и представници градске власти, др Слађан Тимотијевић, представник Министарства здравља и члан градског већа општине Вождовац, Фадиљ Еминовић.
Драмски уметник Драган Петровић Пеле говорио је стихове из књиге др Јеремића „Сродној души с љубављу“, а новинарка РТС-а и драмска уметница Драгана Ковачевић – Ракочевић казивала је поезију др Величковић из књиге „У пепелу нада“. Вече су учинили пријатнијим, певачица народних песама Милица Милисављевић Дугалић и Дејан Ађанчић, музички извођач.
На крају поетске вечери отворена је седма самостална изложба др Јеремића, а посетиоци ће моћи да је виде све до 16. децембра ове године. Стоматолог по струци др Невенка Величковић рођена је у Косову Пољу 1971. године. Завршила је Медицински факултет, одсек стоматологија у Приштини, а специјализацију зуба и ендодонције у Београду. Дуго година је радила је у Дому здравља у Угљару код Косова Поља. Данас је директор Дома здравља у општини Вождовац у Београду. Збирком песама „У пепелу нада“ др Невенка Величковић је започела своје прво литерарно дружење са љубитељима поезије. Она је стиховима изразила лично и колективно страдање Срба на Косову и Метохији јер је на тај начин најлакше изашла на крај са негативним емоцијама, као што су бол, патња, туга због спаљивања куће у којој је рођена и породичне патње и заједничког бола због протеривања Срба са вековних огњишта.
С.Ђукић

Подели на: