недеља, 05. фебруара 2023. | 11:05
Најновије вести

Поезија и истраживачки рад као облик отпора

СА ЈОВИЦОМ МИШКОВИЋ, ПРОФЕСОРОМ ФИЗИКЕ И ПЕСНИКОМ, О ПАТЊИ КАО ИНСПИРАЦИЈИ

 

После првих збирки песама „Јауци са Косова“ и „Рукописа душе“ у припреми је и трећа збирка. Поред тога приводи крају роман „Сироче“, а припрема и роман ”Украдено срце” где је главна тема трговина људским органима и Жута кућа
Професор физике и песник Јовица Мишковић који живи у Сушици (општина Грачаница) је физику као избор за студије и животно занимање заволео захваљујући професорици Душанки Костовић, фасциниран њеним предавањима. Она је продубила његову радозналост и зато данас предаје физику и професионално се бави научним истраживањима. Од 2003. године до данас Мишковић ради у Електротехничкој школи ”Михајло Пупин” измештеној из Приштине у Сушицу, као професор физике. Поред тога предаје и у Гимназији из Приштине (измештена у Лапље Село) и у основној школи ”Свети Сава” у Сушици. Али, професор Мишковић је талентован и за поезију и књижевно стваралаштво.

Поезија је надахнуће и извор енергије
-Поезија је поред физике мој свет, надахнуће, извор енергије и сталне инспирације. Песме сам почео да пишем још у основној школи најбољој другарици, тајној симпатији… али ме је наставница српског мало поколебала коментаришући једну песму коју су јој дали моји вршњаци, па сам их после тога стидљиво крио, као змија ноге. У средњој школи сам имао част да ми књижевност предаје наш велики писац Тома Радосављевић, који је у мојим писменим задацима препознао таленат за писање и охрабривао ме да то искористим. Већ током студија сам објавио прву збирку песама ”Јауци са Косова” где су све песме патриотске, каже нам Мишковић.
Да је „патња мајка поезије“ потврђује и живот професора и песн ика Јовице Мишковић. О инспирацији за писање он помиње тежак живот после преране смрти свога оца и мукотрпну борбу мајке да одгаји њега, два брата и најстарију сестру. Детињство Мишковићево обележило је и тешко детињство баке Петкане која је оставши без оца и мајке као сироче лоше пролазила у животу. – Стриц се опходио према њој као према слушкињи и горе од тога. Слушајући њене приче још као дечак, пожелео сам да то једнога дана сачувам од заборава па приводим крају роман ”Сироче”, каже Мишковић. -Током рата на Косову (када сам био мобилисан) дешавале су се страшне ствари нашим голобрадим младићима, наставља наш саговорник. Посебно су биле т ешке борбе у реону карауле Кошаре, где је био мој рођак. Слушајући његове приче стигох негде на половини са писањем романа ”Украдено срце” где је главна тема трговина људским органима и Жута кућа, напомиње Мишковић.

Оснивање оптичке опсерваторије у Сушици
Поезија је ипак његова прва љубав. -Свакако је то и дар од Бога. Можда наш Творац, знајући нашу судбину много пре нас, онима који ће имати тежак живот, а ја сам га имао, подари неки таленат који је заправо ”издувни вентил” како бисмо лакше пребродили све недаће које ће нас задесити а да останемо стабилни и јаки. Друга збирка песама ”Рукопис душе” је светлост дана угледала по наговору моје супруге Иване Мишковић. Подељена је у три циклуса: патриотске песме, љубавне и духовне. Жеља ми је била да трећа збирка изађе пред Видовдан, али због сплета околности нисмо стигли, па се надам да ће се на јесен већ наћи на полицама многих библиотека. За објављивање поменутих романа ће ми требати још времена да их довршим, за други и још релевантних података. За њихово објављивање биће ми потребна финансијска подршка, напомиње Мишковић.
Професор Мишковић у физици такође проналази инспирацију па заједно са ученицима ради на многим пројектима. -Тренутно ми је приоритет оснивање ”Оптичке опсерваторије”. Како се Сушица налази на брду изнад Грачанице, идеална је за то. То би било од огромне користи за децу свих школа овога краја. Могли би да посматрају небеска тела, помрачење Сунца, Месеца, месечеве мене, сазвежђа, најављује Мишковић.
Овај млади професор и песник обожава своје родно село Граничане у Лепосавићу, природу, животиње….тако да „некако успева“ да брани од корова своје породично имање и кућу у селу Граничану (општина Лепосавић), где му живи мајка и у 84. години води бригу о домаћинству, гаји кокошке, уређује двориште пуно цвећа, лозе, лимуна, мандарина и одржава башту.
Животна жеља професора Мишковића је да у порти храма Светог Василија у Лепосавићу покрене одржавање манифестације ”Мајске песничке вечери на Ибру” уочи празника 12. маја, где би се окупљали песници у читали своје стихове и за своје успехе били награђивани. – У част мог професора књижевности и знаменитог, а помало заборављеног косовског писца Томе Радосављевића, покренуо сам иницијативу за формирање књижевног клуба који би носио његово име.

Доприноси у области физике
Као председник Актива природних наука у Грачаници, Јовица Мишковић оснива секцију ”Млади истраживачи ЕТШ” и заједно са својим ученицима учествује на многим истраживачким пројектима и Сајмовима образовања. На 6. Међународној конференцији о настави физике у средњим школама одржаној у Алексинцу презентује свој научни рад под називом ”Значај експеримента у настави физике”. На општинским, окружним и државним такмичењима из физике постизао је завидне резултате са својим ученицима за шта поседује многа признања. За заслуге како у наставним тако и ваннаставним активностима изабран је за једног од дванаест наставника физике из Србије који су ишли на двонедељно стручно усавршавање у ЦЕРН (Швајцарска) испред Друштва физичара Србије и Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Тренутно ради на оснивању Оптичке опсерваторије у Сушици са жељом да у перспективи прерасте у Научни клуб Грачаница. Пројекат је подржала Канцеларија за КиМ одобривши куповину најсавременијег телескопа за потребе опсерваторије. Дугогодишњи је делегат са КиМ у Скупштини Друштва физичара Србије.
Славица Ђукић

Подели на: