Поезија која позива на духовну трпезу

Представљање књига Леле Марковић „Краљ Петар први у Призрену“ и „Небеско платно“ у порти храма Вазнесење госпдоње у Жаркову

Њена поезија је, како рече Радмила Грујић, поезија која нас позива на духовну трпезу, а свака духовна песма је молитва благодарности дародавцу живота
Књижевница Лела Марковић је ових дана представила публици две своје нове књиге, поему „Краљ Петар Први у Призрену“ и звирку песама „Небеско платно“ коју је посветила својој недавно преминулој мајци Десанки. Прву књигу је издала у сардњи са Друштвом пријатеља манастира Свети Архангели код Призрена, а поезија „Небеско платно“ је објављена код издавача „Граматик“. Промоција је одржана у порти храма Вазнесење господње у Жаркову, у Београду, са благословом старешине храма протојереја- ставрофора Бранка Митровића, и уз поздравну реч и кратак говор о Лелином стварању оца Оливера Суботића. О књигама су говорили и књижевник Иван Лаловић, историчар богословских наука Радмила Грујић и ауторка. Поред ауторке неке песме је читала млада драмска уметница Марија Јакшић.

Захвалност српским ратницима и завичају

Поему Краљ Петар Први у Призрену Лела Марковић је написала да би се одужила и симболично захвалила српским ратницима, страдалницима и завичају, на годишњицу јубилеја – обележавање 100 година од пробоја Солунског фронта и славне победе српске војске у Првом светском рату. Она каже: „Нека ова поема буде ореол цветан, не само краљу Петру, регенту Александру, српским славним војсковођама, ратним репортерима, фотографима и писцима који су се нашли у овој колони. Страдалним свештеницима, Призренцима, Пећанцима, митрополиту Вићентију и другим жртвама аустроугарског и бугарског зулума широм Косова и Метохије, проти Стевану Димитријевићу, призренским богословима. Мом прадеди, Солунцу, Аксу Дашићу. Свим ратницима, палим за крст часни и слободу златну 1914-1918, као и онима који су преживели албанску голготу и Србији вратили мир и слободу. Зато су овенчани славом, достојни видовданског завета и дела славних предака“. Обимна поетска збирка „Небеско платно“ од преко 70 песама, крцата је стихова који су отисак духовно зреле и јаке песничке душе, са јасном духовном вертикалом и духовним имунитетом. Због тога Лела Марковић није поклекла ни онда када је живот није штедео. Њена поезија је, како рече Радмила Грујић, поезија која нас позива на духовну трпезу, а свака духовна песма је молитва благодарности дародавцу живота. А и сам живот Леле Марковић као и њене преминуле мајке Десанке је живот какав се, добрим делом, препоручује правилима православне вере. Песма „Молитва“ коју је присутним слушаоцима прочитала ауторка дар је који је Лели, вероватно, стигао с неба јер се овом Молитвом спасења обраћа Госпду у невољи, у посустајању, и недостатку снаге за борбу са невидљивим који долази из таме. Молитвом је Лела Марковић тражила спасење и овим стиховима: /Исповедам, Господе, све немоћи своје//тужна и свесна јаме што ме гута,/ /подари ми лествице за излаз из таме// снагу и веру да не скренем с пута/. И тражећи помоћ овако се обраћала:/Да савладам муке подвигом, смирењем,//да лукави не успе душу да ми сатре…//Без милости твоје, утехе што пружаш, //не може грех у њој да се затре…/.

Песме кратке форме и белог стиха

У овој књизи посебно радују минијатуре, кратке форме, бели стих и лирска преламања светлсоти, светости и сенки које су се надвиле и које тумачити треба, промишљати стихове и разговарати са песникињом, каже Горан Лабудовић Шарло. Он такође напомиње да у Лелиним песмама има и савременог и свевременог језика. И да оним трајним вредностима човековим не требају посебна тумачења, она су ту у форми маленог стакла лирског мозаика да се кроз њега преламају светлости које нам се нуде. – Зна Лела Марковић да певајући о себи и о своме народу бележи време које неповратно нестаје, које више нема ону радост, нити снагу, да се занови, узлети. Зна да се савремени човек стиди божанске промилси, зна све о очовечењу Бога и о обезбожењу човека, и да бога претварају у бога новца и интереса. Зна да нови век ради на процесу нестанка човечности у човеку, у име човека, а уистину без њега. Лела Марковић има довољно рафинираности да спозна свет и представи га читаоцима. Песникињаје топлим, људским, лирским тоновима избрисала своје гламско сребро за небески свод нашег песништва, рекао је Горан Лабудовић Шарло, рецензент књиге песама „Небеско платно“.
С.Ђукић