среда, 18. маја 2022. | 12:04
Најновије вести

Политичка воља није довољна, три предуслова за дијалог Београда и Приштине

Председник Александар Вучић будућност дијалога са Приштином види без условљавања, диктата и наредби за српску страну. И на почетку 2022. понавља да је Србија увек спремна да преговара. И док многи у Новој години виде прилику да се питање дијалога реши, аналитичари подсећају да је много услова да се то и испуни.

 

 

На заласку 2021. специјални представник Европске уније за Западни Балкан Мирослав Лајчак признао је да дијалог Београд–Приштина иде тешко. Не либи се да призна ни да политички календар не иде на руку. Осврнуо се на, како каже, заједнички став и ЕУ и САД, других партнера и Русије: разговор је једини пут за решење.

“На Косову је нова влада која има изричите ставове према питању дијалога. Ми јесмо у свакодневном контакту и решавамо конкретна питања. Не постоји начин да се реше та питања ван дијалога и зато не видим разлог да се превише губи времена јер се само одлаже решење. То није једноставно питање, али сам ја умерени оптимиста”, рекао је Лајчак.

И Аљбин Курти даје оптимистичне изјаве. Приштина је, каже, спремна да у 2022. постигне споразум о нормализацији односа. Не и без услова. И док тврди да то много више зависи од Србије, споразуми који не подразумевају узајамно признавање – за Приштину нису прихватљиви.

“Србија жели да настави европски пут, али то неће моћи без признања Косова, а са друге стране, Косово жели европске и евроатлантске интеграције и за то нам је потребна потпуна нормализација односа са Србијом. Србија има дилеме јер има Споразум о слободној трговини са Русијом, купује оружје од Русије и део је Евроазијске економске уније”, наводи Курти.

За какав је дијалог Србија спремна
Поруке које долазе из Приштине пажљиво се читају у Београду. Недвосмислено – српска страна је, каже председник Републике, увек спремна за дијалог. Не и онај са условима.

“Он не разуме баш то о чему говори. Он је рекао да су они на чистом европском путу и да ће да траже пријем у чланство ЕУ. Можете мислити озбиљности иницијативе. А Србија је, каже, чланица Евроазијског савеза. Он човек ништа не разуме. Он не разуме шта значи уговор о слободној трговини са Евроазијским савезом и бити члан Евроазијског савеза. Могуће да је то читао негде у западним медијима, па поверовао као и сви други у безбројне неистине итд. Србија се налази на европском путу, има веома добре односе са својим пријатељима – и Русијом и Кином и Индијом”, каже председник Вучић.

Политичка воља није довољна
Реторика на почетку 2022. не обећава. А већ три године без помака у разговорима Београда и Приштине. У претходној само један сусрет на највишем нивоу – и он без резултата.

За њега, кажу аналитичари, није довољна само политичка воља главних актера, већ и међународне заједнице. Три предуслова воде ка решењу.

Стефан Сурлић са Факултета политичких наука истиче да је потребно да се поштују сви досадашњи споразуми укључујући и онај о ЗСО.

“Друго је да се договори агенда око тога шта су све спорна питања, да се не предузимају унилатерални потези. И треће да не постоји само подршка од стране политичких лидера да се дође до одређеног споразума, већ да постоји подршка од стране друштва”, наводи Сурлић.

Аналитичар из Приштине Љеарт Хоџа рекао је да за сада нема политичке воље да се иде конкретнијим корацима према статуту ЗСО.

“Сумњам да може да се направи неки већи корак у дијалогу. Није уопште у Куртијевој агенди, судећи по томе што је јавно изјавио, да се то ради у првој половини године”, рекао је Хоџа.

Очи упрте у Париз
А за прву половину године заказани су парламентарни и председнички избори у Србији. Чекаће се формирање Владе. Очи су упрте и у Париз. И Французи ће на гласање у априлу.

Сурлић каже да се тек на јесен може очекивати озбиљнији међународни притисак и евентуална иницијатива да се постигне базична сагласност око тема и агенде дијалога, али не и финални споразум.

“Мислим да ће 2022. година бити година САД и да ћемо очекивати највећи притисак од Вашингтона, да ће они имати водећу улогу у наставку дијалога”, наводи Сурлић.

И Хоџа каже да ће се још чекати за конкретнију агенду.

“Тек када буду много јаснији ставови унутар већих европских играча у политици и када будемо знали ко је ко унутар ЕУ, а и после избора у Србији може да се очекује конкретнија агенда”, каже Хоџа.

Крај 2021. можда је могао да наслути којим током ће ићи разговори и то одлуком Аљбина Куртија да забрани одржавање референдума на Космету. За аналитичаре, без дилеме је то први изазов и тачка спорења. Од међународне заједнице очекују да грађанима обезбеде да изађу на гласање.

Извор: РТС

Подели на: