понедељак, 16. маја 2022. | 17:50
Најновије вести

Породице не одустају у трагању за истином и правдом

КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА НОВИНАРЕ Удружења породица киднапованих и несталих лица на КиМ у Прес центру УНС-а

 

У мртвачници, у Приштини, у којој се налази 350 тела или делова тела за које се до сада није знало коме припадају, седамдесет, како су показала форензичка вештачења, потиче са локација на којима се, с правом, очекује да су покопани Срби, рекао је Вељко Одаловић

Удружење породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији са Верицом Томановић на челу, одржало је конференцију за новинаре у Прес-центру УНС-а у Београду поводом 22 године од сукоба на Косову и Метохији под насловом „Породице не одустају од трагања за истиниом и правдом“. На Конференцији су учествовали Вељко Одаловић, председник Комисије Владе Републике Србије за нестала лица, Љубомир Миладиновић, генерални секретар Црвеног крста Србије, др Душко Челић, председник Координације српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије, Ивана Костић, представник МКЦК, Игор Поповић, заменик директора Канцеалрије за Косово и Метохији Радмила Тодић, аутор филма „Чекајући Давора“.

Истина закључана у архивима земаља мировних мисија

Скуп је отпочео минутом ћутања за свим жртвама на Косову и Метохији и у региону бивше Југославије. – Више од две деценије траје наша упорна борба за проналажење отетих чланова породица, а борба за истину и правду је била и тема округлих столова у току прошле године, рекла је Верица Томановић истакавши да је Удружење уложило максималне напоре да укаже на неадекватан приступ разрешавања ове породичне и националне трагедије и на понижавајући однос према жртвама. И 2021. година је била година разочарења без видљивих помака и резултата. Преко две деценије апели за помоћ сустижу један другог. А неке истине једноставно не допиру до породица и јав ности. И даље су закључане у архивама земаља учесница мировних мисија на Косову и Метохији. -Неизвесност и даље траје, уноси немир и велику зебњу. Очигледно је да нико не жели да преузме одговорност за почињена дела. Како ћемо до истине , докле чекати, породице умиру и сваком даном нас је све мање. Оно што нису учиниле туга и бол учинила је корона. Споменућу неколико вишегодишњих сарадника који су нажалост преминули, већина не сазнавши судбину свог најближег сродника. То су М илорад Трифуновић, Драгиша Мурганић, В еско Мајмеровић, Миливоје и Љиљана Тодоровски, Момчило и Живојин Челић и многи други које памтимо. Са овог скупа представници Удружења су по ко зна који пут упутили апел свим домаћим и међународним институцијама и међународним организацијама да учине све како би породице Удружења киднапованих и несталих лица на КиМ превазишле ову агонију и пронашли своје вољене. -Крајње је време да се прекине морално насиље над породицама киднапованих и несталих и истином започне мир који се може градити само на правди. Очекујемо непристрасност Специјаизованих већа у Хагу у кривичном поступку за злочине почињене над Србима и осталима у складу са међународним правом. У току је процес остваривања статуса жртава при Специјалном већу у Хагу и овим путем апелујем на чланове породица да поднесу писмене захтеве, рекла је Верица Томановић.
-У мртвачници, у Приштини, у којој се налази 350 тела или делова тела за које се до сада није знало коме припадају, седамдесет, како су показала форензичка вештачења, потиче са локација на којима се, с правом, очекује да су покопани Срби. Ово је открио Вељко Одаловић, председник Комисије за нестала лица, на скупу “Породице не одустају у трагању за истином и правдом”.
Одаловић је додао да улазимо у другу годину од како нема састанака са Приштином на тему решавања судбине несталих, нема откривања нових масовних гробница, нити екшумација, па чак ни на девет локација које су договорене на преговорима у Бриселу.
– Дошло је до времена за суочавање са злочинима над Србима, што ни Приштини, ни међународној заједници не одговара, јер је под међународним мандатом највише злочињена почињено, никога нису ослободили, нити су било који случај решили. Сваки разговор са њима после сукоба завршавао се наиласком на зид. Ако су и имали информације, однели су их и ништа нам нису дали. Слично као Приштина, понаша се и Загреб, па већ три године није било састанка Мешовите групе за питања несталих – рекао је Одаловић.

Очекују се претраге архива УНМИК-а

Наду, ипак, даје чињеница да је, први пут од сукоба на Косову и Метохији, Међународни комитет Црвеног крста добио могућност увида у архиву УНМИК-а. Претраге ових архива отпочеће у мају, рекла је Ивана Костић, представник МКЦК. Од јула прошле године, према њеним речима, МКЦК-у је достављена и документација коју поседују 43 земље и организације, међу којима су САД, Немачка, Француска, ЕУ, Штаб НАТО, УНХЦР…
– У региону се трага за судбином још 9.920 лица, од чега је 1.620 у вези са сукобом на Косову – рекла је Костић, и додала да решавање овог питања мора да се убрза и третира као хумано, а не политичко питање, као и да су недопуштена било каква условљавања реципроцитетом.
Љубомир Миладиновић, генерални секретар Црвеног крста Србије, нагласио је да “не смемо дозволити да нови сукоби прекрију оно што покушавамо да отргнемо од заборава” и да је веома важно донети што пре Закон о несталим лицима, док је Игор Поповић из Канцеларије за КиМ подсетио да је питање несталих тема преговора између Београда и Приштине. Он је рекао да је то и хуманитарно питање и да је право на истину неотуђиво људско право сваке породице и зато је решавање овог права од непроцењивог значаја.- Важно је и потребно да породице отворе захтеве за тражење и да дају крв за ДНК без чега нема успешног тражења, рекао је Миладиновић. Трагање за несталима захтева сарадњу свих држава учесница сукоба, међународних организација, форензичке струке, судства као и удружења породица несталих и свих других важних чинилаца који могу допринети решавању овог питања. Посебно важним сматра се доношење Закоана о несталим лицима РС, за који је на конференцији речено, да је нацрт урађен и да ће ускоро ући у скупштинску процедуру на јавну расправу.

Дупли стандарди и дискриминација српских жртава

Душко Челић је поменувши да је свака породица овог Удружења несрећна на свој начин и изнео своје потресне утиске о филмској исповести Гордане Ристић о нестанку сина Давора. Рекао је такође да су породице већ 22 године сведоци двоструких стандарда међународне заједнице, како је политички названа. – Наше жртве су не само на Косову и Метохији већ и широм бивше Југославије, по ко зна који пут дискриминисане. Морам да кажем да сам са скепсом примио вест да је питање несталих кандидовано на преговорима у Бриселу и не само са скепсом. Сматрао сам да је то грешка, велика грешка и велики промашај јер је то место које је високо политизовано и сва су питања тамо политизована. Питање киднапованих и несталих треба да буде искључиво цивилизацијско питање, хуманитарно питање. Њему н ије место тамо. И показало се да му није мсто тамо јер једна од страна, Приштина, тај процес блокира. Не може једна страна да прихвата сардњу свесрдно а друга да блокира сарадњу и да се чак меша у кадровску политику друге стране и да председник Комисије Вељко Одаловић није прихватљив за њих. Никада Београд није условљавао Приштину. Удружења и Координација треба да се удруже и да осуде такав чин. Одговорност процеса није само на Србији, рекао је Челић.
На скупу је емитована и потресна филмска исповест, ауторке Радмиле Тодић Вулићевић под насловом “Чекајући Давора”, у којем Даворова мајка Гордана Ристић описује како јој је син отет, 22. јуна 1999, како јој је један Албанац узео 8.000 евра да би јој га вратили, али је преварена, а син јој није пронађен.
Даворова мајка Гордана Ристић је у својој исповести описала како је трагала за сином по напуштеним школама и затворима на Косову, како се обраћала међународним представницима, како су записнци са њеним изјавама нестали, и како су јој неки Албанци рекли да је он један од оних који су одведени у Албанију, где су им извађени органи, а они бачени у море. Гордана и данас трага за сином и исцрпљена и намучена у неизвесности каже кад би бар нашла његове кости да може да га сахрани и да му запали свећу и да се смири.
Својим излагањима представници Удружења упознали су ширу јавност о свим напорима и препрекама у вишегодишњем раду и сарадњи са домаћим и међународним институцијама и појединцима у процесу сазнавања истине о судбинама киднапованих и несталих лица.
На прес-конференцији је представљена радна верзија публикације „Отета истина“ чија коначна верзија треба ускоро да уследи.
С.Ђукић

Подели на: