Потребан међународни тим за решавање злочина над новинарима

Представљено истраживање УНС-а о убијеним и отетим новинарима на КиМ у Прес-центру у Београду.

 

Неопходан је „јак међународни тим“ у коме ће бити новинари из Београда и Приштине, са квалитетним истражитељима, мандатом, буџетом и трајањем док се не разреши већина ових злочина, поручено је са прес-конференције. -Косово прво у Европи по броју убијених и отетих новинара.
Удружење новинара Србије је у Прес центру УНС-а у уторак 11. фебруара ове године представило трогодишње истраживање о убијеним и киднапованим новинарима и медијским радницима на Косову и Метохији у периоду 1998-2005. године.
Две деценије породице и пријатељи убијених и несталих новинара на Косову и Метохији покушавају да сазнају истину: Ко су убице? Ко су отмичари? Шта се догодило са њиховим вољенима?
Истраживање УНС-а је трајало више од три године и обухватило је разговоре и интервјуе са породицама, пријатељима и сарадницима убијених и киднапованих новинара. Разговарано је и са тужиоцима и полицајцима који су радили на Косову у време када су се злочини догодили, као и са важним међународним политичким актерима.
Представљање истраживања одржано је у два панела. На првом су, под насловом „Приче породица и колега“ говорили помоћник директора РТС-а Миливоје Михајловић, новинар сајта РТС-а Раде Мароевић, бивши новинар Тањуга Небојша Радошевић и новинарка Радио Цитy Ивана Петровић.

УНС наставља да трага за истином

На другом панелу говорило се о томе шта надлежне институције могу да ураде како би биле расветљене судбине колега новинара и медијских радника, какав је утицај истраживања и какве су перспективе за процесурање злочина. Учешће у овом панелу су узели: председник УНС-а Владимир Радомировић, председник Комисије за истраживање убистава новинара Веран Матић, генерални секретар УНС-а Нино Брајовић и председник УНС-а на Косову Будимир Ничић.
Ауторка истраживања о киднапованим и убијеним новинарима на Косову и Метохији Јелена Л. Петковић је водила ове панеле
Председник УНС-а Владимир Радомировић рекао је да је Удружење дуго било усмаљено у сазнавању истине о убијеним и несталим новинарима на КиМ, али да са подршком Европске федерације новинара која је стигла пре пар година и породице жртава сада нису више саме. „УНС ће наставити да трага за истином и инсистирати да одговорни буду коначно правди“, рекао је Радомировић. Говорећи о нестанку колега Ранка Перенића и Ђура Славуја 1998. године бивши уредник Радио Приштине и руководилац Медија центра у Приштини Миливоје Михајловић рекао је да су о овом случају у то време покушавали да „држе пажњу“ домаће, али и међународне јавности.
-Морали смо да притискамо међународну јавност, али и да мобилишемо колеге да о томе извештавају. И у миру и рату када нападате новинаре циљ је да се прошири страх. Рачунало се на то. Тада су биле озбиљне ратне операције, било је страшних злочина, рекао је Михајловић.
Иначе, Михајловић је обелоданио и да је после отмице Перенића и Славуја новинар Њујорк Тајмса Мајк О’Конор у месту Бела Црква видео аутомобил, плаву Заставу 128 којим су отишли на радни задатак и диктафон “сони” који су понели.
Бивши новинар Тањуга Небојша Радошевић, који је са фоторепортером Владимиром Добричићем Кићом заробљен 1998. године када су кренули на новинарски задатак у близини аеродрома Слатина у Приштини, рекао је да је „сплет околности“ довео до тога да они буду пуштени, као и да су их „политичке игре спасиле“.
-Били смо у подруму без прозора, са земљаним подом. Давали су нам храну. Међутим, било је и пиштоља, машинки и ножева под грло. У заточеништву смо били 41 дан, када нас је преузео Вилијам Вокер“, рекао је Радошевић.
На питање зашто до сада није јавно говорио о отмици Радошевић је рекао да су овај случај „појели“ други догађаји у то време на КиМ, попут Рачка. „Важно је да се сазна истина. Видећемо да ли ћемо доћи до правде“, рекао је Радошевић.
Новинарка Радија Сити из Ниша Ивана Петровић, пријатељица убијеног новинара Александра Симовића, рекла је он био „случајни сапутник њене приштинске младости“.
-После смрти постао је моја опсесија. Био је човек који у себи није имао зрна мржње. Имао је шпански хумор и причу о џезу. Био је најнеобичнији младић у Приштини. Верујем и да он није био свестан опасности у којој се налазио“, рекла је Петровић. Оан је додала је да су Симовића 21. августа 1999. године, са пријатељем Албанцем, отели из кафића у Приштини.
-Пријатељ је касније пуштен. Међутим, он, али и остале -колеге и пријатељи из страха нису одговарали на моја питања шта се десило. То је било болно. Болно је и што је прошло двадесет година, а да се тек данас о томе у јавности говори, рекла је Ивана Петровић.
Професија да исистира на процесуирању случајева
Новинар сајта РТС-а Раде Мароевић, који је у Приштини извештавао за новинску агенцију Бета, рекао је да не постоји озбиљна истрага о убијеним и несталим новинарима на КиМ.
-У гомили случајева постоје први кораци истраге, које су УНМИК и донекле КФОР покренули. Ипак, због политичких одлука следећи кораци били су запостављени, рекао је Мароевић и додао да су новинари у то време на Косову били „лаке мете“, као и да је притисак на њих био константан.
Председник Комисије за истраживања убистава новинара Веран Матић у своје име се извинио што ништа није урађено у случајевима злочина над новинарима. -Велика је срамота што наша земља ништа конкретно није урадила, рекао је Матић.
Веран Матић је нагласио да је „недопустиво“ што тужилаштва у Београду и Приштини не сарађују, јер је због те препреке „немогуће сазнати истину“.на представљању истраживању о овим случајевима,рекао да постоји у јавности уверење како је с протоком времена било који случај тешко процесуирати, али је нагласио да је од пресудне важности да се истраге раде.„Ако ми као професија инсистирамо стално на томе да се случајеви расветле, и сами проналазимо сведочења, доказе, то ће на неки начин представљати притисак на институције да раде боље“, рекао је Матић.

Према Матићевим речима, органи власти Србије су расположени да се ови случајеви реше, чим су, како је навео, прихватили иницијативу ове Комисије да се њена надлежност прошири и на случајеве убистава и нестанка новинара на Косову. Он је подсетио да је тешко радити истраге кад је простор на којем су се десили ове случајеви ван надлежности српских власти.
Генерални секретар УНС-а Нино Брајовић рекао је да није „претензициозно“ истаћи да је истраживањем УНС-а о убијеним и несталим новинарама на КиМ, које је водила Јелена Петковић, урађено много више од онога што су учинили органи задужени за владавину права, као и да је реч о краху ових институција.
Нино Брајовић је поручио да је неопходан „јак међународни тим“ у коме ће бити новинари из Београда и Приштине, са квалитетним истражитељима, мандатом, буџетом и трајањем док се не разреши већина ових злочина.
-Оптимиста сам због тога што је Европска федерација новинара усвојила Резолоцију о истрагама убијених новинара на КиМ, рекао је Брајовић и најавио књигу у којој ће бити обједињени резултати новинарског истраживања Јелене Петковић и УНС-а о свих 18 случајева убистава и отмица новинара на КиМ.
Председник УНС-а на Косову Будимир Ничић рекао је да је Косово прво у Европи по броју убијених и отетих новинара. Говорећи о плочи која је посвећена Перенићу и Славују Ничић је подсетио да је она први пут постављена 2012. године, али да је после два месеца срушена.
-За седам година ова плоча је седам пута рушена. Први пут је у јануару 2019. године утврђено да је Шабан Бериша срушио плочу, а да су мотиви етнички. Међутим, суд то није узео у обзир, а Бериша је кажњен са три месеца условног затвора и 200 евра новчано“, рекао је Ничић.
Додао је и да од полиције, тужилаштва и суда УНС, као оштећена страна, није могао ништа да сазна о овом случају, већ да је то било преко других извора. „Плоча је симбол непосвећености институција“, рекао је Ничић.

Поручио је да се дошло до „максимума“ у новинарском истраживању, као и да мора да постоји нада у Специјални суд за ратне злочине у Хагу да ће решити неке од ових случајева.
Ауторка истраживања УНС-а о убијеним и несталим новинарама на КиМ Јелена Л. Петковић рекла је да су већина саговорника – рођака, сарадника и пријатеља убијених и киднапованих новинара, као и званичника, први пут упитани да говоре о овој теми. „Овим истраживањем коначно је формиран и списак свих убијених и киднапованих новинара на Косову, а који су прихаватиле и међународне организације које се баве овом темом. УНС-ове текстове на албанском, српском и енглеском језику, преносили су медији у Приштини, Београду, али и земљама ЕУ“, рекла је Петковић.
Додала је да је ово истраживање „важан материјал којим ћемо да се боримо да правда стигне кривце, злочинце и налогодавце, да њихове породице добију утеху и истину за којом трагају“.
С.Ђукић

Подели на: