субота, 28. јануара 2023. | 18:39
Најновије вести

Права породица киднапованих и несталих на истину, правду, репарацију и меморијализацију

Са Округлог стола Удружења породица киднапованих и несталих лица на КиМ у Београду

 

 

Решавање питања несталих лица је од изузетне важности за побољшање укупног стања људских права како у Републици Србији тако и у суседним земљама, истакла је Верица Томановић, председница Удружења. – Најављено је да би Закон о несталим лицима након политичког усаглашавања требао да уђе у скупштинску процедуру почетком идуће године
Удружење породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији одржало је у хотелу „Асториа“ у Београду округли сто на тему „Права пороица киднапованих и несталих на истину, правду, репарацију и меморијализацију“, поводом Међународног дана људских права. Председница Удружења Верица Томановић, супруга киднапованог лекара др Андирје Томановића је овим поводом на скупу изнела своје уводно излагање. Претходно је минутом ћутања одата пошта свим жртвама на КиМ и у региону бивше СФРЈ. Циљ скупа био је окупљање свих значајних представника надлежних институција и међународних организација да заједнички уложе додатне напоре ради убрзања процеса проналажења киднапованих и несталих лица и остваривања права породица. Неопхона је континуирана сарадња свих како би породице добиле праве информације о судбинама блиских сродника.

Нестали су најтежа последица сукоба

Подсетивши да агонија породица киднапованих и несталих траје већ 24 године колико траје и мукотрпна борба за истину и права ових породица да сазнају судбину својих најмилијих, суочени са тешкоћама и блокадама Верица Томановић је истакла:
-Веома добро знамо колико је наша проблематика важна: политички, безбедоносно, морално па и дипломатски. Наш проблем проналазења наших отетих чланова породице је у овом тренутку тежак и комплексан . Скромним напорима појединаца чинимо све да наше жртве не остану безимене на Косметским пољима смрти. Још једном указујем да је решавање питања несталих лица од изузетне важности за побољшање укупног стања људских права како у Републици Србији тако и у суседним земљама, рекла је Томановић.
На овом скупу је најављено да би Закон о несталим лицима након политичког усаглашавања тербао да уђе у скупштинску процедуру већ почетком идуће године. – Овим законом се дефинишу сва права о обавезе породице несталих лица, начин евиденције, тражења, екшумација, идентификација, предаја и достојна сахрана посмртних остатака и права породица несталих лица, рекао је Зоран Антић државни секретар Министарства за рад запошљавање, борачка и социјална питања и члан Комисије за нестала лица Владе Републике Србије. Милорад Вељовић, саветник председника за безбедност је рекао – Имајте поверења у државу, имајте поверења у председника и нека живи ова Србија са нашим председником али ми сви заједнички морамо истрајати у овој борби да дођемо до пуне истине и да породице бар колико толико морају бити задовољене, бар да знају истину о својим најближим.
Питање несталих није политчко питање које служи за једнокартну употребу. То је најтежа последица сукоба на Косову и Метохији, а циљ је био етничко чишћење. – Разлог отимања је био да се једна територија очисти за неку другу националну заједницу, рекао је Игор Поповић, помоћник директора Канцеларије за КиМ.

Породице траже ревизију у реекшумацију
Процес екшумације и идентификације је у застоју: У приштинској болници се још увек налази још 350 земних остатака лица која нису идентификована. Применом класичне методе уместо ДНК-анализе многе српске жртве третиране су и сахрањене као албанске па чланови породица несталих траже ревизију и реекшумацију закопаних лешева -Неадекватним приступом према жртвама које до данас нису пронађене и члановима породица које живе у тешким условима на ивици егзистенције, са нерешеним статусом, учињена је страшна неправда која се коси са међународним правним поретком. Поводом Међународног дана људских права изражавамо велико незадовољство прекидом рада Радне групе за нестала лица Београда и Приштине, прекинута је динамика рада на проналаску несталих лица. Дубоко смо повређени пролонгирањем процеса који траје више од 24 година, рекла је Томановић. -У процесу решавања нашег проблема значајну улогу и захвалност дугујемо Комисији за нестала лица Владе Републике Србије, МКЦК, ИЦМП-у, Канцеларији за Косово и Метохију, Тужилаштву Републике Србије, Министарсрву за рад, запошљавање борачка и социјална питања, УНДП-а и Црвеном Крсту Србије чију подршку и помоћ имамо свакодневно, истакнуто је на округлом с толу. Удружење инсистира код свих представника институција и међународних организација да према овом проблему приступе искључиво хуманитарно и правно. У склопу овог вишечасовног Округлог стола одржана је и Радионица: ,,Укључивање младих чланова породица у јачању капацитета органа Удружења породица киднапованих и несталих лица на КиМ“. Учествовали су синови и кћери, унуци и други блиски рођаци киднапованих и несталих лица међу којима су: Миљана Митровић, ћерка киднапованог Милорада Поповића, Тамара Маринковић, ћерка киднапованог Горана Маринковића, Драгана Ађанчић, ћерка киднапованог Петра Ађанчића, Јасмина Јовановић, ћерка киднапованог Пауна Живковића, Катарина Витошевић, ћерка киднапованог Синише Витошевића, Милица Михајловић, сестричина киднапованог Срђана Јочића, Софија Томановић, унука коднапованог проф.др Андрије Томановића, Александар Шавелић, син Новице Шавелића преживелог сведока и братанац киднапованог и убијеног Добривоја Шавелића, Стефан Божанић, сестрић киднапованих лица породице Костић и блиски сродник киднапованих лица породице Божанић.

Трагови злочина али без злочинаца и жртава

-Било је много насилних отмица, убистава, и приморавања на неморалне радње од 1998.године до краја 2000.године.
Нека тела убијених су пронађена без екстремитета, обезглављена, без унутрашњих органа, која по опису стручњака одговарају особама од којих су извађени органи. По тврђењу очевидаца, имамо сведочанства, о тешким злостављањима, присилној проституцији, трговини људима и децом. Оно што је поражавајуће јесте да се таква криминогена клима створила након уласка међународних снага на КиМ, после потписане Резолуције СБ УН 1244. Локације на којима су били злочини су пронађени, нажалост са траговима злочина али без злочинаца и жртава, а за локације у суседним земљама Албанији и Македонији, дата су објашњења како и због чега не могу да се провере. Као да не постоји Интерпол и Еуропол, као да не раде моћни сателити, као да не функционише национална војска и полиција. Никада није извршена размена заробљеника и није испоштована Женевска конвенција. Зар је могуће да се у предворју европске цивилизације дешавају такви монструозни злочини наочиглед читавог света, запитала се председница Удружења киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији, Канцеларија у Београду, Верица Томановић.

С.Ђукић

С.Ђ.

Подели на: