Пример правих повратника
Серафимовићи пре две године добили кућу и немају намеру да напуштају завичај
На простору Косова и Метохије у протеклим годинама направљено је више стотина кућа за повратнике. Међутим, многе од тих кућа су празне и оронуле и у њима нико не живи, упркос томе што су у изградњу тих објеката уложена значајна новчана средства. Њихови власници су повратници, само „на папиру“, а живе далеко од свог завичаја у градовима и селима централне Србије. Таквих примера има више. Један од њих је село Мозгово код Гњилана у коме у повратничким кућама нема никога. Исто тако и у селу Клобукару већина власника новосаграђених кућа, у чију је изградњу својевремено уложено чак 700.000 евра, не живи у њима, а ни на Косову и Метохији. Има пак и другачијих, позитивних примера где је остварен прави повратак. Један од таквих је у селу Зебинцу, у засеоку Слатина, на територији општине Ново Брдо. Бранко Серафимовић (70) и његова супруга Славојка (65) су се у свој завичај вратили 2012. године и, како кажу, немају намеру да га напуштају.
– Ми смо живели у Смедереву. Тамо имамо кућу, али када сам ја изашао у пензију вукла ме је јака жеља да се вратим у своје родно село. И моја супруга је исто желела и вратили смо се. Око четири године живели смо у просторијама амбуланте, јер нам је породична кућа била стара и услови за живот у њој нису били добри. Захваљујући пре свега ангажовању председника општине Ново Брдо, Светислава Ивановића, нама је пре две године саграђена нова кућа овде. Добили смо и нешто од покућства и ми смо сада стварно срећни људи. Не пада нам напамет да одлазимо одавде – истиче Бранко, који је у Смедерево отишао још сада далеке 1970. године.
– Ја сам тада на неки начин морао да одем из свог села, због посла, јер овде нисам могао да се запослим. Имали смо и у Смедереву леп живот, али све време је постојала та јака жеља за повратком – додаје Бранко који у свом завичају има око 12 хектара обрадиве земље. Кад се вратио са супругом на Косово и Метохију, већи део те земље је био запуштен. – Кад су ми отац и мајка умрли, ту земљу више није имао ко да обрађује, али када сам се ја вратио све сам то лепо рашчистио, раскрчио шибље, коров и све средио леп- вели Бранко. У посету родитељима, Бранку и Славојки, често дођу син Срђан са супругом и децом из Смедерева и ћерка Наташа.
– И они воле овде да дођу. Скоро је био син. Направио је сушницу, подигао пластеник. Он је рођен у Смедереву, али ће вероватно једног дана и он да се врати – рече нам Славојка. Бранко често око многих послова помаже и својим комшијама, а од када се пре осам година вратио на Косово и Метохију, помагао је бесплатно да се ископа 30 рака за покојнике, јер у општини Ново Брдо не постоји погребна служба, тако да је један од израженијих проблема кад неко премине да се пронађу људи који ће копати раку. Серафимовићи имају две козе, кокошке, а донедавно су узгајали и свиње. Свакодневно су у неком послу око одржавања куће и окућнице, имања, као сви прави вредни домаћини. Подигли су два велика воћњака са више стотина садница ораха и другог воћа. С поносом истичу да су им село Зебинце и махала Слатина у срцу и души и да се овде осећају најлепше. С.И.
