Приштински суд осудио Златана Крстића, породица тврди да у време злочина није ни био на КиМ
Златан Крстић, ухапшен је 2019. године у Урошевцу. Суд привремених институција у Приштини осудио га је првостепено на 14 и по година затвора за убиство четворо Албанаца, иако је у време када је злочин почињен живео у Крагујевцу. Породица Крстић покушава да се избори за правду и истину, али суд њихове доказе не узима у обзир.
Породица Крстић дуже од две деценије живи у Корићанима код Крагујевца. У родном Неродимљу код Урошевца остала је сва њихова имовина, коју је Златан много пута обилазио. Проблем се појавио тек 2019, када је отишао по лична документа у Урошевац. По изласку из општинске зграде привели су га због наводних ратних злочина 1999. године.
“Он тад, у то време, уопште није био доле, он је био са мном овде и са породицом, са децом. Невин је, знамо да је невин, неправедно је оптужен”, каже Соња Крстић, супруга осуђеног Златана Крстића.
Уз подршку родбине и пријатеља Крстићи покушавају да преброде тешку ситуацију у којој су се нашли.
“Био сам код оца у посети. Издржава како издржава. Оженио сам се, а отац још није упознао снајку. Добићу дете, добиће унуче, ако овако остане неће га видети до тринаесте, четрнаесте године”, каже син осуђеног Златана, Александар Крстић.
Нешватљиво је да суд привремених институција у Приштини није уважио чињеницу која неспорно доказује да је Златан Крстић житељ Крагујевца и да у време сукоба није био на тлу Косова и Метохије.
“Мој предлог непостојећој држави Косова је да укину правну службу, јер се њихово право не заснива на школи, факултету и школованим људима, на искрености, на поштењу, него се заснива на ‘рекла-казала’. Не постоји ниједан доказ да су они изнели, да каже: јесте био је, учествовао је, радио је то и то…”, наглашава Деспот Крстић, брат осуђеног Златана Крстића.
Искуство показује да су сви Срби које терете унапред осуђени, кажу адвокати.
“По мени је решење да међународна заједница, која је и даље присутна на КиМ, врати принцип рада који је увео Унмик 2000. године, да за ову врсту кривичних дела суде неутралне судије – странци или да таква суђења изместимо у специјализована већа у Хагу која, видимо, почињу да раде”, рекао је адвокат Љубомир Пантовић.
Док се то не догоди, остаје питање колико ће се још невиних људи наћи у тешкој и безизлазној ситуацији. То је и један од разлога због чега је број повратника на Косово и Метохију симболичан.
