ПРОМОЦИЈА НОВЕ ЗБИРКЕ ПЕСАМА „ЧЕМЕРНИЦЕ“ ГОЛУБА ЈАШОВИЋА У УКС
Родољубиве, љубавне и породичне песме
Песничка збирка „Чемернице“ др Голуба Јашовића, објављена ов е године у едицији „Савремене поезије“, Београђ Косовска Митровица, представљена је на промоцији у Удружењу књижевника Србије у Француској7 у Београду. На промоцији су поред домаћина вечери Видака Масловарића говорили и песникиња Славица Јовановић, др Милорад Јеврић и аутор. Славица Јовановић је, између осталог , рекла да Голуб Јашовић своје стихове споро ваја и да су његове речи густе. – У његовој поезији се појављује његова драга као вила са Звечана. Његова драга га води у пећину Церемошњу. Када је Голуб као млад писао родољубиве песме, његови другови су писали љубавне. А сада његови другови пишу родољубиве а он пише љубавне. Голуб Јашовић је песник и библијског искуства. У његовој поезији живе косовска имена. У његовој поезији има пуно топонима. Голуб Јашовић често пише и о херојима из последњег рата. Пише и о Милошу Ћирковићу… У његовој поезији је претежнија рефлексија срца а не рефлексија ума, рекла је Славица Јовановић.
О хероју Милошу Ђирковићу Некадашњи професор Голуба Јашовића др Милорад Јеврић је рекао да у новој збирци Голуба Јашовића има 46 песама, али и да је Милан Ракић написао свега 50 песама. Јеврић је подсетио на јуначки подвиг Милоша Ђирковића из Белог Поља о којем су Голуб Јашовић и Славица Јовановић сачинили збирку песама већег броја песника који су песме писали о хероју Ћирковићу. -У ово несрећно време нови посленици писане речи на Кос(т)ову пољу, међу којима је свакако и Голуб Јашовић, пером и душом сведоче о новотурцима, новокрсташима, новојаничарима, старим душманима у новом руху. Имају о чему, јер голем је списак злочина над нама. Да се од костију зидају грађевине, српски зид би био макар за стопу вишљи и дужи од кинеског. Ово су речи из рецензије Новице Соврлића, постављене и на задњој страници књиге, као наук и опомена. Песникиња и преводилац Ана Дудаш је у својој рецензији песн ичке збирке „Чемернице“ Голуба Јашовића, апострофирала родољубиве, љубавне и „духовне светилнице“ призренске, мислећи на песму о Богордици Љевишкој којом је ова збирка от ворена.
Љубавне и о жени-пратиоцу
– Са овом песмом Богородици Љевишкој, песник Голуб Јашовић, дао је изванредан увод у садржајну творевину остале лирике у књизи која нам доноси префињене и корисне спознаје, уноси захват неисцрпне чежње и трептаје, каже Ана Дудаш. У збирци „Чемернице“ поред родољубивих, љубавних и духовних песама искристалисале су се и нове „породичне“ песме. То су песме које су у овом веку пројавили косовско-метохијски српски песници. Они који су морали да напусте Косово и Метохију и да у нови живот крену без игде ичега као и они који су остали да чувају своја огњишта. Они који су успели да очувају своје породице, али и они који то нису успели већ су им се породице ратом проредиле, распале или остале покиданих веза… А како другачије назвати Голубове песме „Сафари на Ади“, „Виктор и ја“, „Бадњаку из Шумарица“, „Повратак у завичај“, „Виктор“ и друге. Песме о унуцима нису само дечје песме већ су и породичне. Реке Ситница и Бистрица су верни пратиоци поезије Голуба Јашовића, извориште „воде насушне“, вечите и непресушне инспирације од које Јашовић не одустаје. Вољеној жени-пратиоцу, Јашовић такође пише љубавне песме пуне страсти, чежње и захвалности… Таква је песма „Бол“ посвећена Славци Ј. како стоји у поднаслову једне љубавне. Нису толико горки стихови Голуба Јашовића како у наслову нове збирке „Чемернице“ стоји. Зато остаје енигма зашто је песник речју „чемернице“ именовао своју нову песничку збирку. Али, какв би то песник био када би љубитељима поезије још насловом све рекао.
Славица Ђукић
