Простор КиМ нас храбри, подстиче и мотивише

Презентација скопског Српског културно-информационог центра ”СПОНА” у Грачаници

 

У Дому културе у Грачаници одржана је презентација Српског културно-информационог центра ”СПОНА” из Скопља. Уједно је потписан споразум о сарадњи између ове две институције.
Српски културно информативни центар ”СПОНА” удружење је грађана основано као независно, невладино, нестраначко удружење, ради остваривања и усаглашавања интереса припадника српске етничке заједнице који делују на територији Републике Северне Македоније, а све у циљу очувања њених културних, историјских и духовних вредности.
О раду поменутог удружења, али и условима у којима опстају Срби у Македонији, говорили су Милутин Станчић, Милош Стојковић и Братислава Танасковић.
-Постојимо и радимо већ 17 година. Од тога, 10 година бавимо се и хуманитарним радом. Наше прве активности су биле везане за простор Косова и Метохије. Првих година у Косовском поморављу а последњих смо више заступљени у централном делу КиМ, рекао је Милутин Станчић и наставио:
Заиста је тешко објаснити делатност и снагу нашег окупљања, нашег деловања у средини где имамо такозвану слободу кретања, нисмо имали ратне околности и егзодуз нашег народа, али он и у тим мирнодопским околностима заправо нестаје. Црквено је он од 1945. године остављен у једном простору прогона цркве, и тај прогон је и данас актуелан. Ми не видимо ровове, бодљикаве жице, омеђен простор, али је наш народ избрисан из културе слободе вероисповести, језичка слобода је такође ограничена. У Македонији 175 ђака похађа редовну наставу на српском језику у три основне школе у сеоским срединама, и од пре две године изборни предмет ”Језик и култура Срба” похађа144 ђака на територији читаве Македоније. Српски језик је протеран из градских средина. Иако у Скопљу и Куманову има доста Срба нема ни једног ђака који похађају ову наставу. То је једна смишљена, прерфидна и тиха асимилација и немогућност имплементације српског језика. Школска кадровска политика је веома лоша.
Станчић сматра да се без учитеља и свештеника не може говорити о опстанку и чувању идентитета.
-Зато нас простор Косова и Метохије храбри, подстиче и мотивише. Ми долазимо у један, да кажем, тескобан физички простор али он пуноћом духовног живота, где има доста народа на литургијама, пружа осећај слободе било да је служба у Клокоту, Витини, Урошевцу…. Где год је свештеник на тој првој линији осећа се та снага без обзира колико Срба у тим местима живи. Ми на Косову и Метохији скупљамо снагу за неке нове подухвате и подвиге, јер ми тога у Македонији немамо. Литургијски живот Охридске архиепископије која је у оквиру Пећке патријаршије функционише у становима, викендицама, приватним кућама, истакао је Станчић.
Што се тиче области деловања удружења ”СПОНА” из Скопља она су разноврсна и крећу се од издавачке делатности, позоришне продукције на српском језику, до организације гостовања уметника, глумаца, писаца и научних радника из Србије у Скопљу и широм Македоније. Затим, сарадња са матицом Србијом, прославе српских празника, и као посебан сегмент издвојен је њихов хуманитарни рад.
Братислава Трајковић је истакла да је циљ Споне да доспе до народа, сваког појединца, повеже генерације, да повеже људе из сеоских и градских средина, да буде веза са матицом Србијом и да буде веза са свим Србима из региона.
Спона од 2005. године има свој интернет портал и издаје часопис ”Слово”.
У оквиру презентације Српског културно информативног центра из Скопља приказан је и документарни филм ”Спона, 15 година културне мисије”.

М.Ч.