ПУТ У АМЕРИКУ

Пише: Рада Комазец

 

 

Крајем 19. и почетком 20. века Срби су одлазили у обећану земљу – Америку „трбухом за крухом”. Чести ратови, неродне године и друге недаће терале су Србе да се отисну преко океана. Данима би путовали бродом са завежљајима хране понете из родне куће и радили најтеже послове на америчком тлу. На њиховом зноју, патњама и уморним костима развијала се Америка. Љубав према завичају и отаџбини угнеждена је у њихова срца, коју су успешно преносили својим потомцима, а доказивана је светлим делима оданошћу и јунаштвом у одбрани слободе отаџбине у Балканским и Првом и Другом светском рату. Загледани у исток према отаџбини и колевци свеколиког српства Косову и Метохији у које су се клели, многи од њих су пожелели да по напуштању овоземаљског света, њихове кости почивају у родној груди, на најчвршћем бедему хришћанства. На пут у Америку отиснули су се и многи Албанци. Најпре они са врлетних Проклетија и албанског приморја, а потом са југоистока Црне Горе, западне и северне Македоније, северозапада Грчке и део оних који су запосели плодну косовско-метохијску равницу. Деловали су од самог почетка удружено, развијали своју мрежу лобирања за остваривање албанских циљева на Балкану. Од оснивања Треће призренске лиге баш на тлу Америке 1946. године убациване су континуирано диверзантско-терористичке групе, које су убијале граничаре ЈНА, државне службенике и вршиле терор над српским народом на КиМ. Лобирање Албанаца у Америци кулминирало је деведесетих година када су уз помоћ прљавог новца од дроге, оружја и проституције плаћали конгресмене и сам врх САД као што су: Хилари и Бил Клинтон, Мадлен Олбрајт , Весли Кларк, Вилијем Вокер, Кристофер Хил и списак је подугачак. Албански нарко-картел је један од најпознатијих у свету, а процена светских стручњака који се баве наркотицима указују на чињеницу да чак 75 одсто активности везану за ту материју воде управо Албанци. Стручњаци тврде да је албанска нарко-мафија састављена од Албанаца из Албаније и Косова, толико јака да је са првог места потиснула Колумбијце . Посебан језик, правила, јака породична традиција и поштовање хијерархије јесу оно на чему се заснива снага албанске мафије, закључено је својевремено у једном од извештаја Стејт департмента. Дакле, пут у Америку са Албанцима пронашла је и велика количина дроге и прљаваг новца са КиМ. На Косову су послове наркотика Албанци поделили по регионима о чему српска полиција има поуздане информације. Неколико породица контролише тржиште дроге, оружја и трговину људима. Од продаје дроге финансирана је и „ОВК” као и политичка и дипломатска борба за такозвано независно Косово. Поред тога, ту је и Качаник „џихадистичка престоница Европе”, одакле се шири исламски екстремизам. Вековима, а посебно крајем 20. и почетком 21. века, Србија хода по оштрици ножа стављена између „чекића и наковња” када је Косово и Метохија у питању јер Албанци не одустају од „независног Косова” и прогона српског становништва, а ни њихови лобисти са Запада. Тако је претходног месеца албанска, босанска и црногорска дијаспора у САД писала државном секретару САД Ентонију Блинкену о милитантности Србије и српске Владе према Косову и Метохији, оптужујући Србију за угрожавање мира и стабилности региона. Све су то чинили у договору са албанским и босанским лобистима у Америци. Демонстрирали су, негодовали, оптуживали Србију… Ових дана отиснуо се пут Америке и двојац из Београда Ђилас и Стефановић, али не да се сретну са онима чији су преци са завежљајима данима путовали парабродом до Америке и који Косово и Метохију носе у срцу, већ са онима који лобирају и чине све да га отму Србима. Кажу: „на северу Косова криминалци формирају своју листу и онда узму 99 одсто гласова”. То значи, да су криминалци цео српски народ јер 99 одсто гласа за листу коју је Ђилас у САД представио као једину проблематичну и криминогену на Косову и Метохији. По њиховим тврдњама на путешествију по Америци, проблем Косова и Метохије је Српска листа, север КиМ и власт у Београду, а ниједном речју не поменуше део јужно од реке Ибар, шверц дроге, трговину белим робљем, обесправљени српски народ којег Албанци из дана у дан малтретирају, потискују, отимају имовину, држе невине по затворима и пресуђују у политичком правосуђу. Дакле, оптужише Београд и „криминалне” Србе на КиМ за неуспех дијалога са Приштином. Рекоше и да би олако решили вишевековни проблем Срба и Албанаца у интересу бољег живота. Намеће се питање, што га не решише док су имали прилике и били на власти. Нараво, ту је и сијасет оптужби на Србију да је недемократска и реметилачки фактор у региону. Њихово тумачење да су оптуживали власти у држави Србији, а не и државу „пада у воду” и служе онима који не разумеју како функционише држава, дипломатија и међународни односи. Након сусрета са „путницима” из Београда албански и бошњачки лобисти у САД, иначе конгресмени, упутише писмо Џозефу Бајдену са садржајем који им издиктираше Албанци и Бошњаци, али и овај двојац. Наравно, за сва дешавања у региону и на КиМ, окривише Србију, српски народ на КиМ и председника Вучића. Зар „шака власти” вреди одласка по „белом свету”, удруживање са „црним ђаволом” и оптужбе сопственог народа и државе. Колико има ту витештва, патриотизма и демократије нека процене читаоци.