недеља, 22. маја 2022. | 21:53
Најновије вести

РЕШАВАЊЕ КОСОВСКОГ ПИТАЊА: САДАШЊОСТ И БУДУЋНОСТ

Пише: Александар Боцан-Харченко, амбасадор Русије у Београду

 

 

Приближава се крају не лака 2021. година. У низу области су је обележила значајна достигнућа. Почела је и напредује масовна вакцинација против COVID-19. Захваљујући владиним антикризним мерама привреде многих земаља, укључујући Русију и Србију, показују одрживост чак и у склопу пандемије. Постепено се враћа у нормалу друштвени живот. Успешно се развијају заједнички пројекти у оквиру руско-српског стратешког партнерства, утемељеног на начелима једнакости и узајамног поштовања. При томе је очигледно у порасту турбулентност у међународним односима, изазвана покушајима Запада да преокрене објективан процес формирања полицентричног светског уређења, наметне неки ”поредак заснован на правилима” уместо општеприхваћених међународно-правних норми. Косово је један од терена где се покушава да се применe тa ”правила” уз бацање у заборав међународног права. У тим условима, као и пре, нема прогреса у решавању косовског питања. Иако је одржано неколико рунди дијалога Београд – Приштина, није успело да се разраде решења за отворена практична питања. Могућности за ”изградњу мостова” су по који пут пропуштене: руководство привремених институција самоуправе на Косову и даље избегава конструктивне преговоре. Уместо да испоље добру вољу, косовски Албанци истичу нове вештачке захтеве. Уместо да спроводе у живот раније преузете обавезе, врше озбиљне провокације уз примену силе на северу покрајине, где живе Срби. Нема помака у формирању Заједнице српских општина на Косову (ЗСО). А управо то је кључна одредба Бриселских споразума, чија је реализација позвана да осигура косовским Србима услове неопходне за живот безбедност, поштовање права и слобода, очување културног и верског идентитета, повећање благостања. У поређењу са 2020. годином је више него двоструко порастао број напада на неалбанско становништво и његову имовину. Заиста су угрожени православне цркве и манастири, а и они са листе Светске културне баштине УНЕСКО-а. Дестабилизовали су ситуацију упади приштинских специјалних јединица на административну линију између Аутономне Покрајине Косово и Метохија и централне Србије у септембру ове године, у градове насељене косовским Србима у октобру ове године. Москва и Београд су одлучно осудили те акције бремените несагледивим последицама, солидарно се заложили за решавање свих постојећих проблема мирним путем дијалога. Ништа Приштина није урадила за истраживање околности напада у мају 2019. године на руског сарадника УНМИК-а Михаила Красношћокова и његовог незаконитог хапшења. У октобру ове године су се покрајинске ”власти” одлучиле за још један дрски испад, неосновано оптуживши два сарадника приштинске Канцеларије Амбасаде Русије у Србији за наводно ”неспојиве са њиховим статусом активности” и допустивши цурење у медије њихових личних података. Преко УНМИК- -а, као и у Савету безбедности Уједињених нација, који редовно разматра ситуацију у српској покрајини, настојимо да се гарантује несметан рад наших дипломата акредитованих код УНМИК-а. Да се промене негативне тенденције, потребни су консолидовани напори свих учесника решавања косовског питања. Дијалог Београд – Приштина уз посредовање ЕУ и даље има потенцијал, али његова ”филозофија” захтева кориговање у правцу веће објективности. Најглавнији је императив остваривања свих Бриселских споразума, почев од потпуног формирања ЗСО, од стране привремених институција самоуправе на Косову. Само на тај начин покрајинске ”власти” ће доказати своју способност да се договарају, почети са изградњом међуетничког поверења. С тим у вези позивамо спољне партнере Приштине, пре свега из земаља ЕУ, да то разјасне својим штићеницима. Да нагласе апсолутну неприхватљивост једностраних мера структура косовских Албанаца, тим пре покушаја примене силе против српског становништва. Да подвуку да за договоре о посебним темама, као што су расветљавање судбина несталих, енергетика или кретање саобраћаја преко административне линије, неопходне су стручна припрема позиција, усмереност према компромису, деполитизација техничких аспеката. Ти обавезни елементи Приштини хронички недостају. Без њих она све дубље улази у ћорсокак, показује своју неодрживост. Хтео бих да подсетим на једну озбиљну околност. ”Бриселски дијалог” је лансиран уз одобрење Генералне скупштине Уједињених нација. Тиме је појачан његов легитимитет и политички потенцијал. Али то предвиђа одговорност посредника и учесника (Београд то потпуно схвата). Као и категорички искључује наметање признавања Косова, које би флагрантно прекршило темељни документ саме Организације Уједињених нација, односно Резолуцију 1244 њеног Савета безбедности. Што брже руководство привремених институција самоуправе у Приштини разуме штетност своје опструкције нормалног дијалога са Београдом, то више прилика ће се појавити за ”оживљавање” решавања косовског питања. Руска страна је спремна да и убудуће доследно доприноси развоју тог процеса на чврстој међународно- -правној основи, дефинисаној у Резолуцији 1244 СБ УН, и под општом контролом СБ УН у складу са Главом VII Повеље УН.

Подели на: