Род одличан и цена задовољавајућа
Род из својих малињака продаће Албанцу, власнику хладњаче у селу Мрамору. Мирјана каже да један део оставља да подели својој деци
Последњих година све је више породица у централном делу Косова и Метохије који се одлучују да узгајају воће. Воћњаци шљиве, јабуке, брескве, крушке, видљиви су скоро у сваком месту, али не заостају ни поља под малином или боровницом. Ми смо у Горњој Гуштерици, у општини Липљан, обишли власнике два малињака, и једни и други су Марковићи, рођаци, који нам рекоше да су годинама ишли као радници да скупљају малине у околним местима, углавном код Албанаца, и да су одлучили да ово воће засаде на својим имањима. Кажу да су саднице узимали са више страна, буквално су их скупљали, нешто од ујака, делили су их једни са другима и успели да подигну малињаке.
– Наш малињак има око 15 ари. Није то нека велика површина, али просто за већи нисмо имали средстава. Све смо сами подигли, није било донација. Још увек није све комплетно, јер не можемо да издвојимо средства да поставимо заштитну мрежу. Ради се о сорти малине полка. Њено брање почиње средином јула и траје до новембра, када су временски услови погодни – рекла нам је Мирјана Марковић и додала да на овом подручју успева малина, односно да јој клима и надморска висина одговарају. Каже нам и да потражња за овим воћем није превелика, тако да би пласман већих количина малине био проблем. Према њеним речима, посла у малињаку има од фебруара када почиње копање, плевљење траве, онда следи редовно везивање током пролећа и лета јер малина расте.
– У малињаку посла има док не падне слана, али када је година као ова, а до сада смо изузетно задовољни како малина напредује, онда се труд исплати. Род је за сада одличан, и већ почиње да зри. За неких десетак дана креће берба и онда смо ја и супруг сваког дана у берби. Све радимо сами – каже Мирјана. Малињак заливају системом кап по кап из бунара који је у дворишту. Влаге има довољно иако су врели летњи дани, али Марковићи кажу да недостаје киша.
– Једно је када падне киша, а друго када се овако залива, а малини киша више одговара да је, да тако кажем, окупа – каже нам Мирјана, док њен комшија и рођак Мики додаје да он сваког дана свој малињак прска водом. Када је третирање у питању обоје нам кажу да је оно сведено на минимум, односно да прибегавају природним начинима попут раствора коприве и воде који је спроведен у систем за поливање. Што се цене тиче, Мики прича да је била три евра, али да је чуо да је већ порасла на три евра и тридесет евроценти, што је добра цена. Род из својих малињака продаће Албанцу, власнику хладњаче у селу Мрамору. Мирјана каже да један део оставља да подели својој деци, троје њих већ има своје породице, остави се и за сок и колаче.
– Ако настави да буде оваква онда ће бити и за нас и за продају. Пошто само супруг ради, а ја тек од недавно примам помоћ државе Србије од 20 хиљада, добро ће нам доћи зарађени новац за куповину огрева и других потрепштина. Није то превелика зарада, али нама много значи да мало помогнемо деци и унучићима – кроз осмех каже Мирјана. Малине у Горњој Гуштерици поред Марковића има и Игор Трајковић. М.Чанковић
