Са протесног скупа Срба у Северној Митровици, грађани су послали поруке свима: Није време за отварање моста
Ни по коју цену нећемо дозволити отварање главног Ибарског моста који раздваја северни српски и јужни албански део града на којем се од 1999 године догодило више од хиљаду етнички мотивисаних напада Албанаца из јужног албанског дела града. У 26 сукоба употребљено је оружје, сузавац, шок и димне бомбе , гумени меци и бојева муниција обележили су све велике сукобе, а двоје Срба је убијено 17. марта 2004 године док је на десетине рањено.Уколико међународна заједница дозволи режиму Аљбина Куртија да отвори овај мост то значи да ће дозволтити нестанак Срба са ових простора.Зато шаљемо поруку мира и уколико треба својим телима бранићемо отварање моста.-Ово је са протеста, у среду 7. августа, више од хиљаду житеља северне Косовске Митровице и севера Косова и Метохије поручило приштинским властима али и међународној заједници да би отварање овог моста значио прогон Срба са севера Косова и Меотхије.
Одлука о отварању моста иницирана од стране узурпатора општине у Бошњачкој махали однсоно албанских одборника и градоначелника који је изабран са 300 гласова оних који нису нити ће представљати Србе не може бити исправна и не могу они донети одлуку о отварању моста која се тиче живота свих Срба на северу Косова и Метохије-рекао је Никола Кабашић, судија из Косовсе МИтровице рекавши да је овај миран протест против куртијевих мера али и почетак заједничког фронта свих српских представника и српског наорда на Косову и Метохији.
Подсетивши на преко хиљаду покушаја насилних упада са овог моста и 126 озбиљних сукоба са људксим жртвам, Никола Кабашић је подсетио и на све једностране потезе приштинских власти на северу Косова и Метхије, отимање имовине српских предузећа ,затварање филијала Поштанске штедионице, обејката пошти, укидања динара, забране увоза српске робе на КиМ, али и забране Србима да говоре на све проблеме са којима су суочени.
Цитирајући рећи Елија Визела некадашњег логораша и нобеловца да можда не можемо да спречимо неправду , али никада не сме да постоји време да се против неправде побунимо као и да у члану 10 Европске конвенције о људским правима пише да свако има право на слободу изражавања , које укључује слободу поседовања сопственог мишљења,примања и саопштавања информација и идеја без мешања јавне власти и без обзира на границе, окупљенима се обратила и Рада КОмазец директорица приштинског Јединства.
-Ово сам цитирала из разлога шта су ми неке колеге новинари сугерисале да се не обраћам да ме могу ухапсити и да не гледају ко је новинар, шалтерски радник поште,лекар и тако даље. За хапшење је важно да си Србин. Шта мислите о друштву у којем влада страх, неизвесност, прогон и о којем његови грађани овако мисле-запитала је директорица Комазец подсећајући да је овај лист протеран прво протеран из матичне куће у Приштини где им је заплењена сва документација а недавно и из просторија у Косовској Митровици где су пронашли уточиште после 1999 године.
-Након 23 године опет су нас истерали из редакције у Косовској Митровици ево баш овде поред моста. Исти прогонитељ исти прогнаник . Одржавали смо управо овде поред моста, испред редакције колегијуме на отвореном, мислећи да ће власт у Приштини и демократски свет имати слуха макар за новинаре и медије.Звали су нас и одржавали састанке са нама из Унмика,Кфора, Оебса, али узалудно-опоменула је она и додала : . Куда да идемо, ми смо овде аутохтони и свој на своме на овом парчету благословљене свете земље и пружамо руке Албанцима да живимо у миру и љубави .
-Немам права да ћутим ни због честитог човека и професионалног новинара Јединства Љубомира Кнежевића киднапованог на Ђурђевдан 1999. године, ни због Мирка Чупића прогањаног и затвараног због истине,због себе, Драгане Зечевић и Владимира Милића јер смо ударане кундацима косовске полиције марта 2018. године,немам права да ћутим због српских новинара којима треба пратња да би отишли у Качаник, Ђаковицу , Ретимље и друга места забрањена за Србе, немам права да ћутим због Биљане Радомировић и Зорана Влашкалића недавно нападнутих на овом мосту-указала је Комазец показујући на зграду надомак моста из које је због одлуке тзв косовске Агенције за приватизацију да простор прода Албанцу иако еј био у власништу српског предузећа, протерана редакција Јеиднства.
-Уколоко међунаордна заједница дозволи Куртију отварање овог моста то ће бити показатељ да дозвољавају наш прогон-поручила је пензионерка Душанка Влаховић.
Окупљенима на протесту надомак моста на Ибру обртио се и Иван Милојевић директор Пошта Србије на Косову и Метохији подсетивши на затварање девет филијала Поште Србије на северу али и рекавши да има сазнања да ће бити затворене и поште јужно од Ибра.
Протест је протекао мирно уy тек 15 припадника косовске полиције около И неколико патрола Еулеx полиције који су све снимали.
Зоран Влашковић
